kojica

Kad porastem napraviću jedan svemirski brod.

Taj svemirski brod će biti veliki, prostran, a sem toga i čaroban. Ja ću jednoga dana poći po svemiru na daleko putovanje. Gledaću zvezde, satelite i planete. Sleteću na jednu planetu koja je mala, ali ima lepo ime. Zove se ''Zvezdani Srećko''. Tu su svi ljudi srećni. Oni ne znaju za tugu. Dočekaće me uz veselje. Prvo pitanje će im biti ''Odakle dolaziš?''. Rećiću im da dolazim sa planete Zemlje. Oni će me lepo prihvatiti. Svakog dana ću se šetati. Ta planeta ima lepa jezera. Ona ima čak i jedno more. Gledaću neobično cveće. To će biti jedna zaista lepa planeta. Učiću ljude kako se čita i piše. Jedan stariji čovek će mi reći da je ta planeta samo jedan delić dragog kamena i da će sve nestati kada zađe Sunce. Ja ću potrčati ka svom brodu, želeći da nešto preduzmem. Pošto je moj brod čaroban, pritisnuću jedno dugme koje ostvaruje želje. Poželeću da ta planeta nikada ne nestane.
Doćiće dan kada ću morati da se vratim na Zemlju. Stanovnici cele planete će se okupiti oko mog svemirskog broda. Ispratiće me plačući, jer sam produžila vek njihove planete. Biću srećna jer sam spasla ''Zvezdanog Srećka'', ali ujedno i tužna što ću napustiti tako lepu planetu, koju nikada neću moći da zaboravim.

17.4.1985.

Mala Kojica