Tibi

Hodajuci lavirintima Razbibrige, cesto zastanem, pijuckam kafu i posmatram. Podseca me na Veneciju, na uske ulice i male trgove, a okolo more...razmisljam dok pijem kafu. Svaka licnost je individua za sebe, nenamerno, posvetim im paznju, i vidim....vapaj, da...vapaj za paznjom.
Svako to izrazava na svoj nacin, imaju razlicite probleme, razlicite poglede, razlicitu svest, a svi istu zelju...za paznjom. Da, popicu jos jednu...vreme mi sada nije vazno, zar je uopste?
Nebrojeno puta sam pokusao da ih razumem, tesko mi pada ali ne uspevam. Nesto sam propustio u ovom kratkom zivotu...mozda se nisam nikada osvrnu za sobom, samo...stao, napravio pauzu.
Mozda ipak samo umisljam da je to zelja za paznjom. Trazicu kod sebe, moram je i ja posedovati...zar nismo svi isti, sa istim zeljama i snovima, istim pobudama...mozda sam i ja zeljan toga a nisam ni svestan....

Oznake: nema