Пркос

Rekla bih ne tako davno...bejasmo mladi,zanosni.... .u svojoj vedrini
poletni... u zeljama istrajni.....u zivotu...stameni.Prisetim se sa
osmehom na licu...i trenutka kada su nam se oci srele.....pogledom
rekle da smo ti i ja...ono sto zelimo za sebe.I krenusmo u
bajke...istine....iskusenja,onako spontano predajuci se tokovima
sutrasnjice...koracasmo nekada setajuci....ponekada brzim korakom
strepnje, hocemo li uspeti u nameri da nas pljusak zivota ne okupa
tugom i bolom. Tiskajuci se jedno u drugo...gurajuci svoje ruke...jedno
drugom...pronalazili smo odgovore u nama samima ...u ljubavi
nasoj.....neznoj i jakoj......u pogledima nasim koji su
verovali...ljubili...i cuvali i nisu dozvolili da ih zamuti suza bola i
ocaja. Osecaj miline me obuzme kada samo pogledom predjem preko ucinka
naseg stozera..onako zadovoljno klimnem glavom i sebi u dusu tiho
prozborim......Boze....bio si milostiv....i hvala ti.....zasluzili smo
je...zasluzili smo....sva proleca i sve zime....sva leta i
jeseni.....ljubavlju okupane.......u odecu neznosti obucene.....u obucu
istrajnosti i iskrenosti obuvene..
I andjeli..sto ih stvorise pogledi nasi ....odlucni....iz ..izatkanih
...zivotnih ...osmeha i strasti......isprepletanih ruku....srca u
srcu.....kruna su koju nosimo...zanosno u sreci na pijedestalu naseg
zivota. Da ....Stari moj.....posle tolikih godina.....nekada....maleni
moj,ma jos uvek si maleni moj.....i posle izgovorenih svih prelepih
reci....posle ispevanih pesama...posle svih neznih pogleda....posle
svih neznih izliva ljubavi...cini mise da ti nikada nisam uspela da
kazem ,koliko te volim Stari moj.

by Prkos