Tuga ,Ti i ja ....

Ovih dana vreme nekako brzo prolazi,
a mi zarobljeni u njemu vučemo za sobom neskinute terete oblačnih dana
Ja već dugo bez svoga nisam pila kafu ni plesala na neke sretnije ritmove.
Stoji kraj mene i guta sva moja neslaganja i poricanja.
Kako se onda mogu okrenuti i otići.
U nešto novo. Ne bolje, samo drugačije.
Ovde sam ostala slušajući priče o nepoznatim mestima i nekim velikim ljubavima.
O gradovima koji su mirisali na more i danima nekim toplim.
Ja samo želim prekinuti ovu destrukciju i vratiti osmehe na police ormara.
Da ih nadjem uredno posložene ujutro kada se probudim
Kao da su sve misli zapele u granama borova odlučile uticati na razum.
Nije to nekada loše.
Sanjari su osobe koje stvarnost ulepšavaju kistovima, bojom zvezdane prašine.
Iluminatori nade. Slikari šarenila.
Oduvek se trude početke ugurati u krugove, zaspale nadomak svojih srca.
Njihove ljubavi trče u visokim potpeticama, u haljinama sa šarenim uzorkom.
I nikada se ne okreću za momcima koji zvižde na ulicama.
Sanjari su sretni...
Oni imaju nebo na svome dlanu, i zvezde u očima.
Vole svojim srcem i sanjaju svojim osećanjima.....
* osmesi u torbi, nade na obrazima, pesme u džepovima*

pokušaj me nacrtati negde duboko u svojim mislima...samo to želim....