Пркос

Kad ljusturu mrtvu skines,
od spodobe nema nista
sine svetlom krhka dusa
ranjena od bola vriska.
.
Tad iz oka vadi pesak
sto je oku zar i tuga,
nemustim ga ti ovlazi
da otece bolna suza.

Tad ko kopac svoga zlata
isperi ga ti na suncu,
i zategni srca strunu,
i spodobi otmi barjak
Vodja budi ti u buni.

Tad spodoba nema kuda
vec pred tobom mora pasti
ti pobednik,ona tuga
na postolju srece casti....

by Prkos