mikili

Juce sam resila da kupim kupus.Obilazila tezge po pijaci,otprilike cena svugde ista i tako pored ostalog povrca pazarim i 50kg kupusa.Ostavim kod kamiona,ljubazni prodavci kazu -nema problema-,kad nadjete taksi,vi dodjite.Malo sam se natezala s taksistom koji je jedva pristao da pomogne da to utovarimo u gepek,gundjao je sve vreme da nije nosac,a ja sam cutala i razmisljala kako da ga privolim da mi pomogne i da unesem u dvoriste.
Taman sam nabacila najljubazniji osmeh,molecivi pogled kad se kapija otvori i izadje moj sin.Stigao ranije.
-Majcice,Ancice,mi smo musko...sto me nisi sacekala..govorio je uz osmeh prilazeci i hvatajuci dzakove.
Te reci podsetise me na jedan davni dogadjaj.
Isto je bila jesen,suncana,prohladna,onih godina koje se trudimo da zaboravimo,da smestimo u neki cosak i zatrpamo sto bolje.Secam se opsteg straha od gladi,vucenja svih mogucih namirnica u sto vecoj kolicini,pravljenja zaliha,kupovanja i onog sto ne treba i koliko ne treba.I nekog zla,pakosti koja je vladala medju obicnim ljudima.Te godine kupila sam sto kila kupusa,nikad pre i nikad posle nisam kupila toliko,nije mi ni tada trebalo,sama ja i dvoje male dece,muz koji ce mozda doci na mesec,dva..ali ajde svi su uzimali pa i ja.
Imali smo veliko bure,otprilike dvesta litara,kad stanem ispred njega viri mi samo glava.I prva greska koju napravim,izvucem ga iz podruma i donesem na terasu gde je bio kupus.Vec kad sam ga prala poceli su problemi,ne mogu da dohvatim dno,ako se nagnem skroz,pocinje pod mojom tezinom da se krivi,zajapurena,dohvatim malu stolicicu,stanem na nju i udjem gotovo cela u bure,ono sklizne i nadjosmo se oboje uz tresak na tlu.Izvukoh se nekako uz pomoc dece,sva mokra,cupava,besna..Oni stoje,jedan je imao sedam,jedan cetiri godine,drze se za ruke i gledaju me sirom rasirenih ociju..vidim im strah u njima.Smirimo se i krenem sa stavljanjem kupusa,naslazem.posolim i krenem sa sipanjem vode...i tu mi sine..kako cu ja to da spustim u podrum?
Prekinem odmah sa vodom,pomerim bure..covece sto je tesko!Krenem u komsiluk po pomoc,zakljucano,na poslu su,s druge strane imam baku koja jedva hoda..ma spusticu ga sama!Sve vreme vucem za sobom decu ,koja trckaraju cuteci,prosto osecaju da nije trenutak ni da se zale ni da nesto traze..
Polako ga pokrecem praveci krugove,nagnutog prema meni,treba preci dvadesetak metara dvorista i neki petnaest stepenica do podruma.Vec na pola puta bilo mi je muka..
-E razvescu se..dosta mi je vise da budem i musko i zensko!Sve zene imaju muzeve koji vuku teske stvari,samo sam ja kreten koji vuce sve,dok se gospodin svrcka po svetu!Muka mi je vise od zivota,hocu i ja normalno muuusko! vikala sam iz sveg glasa dok sam vucarala ono bure,voda se muckala,ja se znojila,srce mi lupalo kao ludo,ruke bolele...
Onda me prenuo tresak vrata,okrenula sam se,stariji sin je uleteo unutra,a mladji je stajao licem oblivenog suzama i rekao
-Nemoj mamice da se lazvedes...mi smo musko..dodje tata tavi kupus..
Totalno me je presekao,ostavila sam bure,uzela njega u narucje,otisla u sobu i zatekla i starijeg kako place i onda im objasnjavala,pricala da sam besna jer mi je tesko,da necu da se razvedem,ljubila.Nekako ih smirila,shvatila da reci izrecene u ljutnji koje za nas ne znace nista mogu duboko da potresu decu,da im usade strah.Ma koliko sam mislila da su zaboravili od tada su se trudili da mi stalno pomazu kad radim nesto tesko,tvrdeci da oni to mogu,da su veliki.I evo,malopre mi je taj mladji pokazao da nije zaboravio.