Otvorena vrata...

Nikada nisam bio previše radoznao. Ne zato što nisam hteo, već zbog granica, zbog zidova koje sam sebi postavljao, a znao sam da iza tih zidova postoji drugi svet, lepši i bolji nego što sam vodio... Svet je prividno uvek bio uzrok mojih nemira, sve postoji i ne postoji...Na svakom zidu koji sam podigao su postojala vrata, ključevi brave su bile sa druge strane. I ja sam čekao da ih neko otvori...Kad si se nekim čudom stvorila ispred tih vrata i otvorila ih, zaslepila me svetlost, da sam morao da zatvorim oči da ne oslepim... Svetlost tvoje duše dolazila je iz tvojih očiju i razlivala se po ostalim čulima... U glasu, u dodiru... Ne želim vratiti se više iza tih vrata, iza kojih su tvoje usne, tvoje telo željno strastvene ljubavi...Tu je i zagrljaj željan jedne noći, koraci željni spajanja nespojivog... daljine... I sve je to bilo dovoljno da završim u oblacima i da tu i ostanem...Tako malo... Jedna otvorena vrata...