mikili

Imas li minut,pitas?imam..ma imam i pet..a onda se nas razgovor oduzi..traje satima.O cemu pricamo tako dugo?o zivotu,sta nas muci,tisti,sta smo kuvali,sta smo radili..neke uobicajene stvari...smejemo se jer pojedine reci izgovaramo drugacije,mekse..neke zvuce bezazleno,nekima dajemo dvostruko znacenje..pa se kikocemo kao klinci..ponekad stanemo,ponavljamo do besvesti-i kako si mi-..u stvari bi pitali nesto drugo,u stvari ne zelimo da prekinemo vezu,jos bih ti slusala glas,i ti moj..
veceras zvucis mekse,umes da kazes,jao kad se setim prvog razgovora i ledene hladnoce,distance,pomislio sam-margaret tacer-,boze kakva je ovo osoba..a gle sad,tako mazna,mekana nota..kako je moguce da ste obe ti..opet se smejem..ma sve mi smesno..
smesno mi kad naglasavamo jedno drugom da smo samo drugari,da drugarski pricamo,a opet,drugari ,podrazumeva se,mogu o svemu otvoreno da pricaju..
volim kad te dovedem u nepriliku,kad ostanes bez teksta,kad te u sred neceg ozbiljnog sto ti se desilo na poslu pitam-sta imas na sebi-...a ti stanes..molim..pa distanca..pa onda smeh-koja si ti..jesam li dosadan?
nisi,naprotiv,prija mi sto me ususkavas u krevetu pricom,smehom,tebi prija moja veselost,duhovitost,izvrtanje reci..prija ti sto ti u nekim stvarima protivrecim,za neke te razumem...osecam tvoju potrebu za nekim s kim ces neobavezno procaskati,ko ti nece zameriti...i drago mi je zbog toga.
jer,mi smo drugari.