Tuga ,Ti i ja ....

Žuto lišće ljubavi...
Bila je jesen…
Hladna kiša je padala i brisala svaki trag na zemlji,
a ja sam sedela uz prozor,gledala niz ulicu i nadala se Tebi…
Setila sam se one večeri kad si mi rekao da sam ti sve…
Vetar je po putu bacao žuto lišće… Žuto lišće zaborava…
A stvarno nam je bilo lepo!Bilo je prekrasno gledati kako u jesen sve umire,a naša ljubav se radja…
Bilo je divno znati da neko misli na tebe kad posmatra zvezde…
Na klupi ispod lipe ostala su urezana slova: Volim te…
Ali te ljubavi sad više nema… Ostala su samo bolna sećanja na one dane… Na dane sreće i ljubavi.
A ta sećanja ne mogu se izbrisati isto kao ni ljubav koja je ostala zarobljena u davnom vremenu i prostoru…
Setim se onih dana koji su nekad bili sretni….
Onih dana koji su mamili osmeh na lice….Tada su koraci u snegu bili svedocima jedne ljubavi…
Ljubavi koja je imala čarobnu moć… Moć da zaleči rane na duši…
A onda ih je i sama stvorila.
Sad se suze kotrljaju niz lice kao kapi kiše po prozoru,a Tebe još nema…
Nikad više nećeš doći…
Ostala je samo jedna slika duboko urezana u srcu.
Slika koja ne bledi nego svojim žarom ispija i ovo malo snage koja mi je ostala…
Setila sam se i proleća… Našeg proleća.
Tada sam imala sve,imala sam Tebe. I ništa drugo nije mi trebalo…
Zbog Tebe sam se budila sretna i spavala sa smeškom…
A sada se budim sa suzama na jastuku… Jecaji kao krici paraju tišinu noći,dok jutra postaju sve hladnija…
Još se sećam starih slika,a pogotovo one na kojoj smo Ti,ja i zalazak sunca.
Te noći niko nije ni slutio da će moje srce umreti.
Da ćes Ti otići u beskonačnost i nestati u noći………I otišao si….
Iako su mi suze sijale u očima,nisam te molila da ostaneš….
Nisam imala snage,nisam ni mogla….
I nikad neću saznati što bi se dogodilo da sam Ti rekla da ostaneš….
Ali zašto je uopšte trebao otići?
Valjda mu ja nisam bila dovoljna…. Mozda nisam znala prepoznati istinu u gomili laži….
Ili jednostavno to nisam htela….A od velike ljubavi ostali su samo tragovi u pesku…
Tragovi koji se razdvajaju. I sad je opet jesen…
Na klupi pod lipom još su uvek urezana slova Volim te….
Ali ljubavi više nema…
Nema niti mene…
Ti si mi uzeo srce,a duša je umrla one večeri kad si rekao da odlaziš……
Sad kao sena lutam gradom bez cilja,bez nade i bez smisla…
Plačem iako znam da suzama neću ništa promeniti… Ali drugačije si ne mogu pomoći…
I ovo me užasno boli. Ubija me svaka minuta koju provedem bez Tebe.
Jer jos Te volim…
Volim Te isto kao i one jeseni… Onog našeg vremena.
Ali tebi to ništa ne znači.
Jer,otišao si i više te nema…
Uzeli su te vetrovi jesenjih noći…I suze mi krenu niz lice svaki put kad niz ulicu zapušu takvi vetrovi.
Oni me sete na tebe… A ja ti se još uvek nadam…
Nadam se da ćeš mi opet ušetati u život…
Onako,slučajno… Ali znam da nećeš…
I kiša opet kuca po prozoru…
Kroz noć se prolamaju jecaji…
A ti si tamo negde daleko....medju zvezdama....
Ne vidim te jer kišna neba su oblačna....
Dolaziš s jeseni,a iza sebe ostavljaš samo lišće…
Suvo lišće zaborava…………