Melpomena

Izvrcem svoje oblicje
Na nalicje
I kao iz pocepanog dzepa
Prosipam sebe…
Umotavam misli
U reci od celofana
Poklanjam
Tajne svoje,
Oziljke svojih rana…

Nezaboravljene ljubavi
Sminkam u tuzne
Klovnove,
U ogledalu, odraz je
zivota
samo mutna skica-
Ja gledam
Tudjim ocima
U svoje snove
Sa svoga lica…

Potrosene svetinje i
Istrosene istine
Slazem pod noge
Vremena
Jer niko moje jauke
Ne moze da slusa.
Sve svoje pesme,
Strahove I strasti
Bacam
Na otpad
Bolesnih dusa…