Tibi

Razmisljam o tebi, mom dobrom drugaru, prijatelju i nadahnutom autoritetu.
Cesto, vrlo cesto, sedimo u tvom birou, pijemo dudovacu bez kontrole, uzivamo u trenutku neopterecenosti..
Glatko klize nekontrolisane reci, razumemo se i bez njih, zasto bi ih stedeli. Niko nas nece pogledati cudno, niko se nece uvrediti.
Znam, tvoje su reci skupe, mnogi bi dali bogatstvo biti na mom mestu.
I od jednom shvatim zasto si tako veliki u mojim ocima, u ocima svih onih koji te znaju, a i onih drugih...
Sedim i sada, razmisljam...tebe nema vise, napustio si nas. Ja cu cesto doci, u mojim razgovorima bices uvek tu.
A napustio si nas u svom tipicnom maniru, sa osmehom na licu, za stolom...i dudovacom u ruci.

Oznake: nema