jordan67

(Ne)Obično jutro...

by Jordan Aleksic on четвртак, новембар 3, 2011 у 1:57 по подне

Jutro je bilo obično... Vreme odmiče…Čekam budjenje sunca koje mi toliko nedostaje… Da mi oboji predstojeći dan lepim trenucima, lepim rečima… Čekajući klizim u crvenilo tvojih usana , dok muzika uzdaha struji vazduhom i uživam u trenutku lepote koji u meni stvaraš, bojeći prostor oko sebe… Kradem trenutke jutra, do trena kada će dolazak sunca slatkom svetlošću pomilovati moje lice, kao da ga ti miluješ i probuditi krik života u mojoj utrobi... Prvi zrak je već na dlanu, evo ga i drugi,treći...Otvaram ruke ne bi li ih prihvatio, nežno, kao da prihvatam vlasi tvoje kose, kao da se tvoje lice, još usnulo meškolji na mojim rukama uranjajući u njih kao u jastuk od perja... Tada bih prstima milovao to lice, tu kosu, prateći mirnoću koju san nosi... I znam da sam ja jedini koje je to lice tako nežno dotakao i dao mu život i živost, kosi dao sjaj, usnama boju, oči probudio, na telu pokrenuo lavinu strasti i sad drhtiš poput bršljena pod naletom lakog povetarca...I znam da nikome nisi odgovorila kao meni dok sam ti dlanovima držao lice i upijao se u tvoje oči, koje su se menjale i dobijale boju livadskog meda... Isto tako znam da će ta slika da me večno prati u svetlosti životnog beskraja... Jer si ti ta svetlost...