mica

Da li znas kako mirise Beograd u 6 izjutra? Mozda bi pomislila da sam luda,ali mene fascinira miris svezeg,tek ispecenog peciva pomesan sa rekom i poprilicno natopljen smogom. Tako mirise Beograd kad se ja vracam kuci. Ispravka,tako mirise Novi Beograd. Jednom sam to pokusala da ti objasnim,sad se setih. Smejala si mi se i rekla da sam sasava. Pa jesam,priznajem. Volim jutro,volim da legnem iz tog smrdljivog mirisa,kog neobjasnjivo volim,u cistu posteljinu i utonem u san. Procedura je uvek ista. Nista se nije promenilo. Sem toga,da, kad se probudim,ne svetli mi telefon i nema tvoje: dobrojutroporuke. Uporno proveravam,svaki put gledajuci u telefon misleci da cu da ga nateram da zasvetli. Opet sam sasava,je l da? Da,jesam. Ali ne umem da ga nateram. Ne znam ni da li zelim da je vidim. Mozda je samo navika u pitanju. Zapravo,pozelim da vrisnem i da ti kazem:"Ma bezi,prokleta bila,napusti moje misli i ne ostavljaj tragove u pregradama mog mozga! Jer cu se saplitati o svaki od njih". Ali avaj,ne umem da vristim. I ne umem da ti kazem to,prokleta bila. I ne umem da te ne volim. Ali,naucicu..Idem da mirisem moj Beograd. I ovog jutra samo zelim da ne pozelim da pogledam telefon,kad se probudim...