Tuga ,Ti i ja ....

Znala bih da je ponovo padala kiša,ali nije....ovog novembra su oskudne,kao i mnogo čega drugog....čula bih da su se puštale balade sa diskova ,pored šanka prepunog kafića,ali nisu....kao ni neke druge tužbalice koje znam.....
Znala bih da još uvek mogu vrteti blues u mislima i da ne osećam entropiju.
Znala bih da je lakše naći pokoju smislenu rečenicu među ogromnim neredom
u skriptama o življenju savršenog života.....a odnekud,nijednu ne mogu pronaći,baš kao da se ni jedne ne sećam,kao da nijednu ne znam.....ili ih prekriva zaglušujući huk nekih drugih smislenih rečenica koje ne želim znati,a ipak ih znam.....
Volela bih znati,nebrojeno mnogo od svega onog što ne znam,i zaboraviti ovo što već znam...
Sada samo verujem da su vršci *smrznutih* prstiju pronašli toplinu u dnu džepova traperica koje ću sutra oprati u nekom omekšivaču veselijeg mirisa. Prije nego nade otope isčekivanja na otupelim dlanovima.
Danas sam samo otkrila prašnjavu staklenku sete koja je već dugo postojala tu,
pored nepovezanih crteža moje svakidašnjice.
Volela bih znati.....nebrojeno mnogo toga....i ništa od ovog što već znam.....
Devojčice se samo nevino smeše i sanjari nisu sposobni razgovarati sa realnošću.
Volela bih znati ......kuda idu ljudi poput mene..... kada su tužni?!