slonce

magla je u svima nama u ljudima
ti si razvila svoja andjeoska krila
srce purpurne boje zvoni u grudima
sijas u gorskoj noci kao kakva vila

ah ljubavi moja ja placem
u snovima vidim tvoje belo lice
srce je moje pokidano macem
vezuju ga samo izgubljene srece zice

reka emocija u meni vri
tok njen zari peni
gaze je neki ljudi zli
ciji se pakleni lik ogleda u seni

i ponovo stizu dani tuge
crpe moje telo i suse
secaju na one noci duge
kada si bila zitelj moje duse

jos je u mome srcu tvoj lik sveti
jos je u meni nas rajski vrt
iako mi se dusa gusi u peni
i zeljno zeljno iscekuje smrt

ah ljubavi moja ja placem
u snovima vidim tvoje belo lice
srce je moje probodeno macem
vezuju ga samo izgubljene srece zice...