Da li Bog postoji? Da li postoje dokazi u vezi Božijeg postojanja?

Pitanje: Da li Bog postoji? Da li postoje dokazi u vezi Božijeg postojanja?

Odgovor: Da li Bog postoji? Nalazim da je vrlo interesantno da je toliko pažnje uloženo u ovu debatu. Poslednja istraživanja pokazuju da preko 90% ljudi u svetu danas veruju u postojanje Boga ili neke više sile. Ipak, nekako je odgovornost pala na one koji veruju u Božije postojanje da dokažu da Bog postoji. Po meni, mislim da bi trebalo da je obrnuto.

Međutim, ne može se dokazati da Bog postoji ili da ne postoji. Biblija čak govori da moramo po veri da prihvatimo činjenicu da Bog postoji, “A bez vere ne može mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da On uzvraća nagradom onima koji ga traže.” (Jevreji 11:6). Ako bi Bog to želeo, mogao bi jednostavno da se pojavi i dokaže celom svetu da postoji. Ali, ako bi to uradio, vera nam ne bi bila potrebna. "Reče mu Isus: poverovao si zato što si me video. Blaženi su koji ne videše – a poverovaše.” (Jovan 20:29).

To međutim ne znači, da ne postoje dokazi o Božijem postojanju. Biblija objavljuje, “Nebesa kazuju slavu Božiju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje, i noć noći javlja. Nema jezika, niti ima govora, gde se ne bi čuo glas njihov. Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i reči njihove na kraj vasione.” (Psalam 19:1-4). Ako pogledamo na zvezde, razmotrimo veličinu univerzuma, posmatramo čuda prirode, vidimo lepotu zalaska sunca – sve nas ovo upućuje na Boga Stvoritelja. Ako ovo nije dovoljno, postoji takođe dokaz o Bogu u našim srcima. Knjiga Propovednika 3:11 nam kaže, “…I večnost metnuo im je u srce…” Postoji nešto duboko u nama što prepoznaje da postoji nešto što je izvan ovog života i da postoji neko iznad ovog sveta. Intelektualno možemo da odbacimo ovu spoznaju, ali će Božije prisustvo u nama i kroz nas biti još uvek tu. Uprkos svemu ovom, Biblija nas upzorava da će biti onih koji će poricati Božije postojanje, “Reče bezumnik u srcu svom: ‘nema Boga’” (Psalam 14:1). S obzirom da preko 98% svih ljudi kroz istoriju, u svim kulturama, u svim civilizacijama, na svim kontinentima veruje u neku vrstu Boga – mora da postoji nešto (ili neko) što je uzrok ovakvom verovanju.

Pored biblijskih argumenata o postojanju Boga, postoje i logični argumenti. Prvo, to su ontološki argumenti. Najpopularniji oblik ontološkog argumenta u principu koristi pojam Boga da dokaže Božije postojanje. On počinje definicijom Boga kao “onog od koga se veći ne može zamisliti.” Onda se raspravlja o tome da, postojati je veće od nepostojati, i samim tim da najveće biće koje se može zamisliti mora da postoji. Ako Bog ne bi postojao, onda Bog ne bi bio najveće biće koje se može zamisliti – što bi bilo suprotno samoj definiciji Boga. Drugi je teleološki argument. Teleološki argument kaže, da s obzirom da je univerzum tako veličanstveno stvoren, onda mora da postoji Božanski stvoritelj. Na primer, ako bi se zemlja nalazila samo nekoliko stotina kilometara bliže ili dalje od sunca, mnogi od oblika života koji na njoj danas postoje, ne bi bili mogući. Ako bi elementi u našoj atmosferi bili samo nekoliko procenata različiti, svako živo biće na zemlji bi umrlo. Verovatnoća da se jedan molekul proteina slučajno stvori je 1 u 10243 (to je 10 praćeno sa 243 nule). Jedna ćelija se sastoji od miliona proteinskih molekula.

Treći logični argument za Božije postojanje se zove kosmološki argument. Svaka posledica ima svoj uzrok. Ovaj univerzum i sve što je u njemu je jedna posledica. Mora da postoji nešto što je prouzrokovalo postojanje svega. U krajnjem slučaju, mora da postoji nešto “ne uzrokovano” što je uzrokovalo nastanak svega ostalog. To “ne uzrokovano” nešto je Bog. Četvrti argument je poznat kao moralni argument. Svaka kultura u istoriji je imala neku formu zakona. Svi imaju osećaj za dobro i loše. Ubistvo, laganje, krađa i nemoralnost su skoro univerzalno neprihvatljivi. Odakle dolazi ovaj osećaj za dobro i loše ako ne od svetog Boga?

Uprkos svemu ovom, Biblija nam kaže da će ljudi odbaciti jasnu i neporecivu spoznaju o Bogu i umesto u nju da će verovati u laž. Rimljani 1:25 izjavljuju, “…oni koji su lažju zamenili Božiju istinu, poštovali i klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin.” Biblija takođe objavljuje da ljudi nemaju izgovor što ne veruju u Boga, “Čak i Njegove nevidljive osobine, Njegova večna sila i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na Njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora” (Rimljani 1:20).

Ljudi tvrde da ne veruju u Boga zato što to nije “naučno” ili “zato što nema dokaza.” Istinski razlog je taj da jednom li priznaju da Bog postoji, ljudi moraju da shvte da su odgovorni pred Bogom i da im je potrebno oproštenje od Boga (Rimljani 3:23; 6:23). Ako Bog postoji, onda smo odgovorni za svoje postupke pred Njim. Ako Bog ne postoji onda možemo da radimo šta god želimo i da se ne brinemo da će nas On osuditi. Verujem da je to razlog zašto se mnogi u našem društvu toliko čvrsto drže evolucije – da bi ljudi imali alternativu u odnosu na to da veruju u Boga Stvoritelja. Bog postoji i u krajnjoj liniji svi ljudi znaju da Bog postoji. Sama činjenica da neki ljudi pokušavaju toliko agresivno da poreknu Njegovo postojanje, je sama po sebi činjenica da On postoji.

Dozvolite mi još jedan poslednji argument da Bog postoji. Kako ja znam da Bog postoji? Ja znam da Bog postoji jer pričam sa Njim svaki dan. Ja Ga ne čujem da mi odgovora na glas, ali osećam Njegovo prisustvo, osećam Njegovo vođstvo, poznajem Njegovu ljubav, čeznem za Njegovom milošću. Stvari koje su se dogodile u mom životu se mogu objasniti jedino Bogom. Bog me je čudesno spasao i promenio moj život tako da jedino što mogu da uradim je da priznam i proslavim Njegovo postojanje. Nijedan od ovih argumenata sam po sebi ne može ubediti onog ko odbija da prizna ono što je toliko jasno. I na kraju, Božije postojanje se mora prihvatiti verom (Jevreji 11:6). Vera u postojanje Boga nije slepi korak tamu, već je siguran korak u dobro osvetljenu prostoriju u kojoj 90% ljudi već stoji.

Pitanje: Koje su to Božije osobine? Kakav je Bog?

Odgovor: Dok pokušavamo da odgovorimo na ovo pitanje, dobra vest je, da postoji mnogo toga što se može otkriti o Bogu! Onima koji istražuju ovo pitanje, možda će biti od pomoći ako prvo pročitaju tekst do kraja, a onda se vrate na odabrane Biblijske odlomke radi daljeg pojašnjenja. Biblijske reference su u potpunosti neophodne, jer bez Bibliskog autoriteta, ova zbirka reči neće biti ništa više od ljudskog mišljenja; što je samo po sebi često neispravno u razumevanju Boga (Jov 42:7). Reći da je za nas važno da pokušamo da razumemo kakav je Bog, je ogromno potcenjivanje! Ako to ne uradimo, to će dovesti do toga da se usmerimo i jurimo za lažnim bogovima da bi ih slavili, što je protivno Njegovoj volji. (Druga Mojsijeva 20:3-5).

Samo ono što je Bog izabrao da otkrije o Sebi, to možemo da znamo. Jedna od Božijih osibina ili kvaliteta je "svetlo", što znači da je On sam taj koji otkriva informacije o Sebi (Isaija 60:19, Jakov 1:17). Ne treba zanemariti tu činjenicu da je Bog taj koji nam je otkrio samog Sebe, u suprotnom nećemo ući u Njegov mir.(Jevreji 4:1). Stvorenje, Biblija i Reč koja je postala telo (Isus Hristos) će nam pomoći da otkrijemo kakav je Bog.

Hajde da počnemo sa razumevanjem da je Bog naš Stvoritelj i da smo mi deo Njegovog stvorenja. (Prva Mojsijeva 1:1 Psalam 24:1). Bog je rekao da je čovek stvoren na Njegovu sliku. Čovek je iznad svakog drugog stvorenja i data mu je vlast nad njim. (Prva Mojsijeva 1:26-28). Stvorenje je uprljano 'padom' ali se još može videti delić Njegovog stvaranja (Prva Mojsijeva 3:17-18; Rimljani 1:19-20). Ako razmotrimo veličinu, kompleksnost, lepotu i red stvorenja, možemo da osetimo strahopoštovanje prema Bogu. Čitanje nekih Božijih imena nam može pomoći u traganju za tim kakav je Bog. Ona slede:

Elohim – Onaj koji je jak, božanski (Prva Mojsijeva 1:1)
Adonaj – Gospod, upućuje na odnos služenja (Druga Mojsijeva 4:10,13)
El Elion – Uzvišeni,Onaj koji je najjači (Prva Mojsijeva 14:20)
El Roj – Onaj koji je jak i koji vidi (Prva Mojsijeva 16:13)
El Šadaj – Svemogući Bog (Prva Mojsijeva 17:1)
El Olam – večni Bog (Isaija 40:28)
Jahve - GOSPOD "Ja sam", što znači večno samo-postojanje Božije (Druga Mojsijeva 3:13,14).

Nastavićemo sa istraživanjem drugih Božijih osobina; Bog je večan, što znači da On nema početak i da Njegovom postojanju nema kraja. On je besmrtan, beskonačan (Peta Mojsijeva 33:27; Psalam 90:2; 1 Timoteju 1:17). Bog je bezuslovan, što znači da je nepromenljiv; ovo podrazumeva da je Bog apsolutno pouzdan i verodostojan (Malahija 3:6; Treća Mojsijeva 23:19; Psalam 102:26,27). Bog je neuporediv, što znači da ne postoji niko kao što je On u delu i u bitisanju; On je neprevaziđen i savršen (2 Samuilova 7:22; Psalam 86:8; Isaija 40:25; Matej 5:48). Bog je nedokučiv, što znači da je neistraživ,nemoguće ga je u potpunosti shvatiti (Isaija 40:28; Psalam 145:3; Rimljani 11:33,34).

Bog je pravedan, što znači da On ne gleda na ljude na osnovu favoritizma. (Peta Mojsijeva 32:4; Psalam 18:30). Bog je svemoguć, što znači da je svemoćan; može da uradi sve što želi, ali sve što radi je uvek u skladu sa Njegovim drugim karakternim osobinama (Otkrivenje 19:6; Jeremija 32:17,27). Bog je sveprisutan, što znači da je uvek prisutan, svugde; ovo ne znači da je sve Bog (Psalam 139:7-13; Jeremija 23:23). Bog je sveznajući, što znači da zna prošlost, sadašnjost i budućnost, ćak i sve što mislimo u svakom trenutku; s obzirom da On uvek sve zna, On će svoju pravednost uvek sprovoditi na pravičan način. (Psalam 139:1-5; Priče Solomonove 5:21).

Bog je jedan, što znači da ne postoji ni jedan drugi, ali isto da je On jedini u stanju da ispuni naše najdublje potrebe i čežnje naših srca, i da je On jedini dostojan da primi naše slavljenje i posvećenje. (Peta Mojsijeva 6:4). Bog je pravedan, što znači da Bog ne može i neće preći preko nepravednosti; zbog Njegove pravednosti i ispravnosti, da bi nam gresi bili oprošteni Isus je morao da prođe kroz Božiju osudu kada je na sebe preuzeo naše grehe. (Druga Mojsijeva 9:27; Matej 27:45-46; Rimljani 3:21-26).

Bog je suveren, što znači da je On vrhovni; čitavo Njegovo stvorenje zajedno, svesno ili nesvesno ne može da spreči njegove namere (Psalam 93:1; 95:3; Jeremija 23:20). Bog je duh, što znači da je nevidljiv (Jovan 1:18; 4:24). Bog je Trojstvo, što znači da je On tri u jednom, u suštini isti, jednak u sili i slavi. Zapazi da u prvom Biblijskom citatu, 'ime' je u jednini iako se odnosi na tri različite Osobe- “Otac, Sin, Sveti Duh” (Matej 28:19; Marko 1:9-11). Bog je istina, što znači da je On u saglasnosti sa svim što jeste, i da će ostati neiskvaren i da On ne može da laže. (Psalam 117:2; 1 Samuilova 15:29).

Bog je svet, što znači da je odvojen od svih moralnih skrnavljenja i da je neprijateljski nastrojen prema tome. Bog vidi svo zlo i to ga gnevi; Vatra se obično spominje u Bibliji zajedno sa svetošću. Bog se opisuje kao vatra koja proždire (Isaija 6:3; Avakum 1:13; Druga Mojsijeva 3:2,4,5; Jevrejima 12:29). Bog je blagodatan – ovo podrazumeva Njegovu dobrotu, ljubaznost, milosrđe i ljubav – ove reči su samo senka onoga šta stvarno Njegova dobrota jeste. Da nije Njegove blagodati izgleda da bi nas Njegove ostale osobine odvojile od Njega. Treba da smo zahvalni da nije tako, i da On želi da nas lično upozna. (Druga Mojsijeva 34:6; Psalam 31:19; 1 Petrova 1:3; Jovan 3:16; Jovan 17:3).

Ovo je bio samo skroman pokušaj da odgovorimo na pitanje Božije veličine. Molim te da se ohrabriš i nastaviš da ga tražiš” (Jeremija 29:13).

Pitanje: Da li je Bog stvaran? Kako možemo da budemo sigurni da je Bog stvaran?

Odgovor: Znamo da je Bog stvaran zato što nam je otkrio sebe na tri načina: kroz stvorenje, kroz svoju Reč, i kroz Svoga Sina, Isusa Hrista.

Najosnovniji dokaz o Božijem postojanju je ono što je On stvorio. “Čak i Njegove nevidljive osobine, Njegova večna sila i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na Njegovim delima promatraju, da [nevernici] nemaju izgovora” (Rimljani 1:20). “Nebesa kazuju slavu Božiju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski” (Psalam 19:1).

Ako bih našao ručni časovnik u polju, ja ne bih pretpostavio da se on tu “pojavio” ni od kuda i da je oduvek postojao. Na osnovu konstrukcije sata, ja bih pretpostavio da ga je neko konstruisao. Ali ja vidim mnogo veličanstveniju tvorevinu i prciznost u svetu oko nas. Naše merenje vremena se ne zasniva na ručnom časovniku, već na Božijem delu — stalnoj rotaciji zemlje (i radioaktivnom raspadu ceziujma - atoma 133). Univerzum nam pokazuje veličanstvenu tvorevinu, i ovo je dokaz u korist Velikog Tvorca.

Ako bih našao kodiranu poruku, ja bih potražio kriptografa da mi pomogne da dešifrujem poruku. Moja pretpostavka bi bila da je poruku poslala inteligentna osoba, neko ko je stvorio taj kod. Koliko je kompleksn DNK “kod” koji nosimo u svakoj ćeliji naših tela? Zar nam kompleksnost i svrha DNK ne ukazuju na Inteligentnog Zapisivača tog koda?

Bog ne samo da je stvorio složen i savršeno harmoničan fizički svet, već je u srce svake osobe stavio večnost (Knjiga propovednika 3:11). Čovečanstvo ima urođeno shvatanje da je život više nego što možemo očima sagledati, da postoji jedno veće bivstovanje od ovog rutinskog života na zemlji. Naš osećaj za večnost se očituje na makar dva načina: stvaranje zakona i slavljenje.

Svaka civilizacija kroz istoriju je vrednovala određeni moralni zakon, koji je na naše iznenađenje vrlo sličan, od kulture do kuture. Na primer, ideal ljubavi je univerzalno uvažavan, dok je čin laganja univerzalno osuđivan. Opšta moralnost—to globalno razumevanje ispravnog i pogrešnog—ukazuje na Uzvišeno Moralno Biće koje nam je dalo takve principe.

Na isti način, ljudi u celom svetu, bez obzira na njihovu kulturu su uvek negovali sistem slavljenja. Objekat slavljenja može da varira, ali osećaj za “višu silu” je neporeciv deo onog što znači biti čovek. Naša sklonost ka slavljenju je u skladu sa činjenicom da nas je Bog stvorio “na svoju sliku” (Prva Mojsijeva 1:27).

Bog nam je sebe takođe otkrio kroz svoju Reč, Bibliju. Kroz celo Pismo, Božije postojanje se uzima kao samo-dokaz (Prva Mojsijeva 1:1; Druga Mojsijeva 3:14). Kada je Bendžamin Frenklin napisao svoju Autobiografiju, on nije gubio vreme pokušavajući da dokaže svoje sopstveno postojanje. Slično, Bog ne provodi previše vremena dokazujući svoje postojanje u svojoj knjizi. Činjenica da Biblija menja živote, njen integritet, i čuda koja su pratila njeno pisanje bi trebalo da su dovoljna garancija za pobliže upoznavanje.

Treći način na koji se Bog otkrio je kroz Svog Sina, Isusa Hrista (Jovan 14:6-11). “U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. . . . I Reč se ovaploti i stanova među nama,” (Jovan 1:1, 14). U Isusu Hristu “telesno obitava sva punina Božanstva” (Kološani 2:9).

U Isusovom zapanjujućem životu, On je savršeno održao sav Starozavetni zakon i ispunio sva proročanstva u vezi Mesije (Matej 5:17). On je učinio mnoga dela milosrđa i javnih čuda da bi potkrepio svoju poruku i posvedočio o svom božanskom poreklu (Jovan 21:24-25). Onda je tri dana posle svog raspeća, ustao iz mrtvih i ta je činjenica potvrđena od strane stotine očevidaca (1 Korinćanima 15:6). Istorijski zapisi obiluju sa “dokazima” ko Isus jeste. Kao što je Apostol Pavle rekao, “jer se to nije desilo u nekom uglu” (Dela 26:26).

Mi shvatamo da će uvek biti skeptika koji će imati neke svoje ideje o Bogu i u skladu sa tim će čitati dokaze. I biće onih kojima nikada neće biti dovoljno dokaza (Psalam 14:1). Na kraju se sve svodi na veru (Jevreji 11:6).

Pitanje: Ko je stvorio Boga? Odakle je došao Bog?

Odgovor: Ateista Bertrand Rasel je napisao u svojoj knjizi "Zašto nisam hrišćanin" da ako je istina da je za sve potreban uzrok, onda je i Bogu potreban uzrok. On je iz ovog zaključio da ako je Bogu potreban uzrok, onda Bog nije Bog (i ako Bog nije Bog onda naravno ni nema Boga). Ovo je u stvari bilo malo sofisticiran oblik detinjastog pitanja, "Ko je stvorio Boga?" Čak i deca znaju da stvari ne postaju od ničega, tako da ako je Bog "nešto"onda i On mora da ima uzrok, zar ne?

Pitanje je lukavo jer se krije iza lažne pretpostavke da je Bog došao odnekud i onda pita, gde bi to moglo biti. Odgovor je da ovo pitanje nema nikakvog smisla. To je kao da pitate, "Kako izgleda plavi miris?" Plavo ne spada među stvari koje imaju miris, tako da je pitanje samo po sebi nevalidno.Na isti način, Bog ne spada u kategoriju stvari koje su stvorene, ili su nastale ili su prouzrokovane. Bog je neuzrokovan i nestvoren – On jednostavno postoji.

Kako mi ovo znamo? Pa, mi znamo da iz ničega ništa ne proizilazi. Tako da ako je ikada postojalo vreme gde apsolutno ništa nije postojalo, tada ništa nikada ne bi ni nastalo. Ali stvari postoje. Međutim, kako ne može da postoji apsolutno ništa, nešto je oduvek moralo da postoji. To što je oduvek postojalo mi zovemo Bog.

Pitanje: Zašto Bog dozvoljava loše stvari da se dešavaju dobrim ljudima?

Odgovor: Zašto se loše stvari dešavaju dobrim ljudima? To je jedno od najtežih pitanja u celoj teologiji. Bog je večan, beskrajan, sveznajući, sveprisutan, svemogući, itd. Zašto bi ljudska bića (koja nisu večana, beskrajana, sveznajuća, sveprisutana ili svemoguća) očekivala da budu u stanju da u potpunosti razumeju Božije puteve? Knjiga o Jovu govori o ovim stvarima. Bog je dozvolio Satani da Jovu uradi sve što želi, osim da ga ubije. Šta je bila Jovova rekcija? “ Gle, da me i ubije, opet ću se uzdati u Njega” (Jov 13:15). “Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje” (Jov 1:21). Jov nije razumeo zašto je Bog dozvolio to što je dozvolio da se dogodi, ali je znao da je Bog dobar, i zato je nastavio da veruje u Njega. Na kraju krajeva, ovo bi trebalo da je i naša reakcija takodje. Bog je dobar, pravedan, Onaj koji nas voli, i koji je milostiv. Često nam se dešavaju stvari koje ne možemo da razumemo. Medjutim, umesto da sumnjamo u Božiju dobrotu, trebalo bi da se pouzdamo u Njega. "Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se.Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i On će opravdati staze tvoje." (Priče Solomonove 3:5-6).

Možda bi bolje pitanje bilo, "Zašto se dobre stvari događaju lošim ljudima?" Bog je svet (Isaija 6:3; Otkrivenje 4:8). Ljudi su grešni (Rimljanima 3:23; 6:23). Da li želiš da znaš kako Bog gleda na ljudski rod? “Kao što je napisano: Nema pravednoga – baš ni jednoga; nema razumnoga, nema toga koji Boga traži. Svi su skrenuli, svi su zajedno postali beskorisni; nema toga koji čini dobro, nema baš ni jednog. Njihovo grlo je otvoren grob, varali su svojim jezicima, zmijski otrov je pod njihovim usnama; usta su im puna kletve i gorčine. Noge su im brze za krvoproliće, pustoš i beda je na njihovim putevima, a put mira ne poznaše. Pred njihovim očima nema straha od Boga.” (Rimljanima 3:10-18). Svako ljudsko stvorenje na ovoj planeti zaslužuje da bude bačeno u pakao ovog istog momenta. Svaku sekunda koju provedemo živi je zahvaljujući blagodati Božijoj. Čak i najveća nesreća koju možemo da doživimo na ovoj planeti je blagodat u poređenju sa onim što zaslužujemo, večnost u ognjenom jezeru pakla.

“Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici.” (Rimljanima 5:8). Uprkos zloj, lošoj, grešnoj prirodi ljudi ovoga sveta, Bog nas još uvek voli. Voleo nas je dovoljno da bi umro da preuzme kaznu za naše grehe (Rimljanima 6:23). Sve što treba da uradimo je da poverujemo u Isusa Hrista (Jovan 3:16; Rimljanima 10:9) da bi nam bilo oprošteno i da bi nam bio obećan dom na nebu (Rimljanima 8:1). Ono što zaslužujemo = pakao. Ono što nam je dato= večni život na nebu ako samo poverujemo. Rečeno je, ovaj svet je jedini pakao koji će vernici ikad iskusiti, i ovaj svet je jedini raj koji će nevernici ikad iskusiti. Sledeći put kada postavimo to pitanje, “Zašto Bog dozvoljava loše stvari da se događaju dobrim ljudima?”, možda bi trebalo da se pitamo, “Zašto Bog dozvoljava dobre stvari da se događaju lošim ljudima?”

Pitanje: Šta Biblija uči o Trojstvu?

Odgovor: Najteža stvar u vezi Hrišćanskog koncepta Trojstva je taj da ne postoji način da se ono adekvatno objasni. Trojstvo je koncept koji je za bilo koje ljudsko biće nemoguće u potpunosti shvatiti, a kamoli objasniti. Bog je definitivno veći od nas, samim tim ne treba da očekujemo da smo u stanju da ga u potpunosti razumemo. Biblija uči da je Otac Bog, da je Isus Bog i da je Sveti Duh Bog. Biblija takođe uči da postoji samo jedan Bog. Iako možemo da shvatimo neke odnose između različitih osoba Trojstva, u krajnjoj liniji, ono je neshvatljivo ljudskom umu. Međutim to ne znači da ono nije tačno ili da se ne osniva na Biblijskom učenju.

Imajte na umu dok proučavate ovu temu da reč "Trojstvo" nije korišćena u Pismu. Ovo je termin koji je korišćen u pokušaju da se opiše trojedini Bog, činjenica da postoje 3 koegzistirajuće, večne osobe koje čine Boga. Treba da shvatite da ovo NIJE ni na koji način sugestija o 3 Boga. Trojstvo je 1 Bog u tri osobe. Ne postoji ništa pogrešno ako se koristi termin "Trojstvo" iako reč nije nađena u Bibliji. Jednostavnije je reći reč "Trojstvo" nego "3 koegzistirajuće večne osobe koje čine Boga." Ako ovo predstavlja problem za tebe, možeš da razmotriš ovo: reč deda nije korišćena u Bibliji isto tako. A opet, mi znamo da je bilo deda u Bibliji. Avram je bio deda Jakovu. Tako da, nemoj da se zakačiš samo za termin "Trojstvo". Ono što je stvarno bitno, je da koncept predstavljen rečju "Trojstvo" postoji u Pismu. Uz ovaj širok uvod, biće dati Biblijski stihovi u diskusiji o Trojstvu.

1) Postoji jedan Bog: Peta Mojsijeva 6:4; 1 Korinćanima 8:4; Galatima 3:20; 1 Timoteju 2:5.

2) Trojstvo podrazumeva tri Ososbe: Prva Mojsijeva 1:1; 1:26; 3:22; 11:7; Isaija 6:8; 48:16; 61:1; Matej 3:16-17; Matej 28:19; 2 Korinćanima 13:14. U odlomcima iz Starog zaveta, poznavanje Jevrejskog je od pomoći. U prvoj Mojsijevoj 1:1, imenica "Elohim" je korišćena u množini. U Prvoj Mojsijevoj 1:26; 3:22; 11:7 i Isaiji 6:8, korišćena je zamenica "nas"(mi) u množini. Nema sumnje da "Elohim" i "nas" se odnosi na više od dve osobe. Na Engleskom, postoje samo dve forme, jednina i množina. U Jevrejskom, postoje, jednina, dvojina i množina. Dvojina je SAMO za dva. U jevrejskom ova dvojna forma je kororišćena za stvari koje dolaze u paru kao oči, uši, i ruke. Reč "Elohim" i zamenica "nas" su u množini – definitivno više od dva – i mora se odnositi na tri ili više (Otac, Sin i Sveti Duh).

U Isaiji 48:16 i 61:1, Sin govori o Ocu i Svetom Duhu. Uporedite Isaiju 61:1 sa Lukom 4:14-19 da vidite da je to Sin koji govori. Matej 3:16-17 opisuje događaj Isusovog krištenja. U ovom se vidi Bog Sveti Duh kako silazi na Boga Sina dok Bog Otac proglašava svoje zadovoljstvo Sinom. Matej 28:19 i 2 Korinćanima 13:14 su primeri 3 različite osobe Trojstva.

3) Članovi Trojstva prepoznaju jedan drugog kao jedno u različitim pasusima: U Starom zavetu, "GOSPOD" je prepoznat od "Gospoda" (Prva Mojsijeva 19:24; Osija 1:4). "GOSPOD" ima "Sina" (Psalam 2:7, 12; Priče Solomonove 30:2-4). Duh je prepoznat od "GOSPODA" (Četvrta Mojsijeva 27:18) i od "Boga" (Psalam 51:10-12). Bog Sin je prepoznat od Boga Oca (Psalam 45:6-7; Jevreji 1:8-9). U Novom Zavetu, u Jovanu 14:16-17 Isus govori Ocu o slanju Pomoćnika, Duha Svetog. Ovo pokazuje da Isus nije sebe smatrao Ocem ili Svetim Duhom. Uzmite u obzir sva druga mesta u Evanđeljima kada Isus govori sa Ocem. Da li je On pričao sam sa sobom? Ne. On je govorio sa drugom osobom Trojstva - Ocem.

4) Svaka osoba Trojstva je Bog: Otac je Bog: Jovan 6:27; Rimljani 1:7; 1 Petrova 1:2. Sin je Bog: Jovan 1:1, 14; Rimljani 9:5; Kološani 2:9; Jevreji 1:8; 1 Jovanova 5:20. Sveti Duh je Bog: Dela 5:3-4; 1 Korinćani 3:16 (Onaj koji prebiva je Sveti Duh – Rimljani 8:9; Jovan 14:16-17; Dela 2:1-4).

5) Potčinjenost unutar Trojstva: Pismo pokazuje da je Sveti Duh potčinjen Ocu i Sinu a Sin je potčinjen Ocu. Ovo je jedan unutrašnji odnos koji ne poriče božanstvo bilo koje osobe Trojstva. Ovo je jednostavno oblast u kojoj naš ograničen um ne može da razume sve što se tiče beskonačnog Boga. U vezi Sina vidi: Luka 22:42; Jovan 5:36; Jovan 20:21; 1 Jovanova 4:14. U vezi Duha vidi: Jovan 14:16; 14:26; 15:26; 16:7 i posebno Jovan 16:13-14.

6) Uloge individualnih članova Trojstva: Otac je krajnji izvor ili uzrok: 1) univerzuma (1 Korinćanima 8:6; Otkrivenje 4:11); 2) božanskog otkrivenja (Otkrivenje 1:1); 3) spasenja (Jovan 3:16-17); i 4) Isusovog ljudskog dela (Jovan 5:17; 14:10). Otac je taj koji INICIRA sve ove stvari.

Sin je posrednik kroz koga Otac čini sledeće stvari: 1) stvaranje i održavanje univerzuma (1 Korinćanima 8:6; Jovan 1:3; Kološanima 1:16-17); 2) božansko otkrovenje (Jovan 1:1; Matej 11:27; Jovan 16:12-15; Otkrivenje 1:1); i 3) spasenje (2 Korinćanima 5:19; Matej 1:21; Jovan 4:42). Otac čini sve ove stvari kroz Sina koji je Njegov posrednik.

Sveti Duh je onaj kroz koga Otac čini sledeća dela: 1) stvaranje i održavanje univerzuma (Prva Mojsijeva 1:2; Jov 26:13; Psalam 104:30); 2) božansko otkrivenje (Jovan 16:12-15; Efescima 3:5; 2 Petar 1:21); 3) spasenje (Jovan 3:6; Tit 3:5; 1 Petrova 1:2); i 4) Isusova dela (Isaija 61:1; Dela 10:38). Znači Otac čini sve ove stvari, silom Svetog Duha.

Ni jedna od popularnih ilustracija nije u potpunosti tačan opis Trojstva. Jaje (ili jabuka) nije dobra ilustracija jer su ljuska, žumance i belance delovi jajeta a ne jaje za sebe. Otac, Sin i Sveti Duh nisu delovi Boga, svaki od njih je Bog. Ilustracija sa vodom je malo bolja ali još uvek nedovoljno adekvatna da opiše Trojstvo. Tečnost, vodena para i led su tri forme vode. Otac, Sin i Sveti Duh nisu forme Boga, svaki od Njih je Bog. Tako da, dok nam ove ilustracije mogu dati sliku Trojstva, slika nije u potpunosti ispravna. Jedan beskonačan Bog se ne može u potpunosti opisati jednom ograničenom ilustracijom. Umesto da se fokusiraš na Trojstvo, pokušaj da se usmeriš na činjenicu Božije veličine i beskonačno više prirode od naše. "O dubino bogatsva i mudrosti, i znanja Božijeg! Kako su nedokučljivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putevi! Jer ko je upoznao Gospodnju misao? Ili ko je bio Njegov savetnik?" (Rimljani 11:33-34)

Pitanje: Da li Hrišćani i Muslimani slave istog Boga?

Odgovor: Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga šta se misli pod "isti Bog." Ne može se poreći da muslimanski pogled na Boga i hrišćanski pogled na Boga imaju puno sličnosti. I jedni i drugi na Boga gledaju kao na apsolutno suverenog, svemoćnog, sveprisutnog, sveznajućeg, svetog, ispravnog, pravednog. Muslimani i Hrišćani veruju u jednog Boga koji je Stvoritelj svega u univerzumu. Tako da, da, u tom smislu Hrišćani i Muslimani slave istog Boga.

U isto vreme, postoje bitne razlike izmedju muslimanskog i hrišćanskog pogleda na Boga. Dok Muslimani smatraju da Alah poseduje atribute ljubavi, milosti i blagodati, Alah ne demonstrira ove atribute na isti način kao hrišćanski Bog. Ipak, najvažnija razlika izmedju muslimanskog i hrišćanskog pogleda na Boga je u konceptu utelovljenja. Hrišćani veruju da je Bog postao ljudsko biće u Osobi Isusa Hrista. Muslimani veruju da je ovaj koncept krajnje bogohuljenje. Muslimani nikada ne mogu da prihvate ideju da bi Alah postao čovek koji bi umro za grehe sveta. Vera u Božije utelovljenje u Osobi Isusa Hrista je apsolutno esencijalna za Hrišćansko razumevanje Boga. Bog je postao ljudsko biće da bi mogao da saoseća sa nama, i što je još važnije, da bi obezbedio spasenje, oproštenje grehova.

Onda, da li Hrišćani i Muslimani slave istog Boga? I da i ne. Možda bi bilo bolje da pitanje bude, "Da li i Hrišćani i Muslimni imaju ispravno razumevanje kakav je Bog?" Na ovo pitanje, odgovor je definitivno ne. Postoji nekoliko osnovnih razlika izmedju hrišćanskog i muslimanskog koncepta o Bogu. Obe vere ne mogu da budu ispravne. Mi verujemo da Hrišćanstvo ima korektan pogled na Boga zato što ne može biti spasenja ukoliko cena za greh nije plaćena. Samo Bog može da plati tu cenu. Bog je mogao da umre umesto nas jedino u slučaju da je postao ljudsko biće, i tako plati cenu za naš greh (Rimljani 5:8; 2 Korinćanima 5:21).

Pitanje: Da li je Bog stvorio zlo?

Odgovor: Na prvi pogled može da izgleda da ako je Bog stvorio sve stvari, onda mora da je stvorio i zlo. Međutim, ovde postoji jedna pretpostavka koju treba razjasniti. Zlo nije "stvar" – kao kamen ili struja. Ne možete da imate posudu sa zlom! Radije, zlo je nešto što se dogodi, kao trka. Zlo ne postoji samo po sebi – ono je u stvari nedostak nečeg drugog. Na primer, rupe su stvarne ali postoje samo u nečem drugom. Rupom zovemo nedostatak zemlje – ali ona ne može biti odvojena od zemlje. Tako da kada je Bog stvarao, istina je da je sve bilo dobro. Jedna od dobrih stvari koje je Bog stvorio su stvorenja koja su imala slobodu da biraju dobro. Da bi oni mogli da imaju pravi izbor, Bog je trebalo da dozvoli nešto pored dobrog za izbor. Tako da je Bog dozvolio ovim slobodim anđelima i ljudima da biraju dobro ili ne-dobro (zlo). Kada loš odnos postoji između dve dobre stvari, to zovemo zlom, ali to nije "stvar" za koju je potreban Bog da je stvori.

Možda će sledeća ilustracija da pomogne. Ako treba da upitam jednu prosečnu osobu "da li postoji hladnoća?" – njen/njegov odgovor će verovatno biti da. Međutim, to je neispravno. Hladnoća ne postoji. Hladnoća je nedostatak toplote. Slično, tama ne postoji. Tama je nedostatak svetla. Slično, zlo je nedostatak dobrog, ili još bolje, zlo je nedostatak Boga. Bog nije trebalo da stvara zlo, već samo da dozvoli nedostatk dobrog.

Pogledajmo primer Jova u Jovu poglavlja 1-2. Satana je želeo da uništi Jova, i Bog je dozvolio Satani da uradi sve što želi osim da ga ubije. Bog je sve ovo dozvolio da bi dokazao Satani da je Jov bio pravedan zato što je voleo Boga, a ne zato što ga je Bog bogato blagoslovio. Bog je suveren i na kraju krajeva je u kontroli svega što se dešava. Satana ne može da uradi ništa osim ako nema Božiju "dozvolu." Bog nije stvorio zlo, ali je dozvolio zlo. Da Bog nije dozvolio zlo, i ljudski rod i anđeli bi služili Bogu iz dužnosti, a ne po izboru. On nije želeo “robote” koji bi jednostavno radili ono što On želi, jer su tako "isprogramirani." Bog je dozvolio zlo tako da bi mi mogli da imamo istinsku slobodnu volju i da bi mogli da biramo da li da mu služimo ili ne.

Na kraju krajeva, ne postoji jedan odgovor na ova pitanja koji bi mi mogli u potpunosti da shvatimo. Mi, kao ograničena ljudska bića, nikada ne možemo u potpunosti da shvatimo jednog beskonačnog Boga (Rimljanima 11:33-34). Nekada mi mislimo da razumemo zašto Bog nešto radi, samo da bi kasnije shvatili da se to dešavalo iz sasvim različitog razloga, nego što smo to prvobitno mislili. Bog na stvari gleda iz večne perspektive. Mi na stvari gledamo iz ovozemaljske perspektive. Zašto je Bog postavio Adama i Evu na zemlju, znajući da će Adam i Eva zgrešiti i smim tim doneti zlo, smrt i patnju celom ljudskom rodu? Zašto nas jednostavno nije stvorio i ostavio u raju gde bismo bili savršeni i bez patnje? Najbolji odgovor do koga ja mogu da dođem je sledeći: Bog nije želeo vrstu robota koji nemaju slobodnu volju. Bog je trebalo da dozvoli zlo da bismo mi imali pravi izbor da li da slavimo Boga ili ne. Ako nikada ne bismo patili ili stradali od zla, da li bismo istinski znali koliko je nebo predivno mesto? Bog nije stvorio zlo, ali ga je dozvolio. Da On nije dozvolio zlo, mi bismo Ga slavili iz dužnosti a ne po izboru naše slobodne volje.

Pitanje: Zašto je Bog toliko različit u Starom zavetu u odnosu na Novi zavet?

Odgovor: Verujem da se u samom srcu ovog pitanja krije osnovno nerazumevanje onog što i Stari i Novi zavet otkrivaju o prirodi Boga. Drugi način da se izrazi ova ista osnovna misao je kada ljudi kažu: “Bog Starog zaveta je Bog gneva dok je Bog Novog zaveta Bog ljubavi.” Činjenica da je Biblija Božije progresivno otkrivenje nama, o Njemu samom, kroz istorijske događaje i kroz Njegov odnos sa ljudima kroz istoriju, možda doprinosi ljudskom pogrešnom tumačenju o tome kakav je Bog u Starom zavetu u poređenju sa Novim zavetom. Međutim, kada neko čita i Stari i Novi zavet odmah mu postaje jasno da se Bog ne razlikuje od jednog zaveta do drugog i da su Božiji gnev i Njegova ljubav otkriveni u oba zaveta.

Na primer, kroz ceo Stari zavet, Bog je objavio da je “milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom” (Druga Mojsijeva 34:6; Četvrta Mojsijeva 14:18; Peta Mojsijeva 4:31; Nemija 9:17; Psalam 86:5; Psalam 86:15; Psalam 108:4; Psalam 145:8; Joil 2:13). Dok u Novom zavetu, su Božija ljubav i milosrđe manifestovani čak i više kroz činjenicu da “Bog je toliko zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki − ko veruje u Njega− ne propadne , nego da ima večni život” (Jovan 3:16). Kroz ceo Stari zavet , takođe vidimo da način na koji Bog postupa sa Izraelom je isti kao što otac postupa sa ljubljenim detetom. Kada su svesno grešili protiv Njega i počinjali da slave idole, Bog bi ih kaznio, ali svaki put bi ih oslobodio onog trenutka kada bi se pokajali od idolatrije. Kako vidimo, ovo je manje više isti način kako se Bog odnosi prema Hrišćanima u Novom zavetu. Na primer, u Jevrejima 12:6 nam kaže “jer koga Bog ljubi, onoga kara, a bije svakog sina koga prima."

Na sličan način, kroz ceo Stari zavet, vidimo kako se Božiji gnev izliva na nepokajane grešnike. Slično, u Novom zavetu, vidimo da gnev Božiji još uvek “otkriva se sa neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi, koji nepravednošću zadržavaju istinu” (Rimljanima 1:18). Čak i sa jednim površnim čitanjem Novog zaveta postaje očigledno da Isus mnogo više govori o paklu nego o raju. Tako da je jasno da Bog nije ništa drugačiji u Starom zavetu u odnosu na Novi zavet. Bog je po svojoj prirodi nepromenljiv. Dok mi možemo da vidimo jedan aspekt Njegove prirode otkriven u jednom delu Pisma više nego neki drugi aspekt, On sam po sebi je nepromenljiv.

Kada neko zaista počne da čita i izučava Bibliju, postaje mu jasno da se Bog nije drugačiji u Starom zavetu u odnosu na Novi zavet. Iako se Biblija sastoji od 66 različitih knjiga, pisana je na 2, (ili čak 3) kontinenta, na tri različita jezika, u periodu od oko 1500 godina, pisalo ju je više od 40 autora (koji su proizašli iz različitih sfera života), ona ostaje jedinstvena knjiga od početka do kraja bez protivurečnosti. U njoj vidimo kako ljubljeni, milostiv i pravedan Bog postupa sa grešnim čovekom u različitim situacijama. Uistinu, Biblija je Božije ljubavno pismo ljudskom rodu. Božija ljubav za ljude je očigledna kroz celo Pismo. Kroz celo pismo vidimo Boga koji u ljubavi i milosti poziva ljude u jedan poseban odnos sa Njim, ne zato što to zaslužuju, već zato što je On milostiv i blagodatan Bog, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom. U isto vreme vidimo svetog i pravednog Boga koji je sudija svima onima koji su neposlušni Njegovoj reči i koji odbijaju da ga slave, i umesto toga se okreću da slave bogove svog stvaranja, slaveći idole i druge bogove umesto da slave jednog i jedinog istinitog Boga (Rimljanima 1).

Zbog Božijeg pravednog i svetog karaktera, svi gresi, prošli, sadašnji i budući moraju biti osuđeni. Ali Bog je u svojoj bezgraničnoj ljubavi obezbedio platu za greh i put za pomirenje tako da grešni čovek može da izbegne Njegov grev. Ovu predivnu istinu vidimo u stihovima kao što je Prva Jovanova 4:10 “Ljubav je u ovome: ne da smo mi zavoleli Boga, nego je On zavolo nas i poslo svoga Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe.” U Starom zavetu Bog je obezbedio žrtveni sistem po kome je otkupljenje bilo moguće za greh, ali je žrtveni sistem bio samo privremen i kao priprema za dolazak Isusa Hrista koji će umreti na krstu i postati prava zamena za otkup greha. Spasitelj koji je obećan u Starom zavetu je u potpunosti otkriven u Novom zavetu, kao i krajnji izraz Božije ljubavi, da pošalje svog Sina Isusa Hrista, je otkriven u punoj slavi. I Stari i Novi zavet su dati "da te učine mudrim za spasenje" (Druga Timoteju 3:15). Kada ih pažljivo izučavamo, postaje jasno da se Bog ne razlikuje u Starom i Novom zavetu.

Pitanje: Šta to znači da je Bog ljubav?

Odgovor: Šta to znači da je Bog ljubav? Prvo ćemo da pogledamo kako Božija reč, Biblija opisuje "ljubav," a onda ćemo pogledati i nekoliko načina kako se to odnosi na Boga. "Ljubav dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se, ne ponaša se nepristojno, ne traži svoje, ne ljuti se, ne uračunava zlo, ne raduje se nepravdi, ali se raduje sa istinom; ona sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav ne prestaje nikada " (Prva Korinćanima:4-8a).

Ovo je Božija definicija ljubavi. Ovo je ono kakav je On, i Hrišćani treba ovo da postave za svoj cilj, (iako je to uvek proces). Najveći izraz Božije ljubavi nam je komuniciran u Jovanu 3:16 i Rimljanima 5:8. "Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki − ko veruje u Njega(Isus Hristos)− ne propadne, nego da ima večni život. "Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici." Iz ovih stihova možemo da vidimo da je Božija najveća želja da mu se pridružimo u Njegovom večnom domu, nebu. On je to učinio mogućim tako što je platio cenu naših greha. On nas voli jer je to izabrao svojom voljom. "Ustreptalo je srce moje u meni, uskolebala se utroba moja od žalosti" (Osija 11:8b). Ljubav prašta. "Ako ispovedmo svoje grehe (specifično), On je veran i pravedan− da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti" (Prva Jovanova 1:9).

Ljubav (Bog) se ne nameće nikome. Oni koji Mu dolaze, čine to kao odgovor na Njegovu ljubav. Ljubav (Bog) pokazuje dobrotu prema svima. Ljubav (Isus) je činio dobro svima bez da gleda ko je ko. Ljubav (Isus) nije zavideo drugima na onom što su imali, živeći skroman život bez da se žali. Ljubav (Isus) se nije hvalio time ko je On u telu iako je mogao da nadjača bilo koga ko je ikad odšao u kontakt sa Njim. Ljubav (Bog) ne zahteva poslušnost. Bog nije zahtevao poslušnost od svog Sina, nego je Isus radije voljno poslušao svog Oca na nebu. "Ali da svet sazna da ja ljubim Oca, kao što mi je naredio Otac− tako činim" (Jovan 14:31). Ljubav (Isus) je uvek išao za interesima drugih.

Ovaj kratak opis ljubavi otkriva besebičan život, koji je u suprotnosti sa sebičnim životom prirodnog čoveka. Zadivljujuće je da je Bog dao onima koji prime Njegovog Sina kao svog Spasitelja od greha, sposobnost da vole kao što On voli, kroz silu Duha Svetog (vidi Jovan 1:12; Prva Jovanova 3:1, 23, 24). Kakav izazov i privilegija!

Pitanje: Da li nam Bog još uvek govori danas?

Odgovor: Biblija beleži Božiji glasan govor ljudima mnogo puta (Druga Mojsijeva 3:14; Isus Navin 1:1; Sudijama 6:18; 1. Samuilova 3:11; 2.Samuilova 2:1; Jov 40:1; Isaija 7:3; Jeremija 1:7; Dela apostolska 8:26; 9:15 – ovo je samo mali uzorak). Ne postoji biblijski razlog zašto Bog ne bi mogao ili ne bi hteo da govori nekom na glas, danas. Nekoliko stotina puta Biblija beleži Božiji govor, no moramo da uzmemo u obzir da se to desilo u periodu od oko 4000 godina ljudske istorije. Božiji glasan govor je izuzetak a ne pravilo. Čak i u slučajevima kada Biblija beleži Božiji govor, nije uvek jasno da li je to glasan govor, unutrašnji glas ili mentalni utisak.

Bog govori ljudima danas. Prvo, Bog nam govori kroz Svoju reč (Druga Timoteju 3:16-17). Isaija 55:11 nam kaže, “tako će biti reč moja kada izađe iz mojih usta: neće se vratiti meni prazna, nego će učiniti što mi je drago, i srećno će svršiti na šta je pošaljem.” Biblija beleži Božije reči upućene nama u svemu što treba da znamo da bismo bili spašeni i živeli Hrišćanski život. Druga Petrova 1:3-4 objavljuje, “Kako nam je Njegova božanska sila darovala sve što služi životu i pobožnosti, poznanjem onoga koji nas je pozvao svojom sopstvenom slavom i krepošću, čime su nam darovana skupocena i najveća obećanja, da pomoću njih postanete učesnici u Božijoj prirodi, pošto izbegnete pokvarenost koja požudom vlada u svetu.”

Drugo, Bog govori kroz utiske, događaje i misli. Bog nam pomaže da razaberemo ispravno od pogrešnog kroz našu savest (Prva Timoteju 1:5; Prva Petrova 3:16). Bog je u procesu preobražavanja našeg uma da bismo mislili Njegove misli (Rimljanima 12:2). Bog dozvoljava neke događaje u našem životu da bi nas usmerio, promenio i pomogao nam da duhovno rastemo (Jakov 1:2-5; Jevrejima 12:5-11). Prva Petrova 1:6-7 nas podseća, “Tada ćete likovati, pošto ste sad zamalo, ako tako treba da bude, ožalošćeni različitim iskušenjima, da bi se vrsnoća vaše vere našla kao dragocenija od propadljivog zlata koja se vatrom kuša, na hvalu i slavu i čast kada se pokaže Isus Hristos.”

I na kraju, da, izgleda da Bog ponekad govori na glas ljudima. No je vrlo sumljivo,da li se to dešava onoliko često koliko ljudi tvrde da se dešava. Iznova, čak i u Bibliji, Božiji glasan govor je izuzetak, a ne praksa. Ako neko tvrdi da mu je Bog govorio, uvek uporedite ono što je rečeno sa onim što Biblija kaže. Ako bi Bog govorio danas, njegove reči bi bile u potpunoj saglasnosti sa onim što je rekao u Bibliji. Bog ne protivureči samom sebi. Druga Timoteju 3:16-17 objavljuje, “Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Božiji čovek bude savršen, pripravljen za svako dobro delo.”

Citiraj:

---

Da li Bog postoji? Da li postoje dokazi u vezi Božijeg postojanja?

---

Naravno da ne postoji... u tom slučaju ga ne zvali "bog".

Citiraj:

---

Koje su to Božije osobine? Kakav je Bog?

---

Onakav kakvog nikada ne bi poželela u svojoj blizini.

Citiraj:

---

Da li je Bog stvaran? Kako možemo da budemo sigurni da je Bog stvaran?

---

Zavisi šta podrazumevaš pod "stvarnošću".

Citiraj:

---

Ko je stvorio Boga? Odakle je došao Bog?

---

A gde je došao?
I odakle zaključak da uopšte postoji?

Citiraj:

---

Zašto Bog dozvoljava loše stvari da se dešavaju dobrim ljudima?

---

Zato što je loš.

Citiraj:

---

Šta Biblija uči o Trojstvu?

---

Da bog postoji u 3 agregatna stanja.

Citiraj:

---

Da li Hrišćani i Muslimani slave istog Boga?

---

Bog je jedan, pod uslovom da postoji. Samo, različito interpretiran.

Citiraj:

---

Da li je Bog stvorio zlo?

---

Ako je stvorio dobro, stvorio je i zlo. Ili bar dozvolio... što je još gora varijanta.

Citiraj:

---

Zašto je Bog toliko različit u Starom zavetu u odnosu na Novi zavet?

---

Ošinuo ga život.

Citiraj:

---

Šta to znači da je Bog ljubav?

---

Znači da tako piše. Što ne znači da tako i jeste.

Citiraj:

---

Da li nam Bog još uvek govori danas?

---

Mislim da je definitivno digao ruke od nas.
Sve ostalo se može objasniti glasovima u glavi.

jeco, ti si baš đavolova cura.

Misliš, a? :lol:

i to ona od žešćih....čitaj ti skot peka, pliz.