Sagacity

Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr......Opet posle pet minuta, zvrrrrrrrrrrrrrrrrrr.......’’Pljesnuh’’ rukom na mobilni...pogledah..5 i 45...Ne vredi moram da ustanem...
Spuštam jednu nogu na pod, pa se kao propeh, pa onda lagano i drugu nogu na pod, a gornji deo tela i dalje leži na krevetu i spava...Kod mene izgleda samo noge budne...Nekako se uspravih...E nećeš...Od večeras ranije ležem....

Spremih se na posao...Nekako dođoh na mesto odredišta, naravno glasna muzika u autu me je definitivno razbudila...Orna za posao krenuh da ’’osvojam’’ još jedan radni dan...Na stolu gomila papira, a telefoni zvone... Kancelarija mi je prometna samo tako...No nekako se i taj radni dan završi...Odlučila sam čvrsto ’’pravo kući’’...Taman što sam izašla ispred kad neko ’’svira’’, ’’Hej ajd’ budi drug ideš sa nama na piće, nećemo dugo i mi žurimo’’....Šta ću, to su mi drugari i kolege nema smisla sad da posustanem...Nismo dugo ostali, samo tri sata...

Vraćam se kući, već je 20 h. Moja majka ’’E super što si tu, taman da odeš da uradiš.... to i to i to....’’ itd....Vraćam se kući, već je 21 i 30 h...Pa dobro, samo malo da vidim šta se radi na netu, ali neću dugo....
A tu se već skupila ekipa...Malo se zapričah, pa mi sve nešto žao da ih napustim...Ali ipak, ja sam karakter ne može me ništa poremetiti u mom planu...Večeras ležem ranije...Sve sam lepo uradila...23 i 30h pravo vreme. ’’Laku noć budni narode...’’

Lepo sam se ’’ušuškala’’...Čini mi se da zaspah...Kroz san videh sebe na izvoru bistre vode. Gledam kako voda teča, a ne mogu da dođem do nje...Samo odjednom otvorih oči...’’Ja sam žedna’’...Ne vredi, moradoh da ustanem...da pijem vode...I tako...vratih se ponovo u krevet...I okrenuh se na levo, pa na desno...Ma ne mogu sad’ da zaspim, razbudila sam se totalno...Šta da radim..Ništa. Brojaću ovce...Prvo sam krenula od ’’tora’’ prvog komšije, pa posle komšije sa druge strane i tako...Prebrojah sve ’’ovce’’ u blizini...Ne vredi, ne mogu da zaspim i džaba...

Ništa uključih lampu pogledah na sat 1h...Neverovatno...Sad već počinjem i da se nerviram. Od silne napetosti ne mogu ni da zaspim...Strašno...Preračunavam se koliko mi je još ostalo da spavam...Oko 5 sati...Pa dobro nije loše, nije mnogo kasno...Ili je već mnogo rano...Hm...Odjednom, utonuh u san...Samo me ’’protrese’’ moja koleginica..’’Sago, nemoj da zaboraviš da poneseš onu tvoju knjigu za Mirjanu baš joj treba’’...Uh, trgnuh se...Odmah skočih iz kreveta, ’’palim’’ svetlo...Nisam se mnogo iznervirala znam gde je knjiga...U stvari, mislila sam da znam...Jao, nema je nigde...Ko’ da je u zemlju propala...’’Gde si đubre odštampano’’... Pogledam na sto, a ono ’’đubre se izbečilo’’...Pa normalno da je na stolu...Sinoć sam je tu ostavila...

Opet se vratih u krevet...Pogledah 2 i 10 h...Samo što sam se okrenula na bok....Zvrrrrrrrrrrrrr....Opet zvrrrrrrrrrrr. Pogledah na sat...5 i 45h...Večeras, stvarno ranije idem na spavanje.......

Posvećeno svim hronično neispavanim....