Пркос

A šta bi to bilo,no zivot naš nasušni,
ko hleb i voda svakome dati...
no svako ne ume jesti i piti
vec britke sablje u meso zabiti...
Pa onda ždrati ,meso alavo,
po blatu što se vuce, krvavo i kaljavo.
Nemaju smiraj u duši svojoj,
da hleb i vodu blagosiljaju,
osmehom brige odagnaju,
ljubavlju gnezdo obaviju...
A tebi je veruj sam Bog sve to dao,
i nikada nemoj da ti bude žao,
sto svoj si ucenik,profesor i ratnik,
jer ja cu tebe, svojim junakom zvati!!!
S.T.Prkos