http://www.narodnilijek.com/storage/kombu1.jpg
Opis: Kombuha gljiva je široko poznata u svetu. Zovu je ruskom, japanskom, kineskom, indijskom cajnom gljivom. Samo ime kombuha je japanskog porekla. Cajnu gljivu zapravo cini simbioza dve vrste organizama: gljiva (kvasci) i bakterija sircetnog vrenja. Kvasci iz šecera stvaraju alkohol, a bakterije taj alkohol koriste kao izvor energije i pretvaraju ga u sircetnu kiselinu. Pri tom kvasci saharozu pretvaraju u glukozu i fruktozu i time omogucuju bakterijama da stvaraju glukonsku kiselinu, koja štiti kvasce od konkurentnih mikroorganizama. Vrsta kvasaca koja ucestvuje u ovoj simbiozi zavisi od geografskog podrucja u kome se cajna gljiva gaji. Smatra se da ovaj napitak vraca mladost: „pegla” bore, potamnjuje kosu, ali i povecava imunitet, odlaže „staracke” bolesti, pa cak iprevenira pojedine vrste raka
Drugi nazivi: Kombuha, japanska gljiva, kombuku, gljiva za dugovecnost, kargašok caj, cembuja orijentalis
Kombuha, … iako joj u imenu stoji rec „gljiva”, nije samo to. Naime, to je smesa razlicitih organizama, ukljucujuci i lišaj, kvasac i neke bakterije (bacterium džylinum, bacterium gluconicum, acetobacter ketogenum), kao i pichie fermentantsa. Gradena je u obliku višeslojne membrane, sivkaste boje i ne jede se.
http://www.narodnilijek.com/storage/kombu.jpg
Kombuhom se naziva debela, sluzava, smeda navlaka pihtijaste mase koja pliva na površini zasladene tecnosti, koju nakon fermentacije koristimo kao cajni napitak, ali takode i kao kiselinu koja se može koristiti kao zacin umesto sirceta. Citav proces se odvija u staklenoj tegli. Može se staviti u obicnu, zasladenu vodu i tada ima ukus obicnog sirceta. Ime je dobila upravo po tome što se stavlja u ohladene cajne napitke od raznih lekovitih bljiki. U tecnosti se drži nekoliko dana, dobro zatvorena, dok se ne postigne željena kiselost, a to se meri lakmus papirom.
Izuzetno je važno da napitak bude blag, pošto se u njemu nalazi glukonska kiselina, koju inace u normalnim metabolickim okolnostima proizvodi jetra coveka. Ova kiselina ide direktno u krv i ima zaštitnu ulogu za ljudski organizam. Povecanjem procenta ove kiseline u krvi dolazi do prekomernog zakišeljavanja krvi, što može u mnogome da poremeti ravnotežu organizma, a u težim slucajevima da izazove i smrt. Umereno konzumiranje napitka koji proizvodi cajna gljiva pruža zaštitu od zagadenja raznih vrsta koja dospevaju putem respiratornih organa i drugacije u naš organizam i mogu izazvati pojavu kancerogenih oboljenja. Rusi su dokazali da je rudarima na Uralu narocito pomogla u cišcenju organizma i sprecavanju prerane smrti zbog udisanja ugljene prašine.
Kombuhu možete i sami napraviti. Nakon vinskog vrenja i cedenja vina u kominu treba dodati odredenu kolicinu vode i malo šecera, a posudu zatim ostaviti izloženu vazduhu. Vec nakon 7 dana vinski kvasci iz komine ce se udružiti sa sircetnim bakterijama iz vazduha i dobicete smedi, sluzavi pokrivac koji se ponaša kao cep i prekriva vinsko sirce.
http://www.narodnilijek.com/storage/kombu2.jpg
Sastojci
kultura Kombuhe (kvasna gljivica)
Priblizno 70-100g rafiniranog belog secera na litru vode
2 cajne kasicice crnog ili zelenog caja na litru vode
Posude i materijal
Jedna 2-4 litarska posuda za kuvanje vode
Jedna 2-4 litarska staklena ili porculanska posuda
Gumica
Laneni ili pamucni rupcic odnosno papirnata maramica
Boce
Postupak za pripremu Kombuche
Najbolje je poceti s pripremom 2 litre caja. Kad vasa Kombuha kultura dovoljno naraste i pocne se razmnozavati, moci cete pripremati vece kolicine napitka.
1. Pripremite caj na uobicajeni nacin. Na litru sveze skuvane vode dodajte 2 cajne kasicice crnog ili zelenog caja (priblizno 5g). Mozete koristiti caj u vrecicama. Neka se listici caja namacu 15 minuta. Zeleni caj dolazi iz istih nasada kao i crni, a razlikuje se od njega uglavnom po nacinu obrade: on nije fermentiran. Japanski lekari su utvrdili da zeleni caj sprecava rast raka. Za Kombuha napitak preporuje se zeleni caj. Ako ne zelite upotrebiti ni zeleni ni crni caj, takodje mozete upotrebiti neki drugi biljni caj.
2. Procedite cajne listice kroz cedilo, odnosno izvadite vrecicu sa cajem iz vode.
3. Dodajte priblizno 70-100 g belog secera na litru caja pre nego sto se ohladi. Promesajte caj tako da se secer potpuno rastopi. Jedna kasika secera ima priblizno 20 g.
4. Ohladite caj na temperaturu od 20° - 25° stepeni Celzijusa (da bude mlacan). Kultura umire ako se stavi u prevruci caj.
5. Kad se caj ohladi na sobnu temperaturu, ulijte ga u staklenu, porculansku, glaziranu glinenu ili posudu od nerdjajucega celika. Najbolja je staklena posuda. Metalne posude koje nisu iz nerdjajucega celika nisu prikladne i nikad ih ne treba koristiti, jer stvorene kiseline mogu reagovati s metalom. Takodje mozete koristiti posudu iz visokokvalitetnog sintetskog materijala polilefinske grupe, npr. polietilen (PE) ili polipropilen. Izbegavajte upotrebu posuda od polivinilklorida (PVC) ili polistirena.
http://www.narodnilijek.com/storage/kolonija.jpg
6. Ako Kombuha napitak pripremate prvi put, dodajte caju tecnost koju ste dobili zajedno s kulturom. Za sve sledece pripreme uvek sacuvajte dovoljno Kombuha napitka, da bi dodali oko 10% kolicine u vasu novu pripremu kao "startnu tecnost".
7. Stavite zivu Kombuha kulturu u tecnost.
8. Pokrijte otvor posude za fermentaciju s lanenim ili pamucnim rupcicem, papirnatim rucnikom ili slicnom laganom tkaninom da bi zastitili napitak od vocnih musica, prasine, biljnih spora i drugih zagadjivaca. Pricvrstite je sa gumenom trakom da bi osigurali da vocne musice ne mogu uci. Tkanina mora biti dovoljno porozna da omoguci vazduhu da cirkulise, da bi kultura mogla disati, ali opet ne toliko porozna da bi malene vocne musice mogle uci i snesti svoja jajasca.
9. Fermentacija treba da traje 8-12 dana, zavisno od temperature. Sto je visa sobna temperatura, to je brza fermentacija. Period 8-12 dana je samo orijentacioni.
Kombuha kultura treba toplo i mirno mesto i nikad je ne pomerajte. Temperatura caja ne sme pasti ispod 20° C niti narasti iznad 30° C. Idealna temperatura je izmedju 23° i 27° C. Svetlost nije potrebna za fermentaciju. Kultura takodje uspeva i u mraku. Kultura se moze ostetiti izlaganjem jakoj suncanoj svetlosti. Bolja je polusenka.
Za vreme procesa fermentacije kvas razgradjuje secer i pretvara ga u plin (CO2) i razne organske kiseline i druge sastojke. Kombinacija tih procesa daje Kombuha napitku njegov karakteristican ukus. Napitak je ispocetka sladak, ali se ova slatkoca gubi kako se secer razgradjuje. U isto vreme pocinje se razvijati kiseli ukus kao rezultat aktivnosti bakterija, tako da dolazi do prelaska od slatkoce u kiselost. Ako vise volite blago slatki napitak, fermentaciju treba ranije zaustaviti. Za suvi ili blago kiseli ukus neka fermentacija traje duze.
10. Kad caj postigne zeljeni ispravni stepen kiselosti (pH 2,7-3,2) zavisno od individualnog ukusa, sa cistim rukama izvadite kulturu iz posude. Operite kulturu hladnom ili mlakom vodom. Ulijte novi caj u posudu i odmah dodajte kulturu. Pazite na pravilnu temperaturu caja. Ulijte napitak u staklenke, koje trebaju biti pune do vrha. Priblizno 10% sacuvajte za izradu nove kulture. Staklenke dobro zatvorite. Nije potrebno procedjivati fermentisani napitak kroz tkaninu. Odredjena kolicina taloga je normalna. To dolazi zbog rasta kvasa, koji proizvodi plin koji gazira napitak. Smatra se da kvas ima neke pozitivne ucinke na ljudski organizam.
http://www.narodnilijek.com/storage/kombu5.jpg
11. Da bi se postiglo krajnje zadovoljstvo u ovom napitku, treba mu dozvoliti da nekoliko dana zrije (najmanje 5 dana), nakon sto je bio flasiran.
Aktivnost bakterija je zaustavljena jer flasiranje iskljucuje dostup vazduhu, dok kvas nastavlja da radi. Ako su staklenke cvrsto zatvorene, plin nastao aktivnoscu kvasa ne moze izaci. Na taj nacin se dobija penusavi napitak. U tu svrhu obicno su dovoljni tih nekoliko dana u staklenki; Kombuha napitak ostaje dobar mesecima. Ne brinite: u jednom trenutku kvas ce prestati da proizvodi plin. Preporucljivo je staklenke drzati na hladnom mestu.
12. Napitak ima prijatan ukus. On je penusav, blago kiselkast i osvezavajuci. Normalno ga pijemo tri case dnevno; jednu casu jedan do dva decilitra na prazan zeludac ujutro, drugu casu nakon rucka, a poslednju casu kratko vreme pre odlaska na spavanje. Uzivajte!
13. Kad pocnete s novim procesom fermentacije nikad nemojte zaboraviti dodati novom caju najmanje 10% tecnosti vec fermentiranog napitka..
Napomene
Ponekad kultura pliva na povrsini, ponekad tone na dno. I jedno i drugo je u redu. Kad kultura potone na dno, na povrsini caja pocinje da raste nova kultura .
Ako imate problem s rastom nove mlade Kombuche (sto se moze ocekivati kad je previse hladno, npr. zimi), pokusajte sledece: S obzirom da rast nove kulture zahteva vise vremena, odvojite je od pripremljenog napitka koji zelite piti. Novoj kulturi na povrsini tecnosti dozvolite 3 do 5 nedelja da raste.
Kombuha kultura raste i u potpunosti prekriva povrsinu caja. Kultura tokom rasta na povrsini caja znatno odeblja. Odebljana kultura je sastavljena od lako odvojivih slojeva. Slojevi se mogu lako razdvojiti jedan od drugog i svaki se moze upotrebiti kao nezavisna kultura za proizvodnju Kombuha napitka. Ako kultura potone na dno posude, na vrhu ce se poceti stvarati nova kultura.
Na taj nacin svaka kultura nastavlja da razmnozava sama sebe sve dok ne postane tamno smedja. Kad postane tamna i prljavo smedja, bacite je i promenite sa jednim od njenih potomaka.
Caj od kombuhe vekovima se koristi u Rusiji i Aziji i smatra se da potpomaže dugovecnost. Ovaj caj sadrži koncentrisane visokokvalitetne belancevine koje organizam odmah može da iskoristi. „Gljiva” mora da se gaji u rastvoru crnog ili zelenog caja i šecera u vodi, uz dodatak jabucnog sirceta ili prethodne „ture” istog caja, i, na odgovarajucoj temperaturi ce se stalno razmnožavati (potrebno joj je nedelju dana da se samoreprodukuje), proizvodeci glukuronsku, mlecnu i sircetnu kiselinu. Prva potpomaže stvaranje nekolicine važnih polisaharida: hijaluronske kiseline, neophodne vezivnom tkivu, kondroitin-sulfatske kiseline, koja je osnovica naše hrskavice, mukoitin-sulfatske kiseline, bitne sa našu sluz i staklasto telo oka, kao i heparin, dok je mlecna kiselina izuzetno korisna za debelo crevo. Kombuha proizvodi i nekoliko vitamina, kao i enzime koji su korisni za ljudsko telo. Deluje i kao prirodni antibiotik.
Zanimljivo je da narodi koji svakodnevno piju po dva i po decilitra caja od kombuhe nemaju bore na licu ni druge vidljive znake starenja, poput sede kose ili starackih pega po rukama. Utvrdeno je, takodje, da ovaj napitak snižava krvni pritisak, podstice rad žlezda, stimuliše metabolizam, odnosno pomaže sagorevanje masnoce, pa tako smanjuje telesnu težinu, snižava ureju, šecer i holesterol u krvi, pomaže kod reumatskih i artritickih smetnji (povecava pokretljivost zglobova i elasticnost kicme i krsta), nepravilnosti u radu želuca, jetre i bubrega, kostobolje, arterioskleroze, oboljenja kože… Obnavlja i crevnu floru, pa time i pomaže kod zatvora i ubrzava cirkulaciju, a pomaže i osobama pod stresom.
Uz to, kombuha prevenira pojedine vrste raka, povecavajuci imunitet organizma, a tokom menopauze smanjuje „valunge”, mada se neposredno posle pijenja ovog caja može osetiti vrucina – ali, to je znak da je ubrzan krvotok, što ce pomoci procišcavanje organizma od toksicnih hemikalija i tecnosti. Pomaže i astmaticarima i obolelim od bronhitisa, kao i kod kašlja, cisti žucnu kesu, pomaže kod kolitisa, zaustavlja zarazni proliv, pomaže i kod nesanice, a tvrdi se i da ponovo uspostavlja rast kose.
Postoji dosta razlicitih mišljenja o lekovitosti napitka od kombuhe. Izveštaji iz naroda pokazuju veliku simpatiju dok službena nauka sa skepsom gleda na cudotvornost napitka. Podaci iz sveta, prenošeni usmenim predanjem, govore o velikoj moci caja u sprecavanju i lecenju najtežih oboljenja. Naucno dokazati sve navode je, naravno, nemoguce.
Narodni lijek
