21.07.2010
Postavio
, 11-08-2011 u 01:53 (1157 Pregleda)
Znate,ja sam nekada pisala pesme. I kratke price. Bilo je i onih,erotskih. Imala sam jedan folder gde sam onako sto se kaze,zbrdazdola trpala svoje misli. Sada,ne mogu ni jedan post da sastavim kako treba,ni kako ne treba. Pitam se,na koji kamen sam se to spotakla,kad sam izgubila svoje reci? Ne mogu da ga nadjem. Ni kamen,ni reci. Pokusacu da pretvorim secanje u slova. Mozda pronadjem bar delic onog sto sam nekad,bar tako govorili drugi,dobro radila. Uvod je smesten u jun mesec prosle godine. I tad sam bila ovde,pokusavajuci da se uklopim tad u forum Svrljajuci po internetu,na jednom sajtu za nas sa "posebnim potrebama",naidjem na jedan zanimljiv nick. Posaljem joj pp. Posalje ona meni. Posaljem ja opet njoj. Opet ona meni uzvrati. I tako,tog dana u nedogled,pa bese neka desetina pepejova obostrano. Zanimljivo,pomislih. Sutradan,isto mesto,drugo vreme,doduse ali to sad nije bitno. Bitan je veci broj pepejova. I broj telefona. I prvi sms. I moj osmeh blentavog kuceta pri citanju poruke. Malo pepejova,malo sms-a. Citav jun. "Mozes li da dodjos kod mene u Nis?"-pitala je. Tad,u tom trenutku,moj odgovor je bio negativan. "Dobro,doci cu ja u Beograd",rekla je ona. Mislila sam da je bajka. Zaista,mislila sam da ne postoji,da je imaginarna. Jos vise sam bila ubedjena u to kad sam je cekala taj dan,kad se nije pojavila. Niti javila. Tad sam trebala da naslutim epilog cele price i da se orkenem i odem,ali...Otvaram to vece taj sajt,tri njene poruke,avajostala bez telefona,silna opravdanja..Ja poverujem. "Dodji u Nis",rekla je. Ovog puta sam rekla,da,dolazim. Jedna forumasica nasa zna koliko sam bila ushicena,ne umem da petocim u reci taj cetvrtak,21.07. kad sam sela u 7.50 u Niski bus i krenula put Nisa..I dalje sam mislila da sanjam. Stigla sam nesto ranije,cekala je u strahu da se nece pojaviti. Ali,dosla je. Parkirala je auto malo dalje od stanice,ja sam polako prilazila plaseci se opet,da ce da nestane. A bre,samo sam se nesto plasila. Usla sam u auto i poljubile smo se,u sred bela dana kao da nigde nikog oko nas nije bilo. Provela sam ceo dan sa njom u krevetu otkrivajuci svaki detalj njenog tela i dalje misleci da sanjam..Tacno godinu dana kasnije,21.07.2011 povratak iz Grcke,sa zajednickog letovanja je stavio tacku na tu..sta god to bilo..Izasla je iz autobusa u Nisu,ja sam nastavila za Beograd. Simbolicno,tu je bio kraj. Oprostajno letovanje. Koliko god bljutavo zvucalo,moje srce je zaista bilo na asfaltu a ona ga je onako,skakutavo izgazila. Meni sad ostaje samo da ga sakupim i krenem dalje. Pa sta bude. Ali znam da 21.07 nikako ne volim...ni jedan ni drugi datum..