Tuga ,Ti i ja ....

Umorna sam od pogrešnih omekšivača na izbledelim majicama i zaboravljanja telefonskih brojeva najdražih osoba....ima li to više ikakvog smisla,u ovim godinama biti zabludela u svet imaginarnih snova...zaljubljena u sve što nosi njegov predznak i zaneseno opijena onim što nema ni obličja ni glasa....u ovim godinama....Rev ne budali...
Opet nekako volim svojih ovoliko godina. U komadu. I detinjstvo ostavljeno u njima. Sa šarenim perlama na mojim rukama .Uspela sam sačuvati malo tog deteta ...u sebi...
Ha....uspela si ga sačuvati....,ma daj ,stara ,ne peglaj samoj sebi...pa ti nikad nisi ni pokušala odrasti...nije ti padalo na pamet....sebičnjakinjo,plašiš se i uvek si se plašila bola koji izazivaju sukobi u tom procesu sazrevanja....zato nisi ni pokušala.Da jesi možda ne bi sad u ove sate razglabala o nekim iluzijam,a ,koje će valjda samo to i ostati,ako već nisu i to prestale biti.....
Odrastanje je uvek volelo voditi sukobe. I igrati se skrivača po livadama ostavljenih stvarnosti. Ne trebaju mi ozbiljni razgovori da bih bila dovoljno dobra za ovaj svet. Ja imam svoj. I baš su mi dragi odnosi u njemu. I ljubičaste zvezde koje poseduje ....i bezbolni poljupci. Moj svet ima tisuću hiljada stabala nespola u rano proleće.(ne znate sta su nespole?...nije vazno,slatko je ...voće )....aha...i zato što je slatko,ti ne bi znala prestati,a znaš koliko puta je bilo dovoljno samo još jednu više i napraviti problem.A koliko puta ti je rečeno da se ne smije ?! Da....ali zabranjeno ,pa još voće...da li bi ti opaka,koja me progoniš svojim stalnim i teškim moralisanjem,mogla odoleti ?! Ha....znam da ne bi,samo se praviš ...i umišljaš da si nešto više i bolje od mene,koja se eto ne mogu i neću odvojiti od slatke nespole....i tačka. I jos toliko kolača moje none(bake). U mom svetu ima ljubavi koje se ne boje držati za ruke. I puno toga ima moj svet....i krila ima moj svet,i u njemu mogu leteti kuda god hoću....i ne moram paziti na oluje i vetrove,jer u mom svetu ja ih stvaram i umirujem...
Zašto nikada nisi naučio sanjati o letu ?! Ja sam svoje snove već odavno obojila drugim bojama. A one poklonjene sam istrošila.
Mogu ti samo pričati o moru i nedefinisanosti zapeloj u mojoj kosi. Negde izmedju peska i soli....Zima nije prošla i možda nećeš shvatiti. Možda ćeš poželeti planinske pahulje snega.....opet.... one koje mi donose hladnoću i nemire....Ne volim zimu,januar još manje...Kažu da je bila gadna bura tog dana kada sam objavila da sam stigla....iako me nisu pitali da li želim doći.Možda mi se dopao grad i more...i taj vetar koji miluje....mene....hladan je za druge.
Ja ti mogu samo pričati. O toplini i lepršavim haljinama.koje odolevaju naletima neskrivenih pogleda,i ne odolevaju muzici tog ludog vetra .... Da poželis plesati kada *dodjem*.
Možda ćes jednom otkloniti nedefinisanost i zalupiti vrata emocionalnom neredu u ormaru tvoje sobe. Možda ćeš poželeti pevušiti ljubavne pesme. Oprosti ali sada ti mogu samo pričati.....nepovezane priče noćnih razmišljanja,kada ostanem sama i prepustim se snovima ....bez pokrića,još uvek....ali ja verujem u njih.
Molim te sanjaj ponekad,
ako budes trčao livadama i budu padale latice sa krošanja stabala i mirisale neobične topline izmedju jos neprocvalih cvetova. Naći ćeš me. Tu sam oduvek bežala od ozbiljnosti. I čekala nekoga da me uzme,.. za ruku.
Opet nekako ipak volim svojih ovoliko godina. U komadu. Možda i svoje drugačije priče od onih koje sam nekad pričala. .....za laku noć..... možda.....
Već sam par meseci u nedostatku poznatih mesta i uspomena koje su me pozdravljale na Stradunu prije jutarnjih kafa.
Dugo se privikavam na odsutnost njegovoga glasa. Ne volim duga predavanja i rupe u rasporedu. Ne volim neprekidne kiše, komplikovane izlaske i pretrpane vozove. Ne volim boli koje me slede po ulicama.....i pored reke....
Radujem se kratkom povratku. Osećaje ću pretrpati u kofer, i sve tuge.
Vratiti ću se u Dubrovnik sretna. Sa daškom Dubrovnika i osmesima svih dragih ljudi koje ću videti......možda je i ovo bilo zbog odlazaka.....ili dolazaka,tamo....negde gde mogu lako dotaknuti *tišine* mojih nekadašnjih priča ,za laku noć......znaš li šta hoćeš ?!