Meteorologija

Ruski meteorolozi:
"Očekuje nas najhladnija zima u poslednjih 1.000 godina"

Izvor : Blic online | 07. 10. 2010. - 11:48h | Foto: AFP |

Ruski prognostičari predviđaju da će ova zima biti najhladnija u Europi i delovima Rusije u poslednjih 1.000 godina, prenosi Dnevnik.hr.

http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1286444510

Prognostičari se pozivaju na slabljenje Golfske struje koja donosi topao vazduh preko Atlantskog okeana kao suprotnost vetrovima s Arktika koji putuju prema Europi i Rusiji.

Mišljenja su različita. Naučnici su zabrinuti zbog smanjenog strujanja poslednjih godina, a neki stručnjaci kažu da bi to čak moglo pomoći u borbi s globalnim otopljenjem, prenosi Time.

Golfska struja je u poslednje dve godine usporila i sada se kreće brzinom dva puta manjom nego što je bila do pre par godina. Naučnici veruju da će, kada se Golfska struja potpuno zaustavi, nastati novo Ledeno doba.

Meteorolog Stu Ostro skeptičan je oko najavljene 'milenijske zime'. 'Ova se prognoza čini kao nagađanje i senzacija bez potvrde', rekao je Ostro.

'Precizni podaci o rekordnim temperaturama nisu dostupni niti za poslednjih 1.000 godina', dodao je Ostro.

http://razbibriga.net/imported/2010/10/rhmz_logo-1.gif

Zavod je referentna ustanova za prikupljanje, obradu i analizu meteoroloških podataka za potrebe prognoze vremena, rane najave nepogoda agrometeorologije, klimatologije, hidrologije, nepogoda i kontrolu životne sredine.

http://www.hidmet.gov.rs/latin/meteorologija/index.php

1000 godina? pa i ako je od rusa - mnogo je. baš ga preteraše.

e, stvarno kažu da će biti jako hladna zima.
mislim da se to vidi i po ovom oktobru koji je netipično hladan, a nije baš nešto mnogo kišovit...bilo je sunčanih dala, ali - hladnih, bre.

БЕРЛИН – Немачки научници су упозорили да би једна од последица промене климе у свету могле да буду и много оштрије зиме у Европи.

Медији данас преносе оцене Владимира Петоукова, стручњака Института за истраживање последица промене климе у Потсдаму да ће зиме у Европи постати оштрије због јаких поремећаја у струјању ваздуха.

Немачки стручњак је објаснио да се због глобалног загревања топе ледене масе у источном делу Арктика, што води до местимичног загревања доњих слојева ваздуха и до поремећаја у његовој циркулацији.

"Ови поремећаји утростручују вероватноћу да ће наредних година бити екстремно хладних зима у Европи и Северној Азији", пренео је Петоуков резултате студије коју је начинио заједно са колегама у Потсдаму.

Према најновијим оценама метеоролога, "изузетно дуга и јака зима 2009/2010. године или 2005/2006. године, само потврђују досадашња сазнања о глобалном загревању, а никако их не оповргавају".

Научници из Потсдама су до закључака објављених сада дошли на основу мерења у Баренцовом и Карском мору северно од Норвешке и Русије, где је током изузетно хладних зима протеклих година уочено и, како су указали, "драстично смањење леденог покривача".

Та појава, како закљуују, има неупоредиво већи утицај на велика захлађења током зиме, него фактори којима се до сада приписивао велики значај, као што су смањење Сунчеве активности или промене у Голфској струји.

Научници очекују да ће се до 2100. године, већ у зависности од тога како ће се мењати количина испуштеног уљендиоксида и других гасова штетних по климу, и каква ће бити реакција климатског система, температура у свету повећати за 1,1 до 6,4 степена Целзијуса.

Потсдамски институт за проучавање последица промена климе је водећа немачка научна институција која се бави овом темом. Шеф института, Ханс Јоахим Шелнхубер је и члан Светског климатског савета, Међувладиног панела за климатске промене (ИПЧ) који су основале Уједињене нације.

Бета-Екотопиа
објављено: 17/11/2010

pa, sad, prošla zima jeste bila uporna, ali nije bila baš jaka, bar ne u ovom podneblju.

До 22. новембра ће се задржавати суво време. Јутарње температуре ће бити од 9 до 13, а највише дневне од 18 до 22 степена.

Потом ће доћи до знатног пада температура: највише дневне биће од 5 до 10, а крајем новембра од 3 до 5 степени.

Током већег дела периода падаће киша, а око 3. и 4. децембра суснежица или снег, при чему је могуће краткотрајно формирање снежног покривача.

http://www.dodaj.rs/f/2/Bp/2U5yX9Ff/dugorocna-.jpg

До средине децембра одржаваће се период стабилног и углавном сувог времена с највишим дневним температурама до 9 степени.

Sibirske hladnoće zaobilaze Balkan

N. V. | 04. 12. 2010. - 00:02h
Obilne snežne padavine i ledeni vazduh iz Sibira, uz temperature koje su se spuštale i ispod 30 stepeni Celzijusa, obeležili su početak decembra u severozapadnom i centralnom delu Evrope, gde je nevreme izazvalo zatvaranje aerodroma i kolaps u drumskom i železničkom saobraćaju.

Sneg izazvao saobraćajni kolaps u zemljama severne i centralne Evrope
Broj žrtava se juče popeo na najmanje 50 ljudi, a najveći broj nastradalih zabeležen je u Poljskoj, gde je samo u noći između četvrtka i petka od smrzavanja umrlo 18 beskućnika. Srpski meteorolozi za “Blic” kažu da će se hladni talas iz Evrope na Balkanskom poluostrvu osetiti samo delimično i to od 10. do 14. decembra.

Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), za naš list objašnjava da to što su pojedini delovi Evrope ove godine nešto ranije ušli u ozbiljniju zimu, ne znači da će na kontinentu tokom sva četiri zimska meseca preovlađivati hladno vreme jer to nije realno.

“To što u severnom, ali i zapadnom i centralnom delu Evrope poslednjih dana vlada izuzetno hladno vreme, praćeno jakim snežnim padavinama, ne znači da će ova zima biti oštrija nego inače. I prošle godine je u zapadnoj Evropi mesec dana bilo izuzetno hladno, pa je taj talas smenjen toplijim vremenom. Tako će biti i ove godine. Pred nama je zima tokom koje će se smenjivati toplo i hladno vreme, ali i kiša i sneg”, poručuju iz RHMZ.

Meteorolog Todorović navodi da će ovih dana jutarnja temperatura na Balkanu biti između minus tri i tri stepena, dok će maksimalna dnevna iznositi tri do osam stepeni Celzijusa. On prognozira da Srbiju od 10. do 14. decembra čekaju snežne padavine, zbog čega tih dana postoji mogućnost formiranja snežnog pokrivača, a da će već od 15. decembra biti toplije.

“Najhladnije u celoj Evropi biće sredinom januara, s tim što ni u tom periodu temperature neće mnogo odstupati od prosečnih zimskih temperatura. Minimalna dnevna temperatura u nižim delovima Srbije u najhladnijim danima neće se spuštati ispod minus 10 do minus 20, a u planinskim krajevima ispod minus 25”, kaže Todorović.

Na početku nedelje u kojoj je u Danskoj zabeležena najniža temperatura za ovaj period u poslednjih 120 godina, od minus 22 stepena Celzijusa, istovremeno je u Bugarskoj bilo neobično toplo za ovo doba godine, a u prestonici Sofiji je u ponedeljak bila prolećna temperatura od 23 stepena iznad nule.

Srđan Papić, lektor srpskog jezika na Univerzitetu u Krakovu, rekao je za “Blic” da je u ovom poljskom gradu danima temperatura u podne bila minus 12 stepeni, uz izuzetno jak vetar, a da žitelji Krakova kažu da ovakvi vremenski uslovi na samom početku decembra nisu normalni za krajnji jug Poljske. Najniža temperatura izmerena u Poljskoj ovih dana iznosila je minus 33 stepena.

Najniže temperature u drugoj polovini decembra

M. Škrbić | 11. 12. 2010.
Zima će, poručuju meteorolozi, ove godine biti duga i hladna, sa dnevnim temperaturama nešto nižim od proseka. Najhladnije će biti u drugoj polovini decembra i u januaru, kada će maksimalne dnevne teperature iznositi od minus jedan do minus pet stepeni.


Najhladnije druga polovina decembra i januara
Branko Bjelić, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kaže da bi predstojeća zima mogla da bude ista kao one od 1971. do 2000. godine.
- To znači da građani treba da očekuju da ova zima ne samo da će biti hladna, već da može da potraje i do polovine marta - kaže Bjelić.

Najniže temperature tradicionalno se očekuju u januaru, s tim što će ove zime hladno vreme praćeno povremenim snegom, vladati i u drugoj dekadi decembra. Tako se u periodu od 13. do 20. decembra očekuje da će jutarnje temperature iznositi od minus 12 do minus šest, a maksimalne dnevne kretaće se od minus jedan do minus pet stepeni. Ovakve vremenske prilike u Srbiji mogle bi da se zadrže sve do 5. januara, s tim što bi u pojedinim danima, kao na primer 24. i 25. decembra, moglo doći do blagog porasta temperature, za nekih četiri do pet stepeni.


- Slične, a možda čak i niže temperature, mogu da se očekuju i u peridou od 15. do 30. januara, s tim što bi oko Jovandana bio najjači mraz. Ranijih godina (1997.-2006.) zima je obično trajala od 7. decembra do 15. februara. Ove godine februar će biti nešto hladniji, pa je moguće da će se zima produžiti do kraja ovog meseca ili potrajati čak do polovine marta. Ovo međutim ne znači da će hladno biti svakog dana-kaže Bjelić.

Najviše padavina očekuje se u januaru. Prema prognozi srednje mesečne količine padavina, u januaru se očekuje 35mm padavina po metru kvardatnom, u decembru se očekuje 34mm, a u ferbuaru 22mm padavina po kvdaratu.

http://nstatic.net/img/vreme/61x61/30.png

http://www.naslovi.net/vremenska-prognoza/

al je zimaaaaa....

Snežni oblak velik kao 30 Srbija zavejao pola Amerike

Beta/AP | 03. 02. 2011. - 12:46h 13:25h |

U snežnoj oluji koja je paralisala gotovo polovinu poginulo je najmanje 12 ljudi, dok je saobraćaj izuzetno otežan, a čitavi delovi Srednjeg zapada bukvalno su zatrpani snegom visine 60 centimetara.
U Čikagu je palo više od pola metra snega, što je treća najveća visina snežnog pokrivača u istoriji tog grada, dok su ulice Njujorka pretvorene u klizališta. Desetine miliona ljudi ostalo je danas kod svojih kuća zbog velikih nežnih smetova, zaleđenih ulica i jakog vetra koji briše sve pred sobom.

Meteorolog Nacionalne meterološke službe Tomas Sprigs ocenio je da je takva snežna oluja, sa pola metra snega, dešava jednom u 50 godina. Iako se intenzitet padavina smanjuje, prognostičari najavljuju veoma niske temperature, tako da se tokom noći u severnim delovima Srednjeg zapada može očekivati da temperatura padne i do minus 20 stepeni Celzijusa, a u vetrovitim oblastima i do minus 30.

Pod naletom ogromne zimske oluje uz ledenu kišu srednji i severoistočni, atlantski deo SAD je već treći dan pod opsadom, a sav saobraćaj je poremećen. Železničko preduzeće Amtrak je obustavilo saobraćaj na jednoj od najprometnijih pruga - od Njujorka do Filadelfije, jer je zimska oluja izazvala prekid snabdevanja želežničkih vodova strujom, a Amtrak je otkazao i polaske vozova u najteže pogodjenom regionu, oko Čikaga.

Sunce već sada opasno kao da je avgust

S. T. | 20. 04. 2011. - 00:02h |''Blic''

BEOGRAD - Zbog tankog ozonskog omotača, zračenje u aprilu može se uporediti sa intenzitetom zračenja u avgustu. Stručnjaci apeluju da je on trenutno veoma tanak, tako da do zemlje dopiru UVC zraci koji su najopasniji. Ni kreme sa najvećim faktorom zaštite ne pružaju dovoljnu zaštitu, zbog čega spas od opasnog zračenja treba tražiti u hladu.

- Problem sa UVC zračenjem je taj što on prirodno ne dolazi do zemlje, ali kada je ozonski omotač tanak, potpuno je druga priča.

Tada UVC zračenje, koje je najopasnije, prodire do spoljnih slojeva kože i razara epiderm. Izaziva opekotine, ali može dovesti i do promene u DNK strukturi pojedinih ćelija. Tada ćelije više ne rade ispravno i u najgorem slučaju dolazi do malignih oboljenja i to najčešće do pojave spinalioma i bazalioma, tumora epitelnih ćelija kože - upozorava dr Gorana Isailović, dermatovenerolog i profesor u Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija.

Stručnjaci upozoravaju i da kreme pružaju samo delimičnu zaštitu.

Ozonska rupa odgovorna za suše u Australiji

M. Milikšić | 22. 04. 2011. - 23:31h |''Blic''

SIDNEJ - Za nedavnu seriju suša u Australiji bar za jednu trećinu kriva je ozonska rupa iznad Antarktika, tvrde naučnici.

http://razbibriga.net/clear.gif

Oni su u istraživanju, objavljenom u žurnalu "Nauka" (Science), zaključili da je ozonska rupa promenila šeme vetra i padavina širom južne hemisfere, čak i u tropima, preneo je BBC. Klimatski model kojeg su napravili naučnici pokazuje da je ovaj efekat posebno jak iznad Australije.

"Ozonska rupa je dovela do pomeranja visinskih struja ka jugu, uključujući i tropske", kaže Sara Kang sa Univerziteta Kolumbija, dodajući da je posebno zanimljiva bila migracija struja jakih vetrova južne hemisfere.
Ovi vetrovi na velikoj visini ključni su za vremenske prilike u obe hemisphere. Hladni talasi koji su pogodili Veliku Britaniju proteklih nekoliko zima, radi primera, uzrokovani su blokadom struja severne hemisfere.
Mnogo delova zemlje poslednjih je godina bilo pogođeno sušom, a gradovi su bili prisiljeni da investiraju u razne tehnologije, poput desalinacije, i da zatvaraju farme.
Naučnici su zaključili da je ozonska rupa dovela do pomeranja kiša i vetrova ka jugu, sa razlikama u njihovom odnosu po regionima, posebno što se tiče Australije.

"Što se tiče zone ozonske rupe, promena iznosi 10 odsto u proseku, ali za Australiju je to 35 odsto", rekla je Kangova.

Otkriveno slatkovodno jezero u Boforovom moru

Tanjug | 22. 04. 2011. - 15:05h | ''Blic''
MOSKVA - U slanoj vodi Severnog ledenog okeana otkrivena je oblast sa slatkom vodom koja može negativno uticati na klimu u zapadnoj Evropi, saopštio je međunarodni tim naučnika.
U Boforovom moru, delu Severnog ledenog okeana koji zapljuskuje obale Aljaske i Kanade, postoje kružne struje koje su podrobno proučili međunarodni naučnici koji se bave problemima klimatskih promena i morskih ekosistema, objavio je ruski list "Izvestija".
Oni su otkrili neobičnu pojavu - da se usred mora sa slanom vodom formirala oblast slatke vode koja se nalazi nad težom slanom vodom, pri čemu gotovo da ne dolazi do njihovog prirodnog mešanja. To praktično slatkovodno jezero bez obala po količini slatke vode dvostruko premašuje, na primer, veliko afričko jezero Viktorija.
Ta ogromna količina slatke vode je očigledno formirana usled topljenja lednika kanadskog Arktičnog arhipelaga i ledenog pokrivača Arktika, ukazali su naučnici.
Postojanje tog slatkovodnog jezera , ma koliko to bilo čudno, skriva u sebi veliku opasnost po klimu u zapadnoj Evropi, udaljenoj 5.000 kilometara.
Stvar je o tome da bi premeštanje te slatke vode u severni Atlantik moglo promeniti cirkulaciju vazdušnih masa i sniziti temperaturu u tom regionu. Tople mase obično dospevaju na zapad Evrope, ali bi posle premeštanja slatke vode tu moglo doći do zahlađenja.
To je na paradoksalan način povezano sa globalnim otopljavanjem, izazvanim topljenjem arktičkog leda. Većina stručnjaka već i sada ne poriče činjenicu da je došlo do otopljavanja, mada odbacuju teoriju o povezanosti promene klime sa ljudskom delatnošću. To znači da smo za sada nemoćni da sprečimo posledice, kao što je dospevanje slatke vode u Atlantik.

Juče zabeleženo 110 tornada

Prema preliminarnim podacima Nacionalne meteorološke službe, u toku jučerašnjeg dana zabeleženo je preko 110 tornada u centralnom i južnom delu SAD, a za delove Alabame, Džordžije i Misisipija izdato je upozorenje visokog stepena na pojavu tornada, grada, poplava i opasnih munja.
Meteorolozi upozoravaju da bi ove godine sezona tornado mogla da obori dosadašnji rekord iz aprila 1974. kada je zabeleženo 148 tornada u 13 država. Dosad ih je prijavljeno više od 100, i taj broj se brzo uvećava, kako se olujni sistem pomera ka istoku.

http://www.youtube.com/watch?v=kxWRS...layer_embedded

Teksas pogodila najžešća suša u poslednjih 40 godina

Tanjug | 29. 04. 2011. - 01:11h | ''Blic''

KANZAS - Američku saveznu državu Teksas pogodila je najteža suša u poslednjih 40 godina, a stručnjaci procenjuju da će poljoprivreda pretrpeti ogromne gubitke.

Prema podacima konzorcijuma američkih stručnjaka za klimu, 95 odsto površine Teksasa pogođeno je "teškom sušom", od čega 70 odsto "ekstremnom sušom". Nacionalna asocijacija za okeansku atmosferu saopštila je da je ovo najgora suša od 1967. godine.
Stočari pokušavaju da obezbede hranu i vodu za stoku, dok ratari mogu samo da bespomoćno posmatraju kako žitarice venu na suvim njivama. Pojedini stručnjaci procenjuju da će rod žitarica biti čak za 70 odsti manji od prosečnog.
Teksas je glavna žitnica u SAD, ali i u svetu, a slab rod žitarica mogao bi da ima posledica i na globalnom nivou, gde već vlada nestašica žita.
Visoke temperature i vetar, bez padavina, koji već danima vladaju u toj američkoj državi, izazvali su i veliki broj šumskih požara.

Sunce zrači kao usred leta

I. Kranjčević | 08. 05. 2011. - 00:02h | 'Blic''

BEOGRAD - Naočare za sunce sa zaštitnim faktorom 400 najvažnija su zaštita od snažnog UV zračenja, jer se za razliku od kože rožnjača oka ne obnavlja i može doći do trajnog oštećenja i prevremene katarakte. Naučnici iz Nemačke upozoravaju da sunce ovih dana zrači kao u avgustu jer se ozonska rupa formirana iznad Arktika širi prema centralnoj Evropi sve do Sredozemnog mora.

Istanjeni ozonski omotač više nas ne štiti od C-zraka koji su najsnažniji i odgovorni su za opekotine i rak kože.

- Smanjenje snage ozonskog omotača od samo jedan odsto dovodi do povećanja pojave karcinoma od čak četiri procenta. Zato treba nositi adekvatnu odeću i naočare za sunce. Oštećena koža se obnovi za 28 dana, pa čak i ako su se razvile nekakve maligne ćelije. Ipak, oštećenje rožnjače je trajno i može da dovede do prevremene katarakte - kaže dr Gorana Isailović, profesor na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija.

Ona savetuje da se obavezno koriste preparati sa zaštitnim faktorima. Delimična zaštita na licu kod žena mogu da budu puder i šminka, a kod muškaraca brada.
- Najosetljiviji deo kod muškaraca su uši i vrat, pa bi bilo dobro da nose šešire, ne i kačkete. Crna majica zadržava toplotu, bela pamučna majica propušta deo zračenja, pa bi idealne bile majice živih boja - savetuje doktorka Isailović.

Voda nas uopšte ne štiti od štetnih zračenja, pa se i pri ulasku u vodu treba namazati vodootpornom kremom sa zaštitnim faktorom. Suncobran, takođe, nije zaštita zbog refleksije ukoliko se nalazi blizu vode.

Nivo mora oko Kube raste zbog klimatskih promena

Beta-AP | 17. 06. 2011. - 21:14h | ''Blic''

Kubanski naučnici procenjuju da će se prosečan nivo mora oko te karipske zemlje podići i više od 85 centimetara do kraja ovog veka, zbog globalnih klimatskih promena.
Proračuni predviđaju da će se nivo mora oko Kube podići za 27 centimetara do 2050. godine i 85 centimetar do 2100. godine, rekao je Abel Sentela, direktor kubanskog Meteorološkog instituta, a prenosi dnevnik Komunističke partije Granma.
List je naveo da naučnici pažljivo prate nivoe mora. Naučnik Marselino Hernandes je upozorio na potrebu zaštite ekosistema čime može da se ublaže efekti podizanja mora.

- Sada je hitno da se sačuvaju mangrovo drveće, koralni grebeni, morska trava i peščane plaže - rekao je Hernandes.

On je upozorio da je svaki od tih ekosistema prirodna prepreka i odbrana obala od uticaja klimatskih promena i da ako će biti još teže ako se njihovo stanje pogorša.
Međunarodne studije predviđaju da će nivoi mora da se podignu izmedju 85 i 190 centimetara do kraja veka, zbog topljenja glečera i ledenih vrhova. Taj porast neće biti ujednačen u celom svetu zbog struja, vetrova i drugih faktora.

SNEG KRAJEM NOVEMBRA
M. Škrbić | 10. 11. 2011. - 12:15h ''Blic''

Predstojeća zima biće malo hladnija i sa više snega u odnosu na poslednjih 20-30 godina, poručuju meteorolozi. Prve snežne padavine očekuju se već od 23. novembra, ali će taj sneg biti kratkotrajan i najverovatnije neće se zadržati na tlu. Prvi snežni prekrivač, kako kažu meteorolozi, čeka nas već u prvoj polovni decembra.

Uglavnom suvo vreme u Srbiji će se zadržati sve do 20. novembra. Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kaže da će još do sutra biti relativno toplo vreme, sa maksimalnim temperaturama iznad proseka za ovo doba godine, od 14 do 16 stepeni.

- Od subote pa do 17. novembra maksimalne dnevne temperature kretaće se između devetog i desetog podeoka, a od 17. do 20. one će iznositi oko 11 stepeni. Potom sledi naoblačenje sa kišom, koje će 23. doneti zahlađenje, ali i prvi sneg. Taj sneg će biti kratkotrajan tako da postoje male šanse za njegovo zadržavanje i formiranje snežnog pokrivača. Maksimalne dnevne temperature u poslednjih sedam dana ovog meseca kretaće se od pet do osam stepeni - kaže Todorović.

Pravi sneg u Srbiji se očekuje u prvoj polovini decembra, a na radost dece snega će ove zime biti više nego prethodnih godina.

- U odnosu na period od poslednjih 120 godina, predstojeća zima će biti prosečna. Biće i kiše, i snega, i snežnog pokrivača, i košave, magle, ali i toplijih dana. Što znači da nam ova zima neće nam doneti ništa što već nismo videli. Međutim, ako vreme koje se očekuje, uporedimo sa vremenskim prilikama u poslednjih 20-30 godina, kada su zime bile nešto toplije, može se reći da će u odnosu na taj period zima koja je pred nama biti malo hladnija i pa samim tim i malo snežnija - kaže Todorović.