Tuga ,Ti i ja ....

“Vjerujem u bajke,slobodu,sreću i ljubav…
A život možda nema sve što bi ti htjela.
Uzmi ono što ti pripada,al’ i ono
Što u snovima snivaš,
Da bi moglo biti tvoje,odluka je
U konačnici ,samo tvoja……”

………ne znam zašto pamtim neke datume i slikam *šarene* slike u nekim sasvim običnim danima,kao što je ovaj?...da li zbog nekih važnih odluka koje,iskreno ,nikad nisam znala doneti kad i kako treba?...jedno kajanje nikad ne gine,zašto uvek znam izabrati veće?....nisam li prebrzo pročitala,nedovoljno shvatila,nespretno odgovorila,ne znam još ni danas…..znam samo,da je trebalo da samo malo sačekam,možda ne bih tada čekala ceo život ,….ponekad mi se učini i duže od toga. Čekam još uvek pokušavajuci naći (ne)suvisla opravdanja,neuzvraćene odgovore i pogubljena nadanja……da sam…a nisam,ma samo da nije…..a jeste,ma da je samo tren bio duži…a nije, da sam znala …a nisam …koliko još da sam….ma samo da sam !!......ko zna ….
Ne verujem u bajke,rekoh…..one imaju srećan kraj ,a život kaže drugačije…..zašto negirah sopstvene snove?! Pa ja verujem u bajke…dešavaju se….ne uvek i ne svima,ali dešavaju se…..
Ceo život se borim za slobodu i sva njena obličja i znamenja,nemam nameru ničiju ugrožavati,i moje prisustvo je ničim neće ograničiti …..ha,kako sam opet bezdušno I *hrabro* negirala sebe,kao da nisam bila spremna spustiti glavu na tamnicu tvojih grudi,nasloniti lice na rešetke tvojih prstiju i mekim dodirom zatočnika,milovati zatvore tvojih zagrljaja……kao da nisam,...a jesam….
Sreća je dovoljno rastegljiv pojam ,da u njega svak može upakovati sve što ga srećnim čini,rekoh…..jel da!?,pitam se danas.Slepi ne vide očima,a ti ne vide dušom sreću,koja se smešila sa ekrana mobitela,u treperavom nizu uredno složenih slova,reči i rečenica….kao na dlanu prostrt redak i neponovljiv, dragoceni trenutak otvorenog tebe……
Dragi moj,život ima baš sve što bih ja htjela,ali nije sve ,meni i namenjeno…..previše sumnji u bajkovita nepostojanja sretnih završetaka,i ne videh meni namenjeno…ili ne poverovah,ne sačekah,ne razumeh,šta li?....šta od svega toga,.danas više nije ni važno,bilo je tako i daj ne osvrći se više,previše je vremena zalud izgubljeno…slušam neki glas iz sebe ,ali opet…
Uzela sam sve što mi pripada….jesam li ?!....biće da nisam.Uzela sam ono što mi je dato.a,ni to ne do kraja,nisam čak ni sve od datog tražila….ali,sve što moram,radim dobrovoljno,pa i životna škrta davanja sa lakoćom primam….uz osmeh
Ono što u snovima snivam,da bi moglo biti moje,jer odluka je samo moja…..snivam i dalje.Snivam još uvek i usnula i budna…čekam neki novi dan u kojem će neke odluke ,same sebe nametnuti…..možda tad napravim pravi izbor i konačno prihvatim da je život,kao i tango….čudna *misao* koja se pleše…..u dvoje.Ostalo je još samo,da počnem učiti korake…
A ljubav......ljubav me jos uvek traži......i ne pronalazi me.....hoćeš li znati jednom da me pronađeš?!
Možda jednog sasvim običnog dana ,kao što je ovaj...jer bajke se dešavaju,ipak,...možda jednog ovako važnog datuma,zaplešemo....čudnu misao koja se pleše,udvoje...možda…..


Ja...jednom Predragu