Стигли смо до другог броја, сад више нисмо само идеја. Први број „Журналиста“ преузет је преко стотину пута.

Наравно, парадокс је уочљив и лаику. Име магазина је „Ми, журналисти“, а само је мали број текстова (три) у првом броју могао да се доведе у везу са журналистиком. Више је личио на збирку прича. Тако је и у новембарском издању. Ипак, одлучио сам да не мењам концепт – и даље прихватам све врсте текстова. Подела магазина на „рубрике“ стварала би осећај обавезе и нужно довела до појаве досадних текстова у којима се пише о донацији америчке амбасаде информатичком кабинету, о биографији познате личности прекопираној са Википедије, или о томе како се преноси сида…

Хвала свима који су подржали пројекат. Нарочито Наташи Шару, чијом се заслугом први број нашао на сајту kszimpressum.com, па је тако и процес преузимања постао далеко лакши. Прича се наставља у скромном духу. Сви су слободни да пишу шта желе, јер је ово заправо један вид вежбе, ослобађање од страха. Сви су мање-више почетници, сви греше, no hard feelings… Само опуштено!

Волео бих да не морам да вас вучем за рукав и да по текстове идем „од врата до врата“. Једноставно, пошаљите текст на stefan.janjic@gmail.com. Без страха од критике, грешака, неискуства. Видећете да не боли.

_____________________________________

Бесплатно преузми

ОВДЕ