ljubičica

31.01.1990.
Kako beskrajno crna je ova noć
i ti koja si još juče bila živa..gde si sad?
Da li je moguće, zauvek si nestala?
Da li je moguće, ugasio se sjaj oka?
Možda gledaš odnekud
suze svojih dragih i đališ ih
jer ne znaju
kako si sad srečna i slobodna.

Možda je smrt ona sloboda
za kojom težim
a možda je tek kraj svega
i bola
i sreće
Ja ne znam
reci mi
da li si stvarno zauvek nestala
draga hrabra ženo?!

Toliko jada
toliko bola
gde je istina
gde je smisao?

O bože
pomozi svojoj jadnoj deci
pomozi meni slaboj
meni tužnoj
meni bespomoćnoj..

Ali uzalud je
niko neče pomoći
ni ti
uštvo jedna božja
nepostojeća!