mikili

Cudan zvuk.pokusava da ga ignorise,ali se nastavlja.onda je jednostavno secanje preplavi i namrsteno zmirkajuci ,uzima telefon.usput pogledom okrzne sat,pola sedam...danas pocinju rano.
-ljubac za moju sosku..mekani glas dopire iz daljine..siroki osmeh blazenstva prekriva lice..
-sinjor indjenjero,come va?...
-tanger,dobro sam..kako moja mala,pati li..seretski nastavlja..
-ne pati,ima drustvo,namcorski odgovara ona..djubre dvosmisleno..
a onda obicne stvari,puno pitanja,puno odgovora i jedno neizgovoreno,sto uvek visi u vazduhu.ne izgovara ga ,tako su se dogovorili,ne kvari trenutak,cuje ga on ,iako prica o obicnim stvarima..
-dodjem pocetkom novembra,znas..i bicu kuci dugo..ljubi ih za mene ,puno...zasto cutis..
sili se da joj glas zvuci vedro,neka knedla stoji u grlu,ne moze da se natera da kaze bilo sta,bezglasno place i klima glavom,nesvesna da je ne vidi..
-ajde,zurim,budi mi dobra..ljubim,cujes,soska..
jedva promuca jedno cao i prekida vezu..bulji u prazno dok se suze slivaju..tako ostaje neko vreme,a onda ustaje lagano,kuva kafu ,pokusava da ponovo u sebi cuje glas,da premota razgovor..
Koliko jos?