Пркос

Misli moje,gde ste posle,dal` ste posle,il` tek dosle?
Sta vas goni,sta vas muci,sta vas mrzne a sta luci?
Sta vas zebe i krv ledi,gusi,muci,dusu bledi,
ko u vatri ,oganj lozi,strah i ocaj da se mnozi?

Manite se misli moje,uvek kazem bice bolje,
pustite me da u miru,slusam ljubav i tisinu,
zelim sunce na spaliru,osmeh,srecu,ja u viru,
sinfoniju kolibrica,plavo nebo,puno ptica.

Misli moje zabrinute,od briga se otrgnite,
prolece nam,tik je evo,procvetace i nas seboj,
ljubicica,mala plava,misli moga zaborava.



by Prkos