Sagacity

Pogledam se u ogledalo i videh, kako ne bi bilo loše da odem kod frizera i potkratim malo krajeve. Ja uglavnom idem na šišanje......neka druga usluga frizera mi i ne treba. Duga kosa, talasava, stepenasto podšišana i šta meni više treba od šišanja? Ništa. Feniranje me ne zanima, jer moja kosa to baš ne trpi, mini talasi i tako to, ne dolaze u obzir. Jedino na svakih šest meseci, izvlačim pramenove na moju tamno-smeđu boju kose , za neke dve do tri nijanse svetlije. Fazona radi...Idem kod istog frizera, ali on nije u mestu u kojem živim..., a ja baš hoću da se šišam...
Uputim se u prvu frizersku radnju koju ugledah.

Frizer broj jedan: Dobar dan, recite...?
Ja: Dobar dan, ja bih htela samo malo da potkratim kosu i da mi se oblikuju stepeni...Prerasli su...
Frizer broj jedan:Žvaće žvaku....A jel’ ’maš svog firzera, mslm kod koga ideš ono...stalno?
Ja: Ma ne, šišam se gde ima mesta i ko me primi, ja kroz šalu...
Frizer broj jedan: Samo šišanje ’oćeš? Ne feniranje...
Ja: Ne, ne feniram se, samo šišanje...
Frizer broj jedan: ’Naš, gužva mi je...Ne vredi...Nećeš stići dugo na red...Do večeras...., a ja tada zatvaram radnju....Ha, ha, ha...

Ništa, ne vredi, uputim se kod drugog firezera...Ma nećeš ti mene....., mislim se ja idem kod onog najskupljeg. Kod njega nikad nema gužve.

Frizer broj dva: Dobar dan, izvolite....
Ja:Opet objašanjavam zašto sam došla..., al’ mi nešto drago...Nema nikoga, samo žena koja se upravo sprema da izađe i ja...I niko više...
Frizer broj dva: Jeste li zakazali?
Ja:Ne, nisam znala da treba.
Frizer broj dva: E, onda ne mogu da Vas primim. Svako ko kod mene dolazi, mora da zakaže...inače, ne radim bez zakazivanja.
Ja: Ali sada nema nikoga, a ja samo želim šišanje i ništa više. Mušterija koja je zakazala kod Vas još nije došla.
Frizer broj dva: Ja sam svoje rekao,.... (onako nadmeno i ljutito), ’’ugura’’ mi u ruku vizit karticu. Pozovite me sutra da zakažete.
Ja: Pa evo, sada zakazujem za sada...Ja opet na ’’zez’’...
Frizer broj dva: Uzima mobilni, ne tangira me 5%, on je svoje završio...Nema nikoga, ali jednostavno kod njega se zakazuje!!!!!

Razmišljam ja u sebi, Bože da li je ovo normalno. I frizeri ko’ lekari postadoše. Ne može bez zakazivanja. A u radnji promaja.

Nisam bila razočarana, pa bar apoteka i frizerskih radnji ima na pretek....
Dobro, nastavim dalje...

Frizer broj tri: Dobar dan...Joj što lepo mirišete...Pa sa Vi, odmah na ti...A koji ti je to parfem?
Ja: Još u ’’nesvesti’’ od prethodna dva neuspela pokušaja...Trezor...
Frizer broj tri: Uf što je dobar....Sedi tamo da ti opere kosu, ’el može?
Ja: Važi, ja sam ionako došla samo zbog šišanja....Oprala mi kosu, sedam ispred ogledala...
Frizer broj tri: Šta ćeš sa kosom?
Ja: Koliko razumeh, verovatno treba da joj objasnim kako da me podšiša...Hm, samo malo da stanjite kosu, da se malo stepeni obnove i istaknu...
Frizer broj tri: OK...

Vidim ja kako ona mene šiša po njenom, pa se prosto zapitah, zašto me je uopšte išta pitala...Samo odjednom, žena zastade...i na sav glas...’’E Majo, pojačaj to’’....Ja je gledam, kako ona lepo iza mene igra...’’Samo bije’’...Pevuši...neke pesme od Seke Aleksić....Seča vena...Ludilo...Mslm...U tom, momentu, ’’raspali’’ i mušterija do mene da peva...Uživela se žena...A onda njih dve...Frizerka je pita, jel’ voliš i Stoju, mušterija sva oduševljena...

I tu ti poče...Bla, bla, bla, bla ,bla ...u nedogled...Nisam više ni slušala...Zamislila se, našla se na drugom mestu, poblegla iz stvarnosti....I kada sam došla u realnost, priča je zastala na političarima...Verovatno su ’’obrnule krug ’’ naše scene, ali nema veze...
Bila sam podšišana.....