Dva suprotna osećanja, koja deli tako tanka nit.
Pa me interesuje..
Zašto se za potpuno isti uspeh nekome divimo a nekome zavidimo?
Printable View
Dva suprotna osećanja, koja deli tako tanka nit.
Pa me interesuje..
Zašto se za potpuno isti uspeh nekome divimo a nekome zavidimo?
Mozemo zavideti bas onima kojima se divimo...Citiraj:
Prvobitno napisano od projica
Al opet to ne mora da bude...
Zavisi od naseg stava, naseg srca....
ebi ga, odgovrila bih da nekome zavidim....ovako - ništa.
Iskreno ja nisam zavidan. Često kritikujem okolinu kad neko meni blizak pokaže ovu osobinu. Također (nažalost) više se nikome ni ne divim, e to je već jako pogrešno jer to znači da sam postao prosečan i pomalo bezličan :(
i ja se ne divim nikome :huh: dok to nisi rekao, nisam to ni shvatila.Citiraj:
Prvobitno napisano od G
a sto bi zavideli?..zavidi se kada si u nemogucnosti da svojem idolu pariras znanjem..ili bi da ga kopiras,,ali nema sanse..no.svi smo u nečemu sjani..pa i ne treba da svastarimo i znamo(niti smo u stanju) sve na ovom svetu..
kada u principu imamo svi jako malo znanja i spoznaje...taknuti nesto..videti..nije sto i studiozni pristup..analitika..a koliko se ima nerava..i želje za istim?..u ovom instantdrustvu..nametnute su ideje i reperi kojima streme svi...potrosačko-sexualno drustvo..
da bih zavidela nekome, taj neko treba da bude i da ima nešto što ja želim, a nemam i ne mogu nikada da imam (ili budem)...a toga nema.
što kaže dži - više nema ni osobe kojoj se divim. sve je otišlo u honduras.
Pa ne možemo istovremeno i da se divimo i da zavidimo.Citiraj:
Prvobitno napisano od mona
Obično bude jedno od ta dva.
I naravno, sigruna sam da niko od forumaša ne ume da zvidi.
To je opšte poznata stvar..:lol:
Eto na primer.. sigurno smo nekada od nekoga tamo čuli
kako se divi svom detetu koje je našlo odličan posao, ili položilo neki važan ispit i sl..
a opet.. kada tuđe dete postigne taj isti uspeh gunđaju kako su garant nekoga podmitili
ili imaju više sreće no pameti.. i tako...
Moze da se desi da bas onima kojima se divimo da im i zavidimo, takva je ljubomora :)
Rekoh ne mora da znaci...
To je sve stvar odgoja, mene valjda ispreskakali, kad su bile te lekcije ja bio...bolestan, nit znam kako se zavidi nit kako divi. Bas me uskratili tog meraka:smajlikojijezbunjen:
el ima to 2 u 1 osećanje neki poseban naziv?Citiraj:
Prvobitno napisano od mona
Ili mi bar objasni kako to izgleda kada se nekome istovremeno diviš i zavidiš mu.
I kakva sad ljubomora?
mogu li ja da te naucim kako se diviti necemu,nekome...?Citiraj:
Prvobitno napisano od Tiberius
Bravo! Eto još jednog svetlog forumaškog primera. :)Citiraj:
Prvobitno napisano od Tiberius
Znači to nije nešto što si naučio, nego si se prosto rodio sa tim vrlinama?
Па ствар је јасна.Citiraj:
Prvobitno napisano od projica
Ко је завидан по природи, код њега је дивљење = понос.
možda misli da samo ljubomorna osoba može da zavidi....ali, neka ona kaže.Citiraj:
Prvobitno napisano od projica
Jok, ja sam bez vrlina, sto bi se reklo, bezoblican (da prostis) samo vako, na forumu mi se sve prosvetli, progledam sa puni oci :raz_088:Citiraj:
Prvobitno napisano od projica
Dobro.. zavist može služiti kao pokretač..Citiraj:
Prvobitno napisano od tol
Trudićemo se da dostignemo nečiji uspeh. Jel?
Ali isto tako i dviljenje može biti pokretač.
Zavist i divljenje se dakle već u samom startu razdvajaju.
Ne onda kada proverimo da li i mi to možemo.
Ovo ništa ne razumem. :huh:Citiraj:
Prvobitno napisano od tol
Мислим да завист не може бити покретач.
Док дивљење да.
zavist je nemogucnost da imamo ono sto dugi poseduju i cemu se divimo..jer je ulaznica za neki segment drustva..status....ili bi zeleli i mi da posedujemo da bi bili slicni liku idola..da bi bili u centru paznje...postovani..voljeni itd....(komplex vise vrednosti)
koliko je potreba imati osobinu ili sposobnost nečiju ..sad pitanje je patologije...
divljenje je vec plemenitija emocija gde izrazavamo pohvalno neciji uspeh..sposobnost..umeće..bez elemenata zavisti...znaci postujemo osobu sa njenim kvalitetima i ne kompariramo kroz prizmu naših potreba...i nemogucnosti da ih prikazemo kaovlastitim kvalitetima posto-poto..sa ciljem da se izdigemo iznad drustva..divljenje se pruza do granice zavisti i tu zastaje.
Ovo su dva oprećna mišljenja. Jel tako?
Jedna smatra da zavist ne može biti pokretač, a druga da divljenje nije pokretač?