Tibi

Brzo su prosli dani, godine, decenije...zivot je pokretljiv, dominira dinamika, talasi emocija prelaze u talase iskusne plovidbe. Moc videti vise od drugih je skromno podaren manjini ili samo onima kojima nije tesko da gledaju otvorenim ocima i onda kada su drugi umorni, nezainteresovani.
Bila su to vremena neopterecenosti, godine koje su nosile samo saznanja i znatizelju, kada je sve bilo lako i zanimljivo. Svet je bio podeljen u dobre i one koji su to manje. Svako je tvrdio da je ovaj prvi.
Svi ti provedeni razgovori sa priznatim mudracima i nosiocima zvanja tzv-oz znanja su ostavljali tragove, izgradjivali vlastitu sliku necega do jednog dana, dana kada se susrece neko ko je ostavio veci utisak od svih ostalih, neko, koga uvek imam pred sobom
Neko, ko ima sve mogucnosti da bude velikan u ocima mase i strucnim krugovima susrecem slucajno, u fazi dubokog "trazenja" za onim sto se milijardama prodaje kao jedina vrednost, buducnost...
Dugi razgovori, tematika koja je samo po sebi teska i kontradiktorna, razlicitost u pogledima a tako blizu sa konacnim, jedinim vrednim, dani koji bi drugima bili besposlicarski...
Danas, tri decenije kasnije, jos uvek su podeljena misljenja tu, stavovi su nam isti, pogledi blizu, on je ostao u mojim ocima velicina, retka velicina, verovatno unikat. Sve ostaviti sto buducnost pruza u zelji drugima, jadnim, siromasnim, neobrazovanim, bolesnim pomoci, to je velicina koju ja nikada ne bih imao hrabrosti a i izdrzljivosti jer volim lagodnost zivota.
Divim se i uvek cu se diviti tebi, dragi druze i prijatelju. Znam, ti si srecniji od svih nas, ti zivis za druge, pomazes drugima, delis njihovu nemoc i bolest. Ja sam kukavica, previse volim sebe, hvala ti sto dokazujes da je i covek biti vredno
U dalekoj Indoneziji mom dragom prijatelju Dr. Lukasu