Tibi

I svakog dana i svake noci iznova. Sati prolaze, poruke se redjaju u nizu ne zanimljivih i manje zanimljivih...vec deseta kafa ispijena uz plavo sivi dim cigarete. Opsesija?, ne, mora da je nesto drugo. Svakim novim danom se pitam...sta trazim ja ovde? Zabavu?, drustvo? ili...samog sebe...od svega ima dovoljno.
Povratak u neku proslost, zamagljena secanja na stara, dobra vremena? a bila jesu, bas takva, neopterecena, puna radosnih trenutaka, opustena i iskrena. Kultura?, bilo je i nje, obilno prisutna svuda. Kako samo objasniti, kako im vratiti ono sto nikada nisu videli niti imali?
Verovatno sam zalutao u nekom drugom svetu, svetu koji nije moj, koji ne poznajem. Da, to je samo, lutam hodnicima ocaja, senkama nestvarnih bica, zvucima nekog nepostojeceg realiteta. Verovatno jedan los san, jedan od onih koji se brzo zaboravljaju jer ne donose nista vrednog, smarajuci snovi koji se gube sa prvim suncevim zrakom
Ipak je ovo sve bio samo san.