Deca u srpskim školama prepuštena su sama sebi i lošim navikama u ishrani. Njihova omiljena hrana su hamburgeri, slatkiši, gazirana pića i peciva iz pekara koje niču svuda oko škola, a posledica je - svako sedmo dete u Srbiji ima višak kilograma, odnosno 15 odsto od ukupnog broja najmlađe populacije.
http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1287508768 Đacima najdostupnije pekare i fast fud kiosci
Većina škola uopšte nema uslove da priprema hranu za učenike. U Beogradu izvestan broj škola ima kantine u kojima spremaju hranu za đake nižih razreda, dok su oni malo stariji prepušteni kioscima brze hrane. U unutrašnjosti je situacija još gora, jer veoma mali broj obrazovnih ustanova ima menze. To je osnovni razlog, kako ističu pedijatri, što su nam osnovci sve deblji, a zdravlje im je sve ugroženije.
Problem je i što u školama gde postoji organizovana ishrana za đake u ponudi su najčešće samo peciva. U Subotici većina osnovnih škola zbog nemogućnosti da priprema hranu u školskim ustanovama dostavljanje užine prepustila je nekoj od privatnih pekara iz Subotice, koje svako jutro donose sveže pecivo i napitke, čaj, jogurt, sok.
Subotičanka Marina Vojnić, tetka učenika sedmog razreda, kaže da joj se ne dopada što u blizini svih školskih ustanova postoje samo pekare i prodavnice fast fud.
- Sin moje sestre nije pretplaćen na užinu u školi jer za manje novca može da kupi isto pecivo u obližnjoj pekari što smatram lošim izborom. Nažalost, od džeparca kupuje hot-dog, sendvič ili hamburger. Nije lako ni školskim ustanovama, ali bi o ishrani koja je osnova za dobro zdravlje trebalo povesti više računa. Kao što je maloletnicima zabranjeno da kupuju cigarete, zabranila bih im i kupovinu brze hrane - kaže Vojnićeva.
U Zaječaru u svim osnovnim školama postoji mogućnost prijavljivanja učenika za užinu koja se svuda sastoji od peciva. Užina košta 18,5 dinara po danu. Pre podne učenici dobijaju slano, a u popodnevnoj smeni slatko pecivo.
Da situacija nije sjajna kada je reč o ishrani osnovaca pokazuje i primer iz Užica, gde od pet osnovnih škola, samo dve imaju svoje kuhinje. Osnovci iz škola „Dušan Jerković”, „Kralj Petar Drugi” i „Nada Matić” upućeni su na kioske brze hrane kojih u okolini ima u izobilju.
Velika većina dece niških vrtića i osnovnih škola hrane se obrocima iz kuhinje Dečje ustanove „Pčelica”, koja dnevno isporuči 16.000 obroka i 10.000 komada peciva za 19 obdaništa i 35 osnovnih škola.
Žaklina Nikolić svojoj ćerki Tijani koja pohađa Osnovnu školu „Stefan Nemanja” u Nišu obrok priprema kod kuće.
- Ćerka mi je rekla da joj se ne sviđa hrana koju dobija u školi, tako da joj pravim sendviče. Nekada želi da proba ono što druga deca jedu, pa kupi sebi nešto i u kantini - kaže Nikolićeva.
U odnosu na škole, situacija u beogradskim vrtićima je mnogo bolja, jer deca jedu obroke koje su osmislili nutricionisti i gde su zastupljene sve namirnice neophodne da deca napreduju.
I pored naoko dobre situacije kada je reč o ishrani dece u obdaništima, pedijatar prof. dr Neđa Radlović iz Dečje klinike u Tiršovoj upozorava za „Blic” da iz godine u godinu raste procenat gojazne dece. Ima manje neuhranjene dece, svega oko pet odsto, dok je gojazne dece oko 15 odsto. Ovo je bila tema i kongresa pedijatara sa međunarodnim učešćem koji se ove nedelje održava u Beogradu.
- Ovi parametri su i dalje bolji od onih u razvijenoj Evropi, gde ima oko 25 odsto gojazne dece u ukupnoj populaciji. U SAD je taj procenat dostigao 30 odsto, što je zaista zabrinjavajuće. Decu treba stimulisati da se bave sportom, da manje sede pred kompjuterima i TV ekranima, a više da borave na otvorenom i sportskim terenima, jer je to najbolja prevencija za mnoge bolesti - ukazao je prof. dr Radlović.
Dr Vera Vujović, pedijatar u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević” na Čukarici, kaže da gojaznu decu kod koje taj problem ne nestane do puberteta i punoletstva u kasnijem životu sasvim sigurno čeka povišen krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova, dok će gojazne devojke imati problem sa menstruacijom i teže će zatrudneti...
Predlog za zdravu ishranu u toku dana
(savetuje nutricionista dr Ljubomir Pfaf)
Za predškolce
Doručak
- parče hleba 50-100 grama
- 100-150 grama mladog sira
- 300 grama mleka ili jogurta masnoće do 2,8 odsto
- jedna pileća viršla
Prva užina
- sezonsko voće 200-250 grama
Ručak
- tanjir supe ili čorbe
- 150-250 grama nemasnog mesa
- salata od povrća 200 grama
- 200 grama voća
Druga užina
- voće do 250 grama
Večera
- parče hleba
- mleko ili jogurt
- kajgana od jednog jajeta
- šunka do 100 grama
Meni za školarce
Isti kao za predškolce, s tim što umesto voćnih užina mogu da pojedu jednu kiflu i 200 grama jogurta
Kako to radi Džejmi Oliver
Svetski poznati kuvar Džejmi Oliver pokrenuo je pre šest godina kampanju u Britaniji da poboljša ishranu dece u tamošnjim školama. Njegovi napori su zabeleženi u seriji „Džejmijevi školski obroci”, u kojoj je uspeo da dokaže da je moguće pripremiti zdravu, ukusnu hranu u kojoj deca uživaju, a ne košta mnogo. „Goli kuvar” je uspeo da promeni meni u mnogim školama u Britaniji. Od tadašnjeg premijera Tonija Blera je dobio obećanja da će vlada u bolju ishranu u školama uložiti 280 miliona funti za tri godine. Džejmijevu peticiju „Nahrani me bolje” potpisalo je više od 270.000 ljudi.
Ishrana zavisi od navika stečenih kod kuće
Koliko i kako deca jedu u vrtićima umnogome zavisi od stečenih navika kod kuće. Tako se dešava da mališani koji mrljave i sa maminom kuhinjom isto to rade i u vrtićima.
- Moj sin ni kod kuće ne jede gulaš i sličnu hranu, a kamoli u vrtiću, pa vaspitačice muku muče sa njim - iskren je Nikola S., otac petogodišnjeg dečaka koji ide u obdanište u Zemunu. Sa druge strane, mališani koji lepo jedu kod kuće i nisu mnogo probirljivi, dolaze kući siti.
- Devojčica nam je krenula u vrtić ovog septembra. Malo smo se pribojavali oko njene ishrane tamo, jer je veoma aktivna i mnogo jede. Vaspitačice mi kažu da odbija samo restovanu šargarepu, ali ostalo pojede. U vrtiću, do 15 časova ima doručak, užinu i ručak, a kod kuće pojede još jednu užinu i večeru - navodi Tanja V., mama bebe od 14 meseci koja ide u vrtić „Bubamara” na Zvezdari.
