Пркос

Kad nesto zelis mnogo i jako
u dubini duse ucrtas i cekas
kao kopac zlata iscekujes grumen
i onda te sunce obasja sa neba..

Tek onda shvatis da nisi uzalud
sanjao snove i mastao o sreci
napokon je stigla-rasiri ruke
prihvati je radosno i samo se smesi...

S.T.Prkos-jutarnja izmaglica