Kupoholičari

Citiraj:

---

Kupoholičari i kupoholičarke na lečenju

Manija kupovanja se sve više širi Nemačkom. Georg Nojrer je kupovao preko 30 godina. Kada mu je nestalo novca počeo je da se zadužuje, a kada je njegov dug dostigao 100.000 evra počeo je da se leči.
Dojče vele sreda, 30. jul 2008.
Dojče veleGeorg Nojrer je penzioner. Godinama je radio kao službenik u zatvoru i asistent prilikom medicinske obuke kolega. Za to mu je bila potrebna stručna literatura. Ali 57-godišnjak kupovao je još mnogo toga.

„Kupovao sam knjige, stručnu literaturu iz različitih oblasti, medicine, geologije, botanike - sve što se odnosilo na prirodne nauke. Zatim sam kupovao alate, u velikim količinama. I kao treće i veoma važno: fotoaparate.“

Dug zbog kupovanja 100.000 evra

Georg Nojrer je kupovao i kupovao, preko 30 godina. Na kraju više nije bilo novca. Onda je počeo da se zadužuje i, i dalje kupovao kamere, alat i knjige. Porodica se zbog toga raspala. U jednom trenutku njegovi dugovi su iznosili 100.000 evra i njemu je postalo jasno da nešto nije u redu. Otišao je na kliniku da bi se podvrgao terapiji.

„Posle prvih dana, trčkarao sam sa svojim foto aparatom i ljudima pokazivao slike. Terapeut je rekao da će da mi oduzme fotoaparat tokom terapije. Bio sam priteran uza zid. Ne, ne, rekao sam. Ja ću da prekinem terapiju i odem. Tada se terapeut nasmejao i rakao - Sada i sami vidite da ste zavisni.“

Manija kupovanja se sve više širi

Ova bolest ima ime. Zavisnost od kupovanja. Na sreću Goerga Nojrera tada je u Univerzitetskoj klinici u Erlangenu počela da se primenjuje nova terapija protiv zavisnosti od kupovine, ili patološkog kupovanja. On je bio u grupi sa 59 obolelih od istog sindroma. Muškarci su bili u manjini. Bilo je 9 muškaraca i 51 žena. Dr. Astrid Miler rukovodila je studijom.

Tačan broj ljudi koji prisilno kupuje u Nemačkoj nije poznat. Manija kupovanja se sve više širi. Šest do osam odsto – to bi bio broj od više miliona ljudi koji je na ivici manije kupovanja. Teško je ustanoviti kada zavisnost ili problem počinje i šta bi bilo normalno. Ali ako partner ili prijateljica kupuje toliko da potom nastaju velika osećanja krivice – tada je slučaj već sazreo za psihologa. Pomoć je moguća samo uz terapiju ili grupnu terapiju za samopomoć.

Markus Švandner

---

Sve više posla za psihijatre. :lol:
Još ne znamo čime sve možemo da se zarazimo.

Da li to što je kod nas standard lošiji, znači da imamo manje kupoholičara?

Koliko dugo razmišljate pre nego što nešto kupite?

To znaci, da u buducnosti svako ko ima para i moze da se zaduzi da dodje do istih, mora da ima svoh psihologa ili psihijatra.
Vis kako im jak lobi:krsti: jb-o Ameriku i njihove perverzije:mirka:

Pa kako da se rasipaju toliki novci, a da sihići ostanu gladni. :raz_067:
I oni imaju dušu i vole da kupuju. :lol:

Ne znam, meni nešto tu nije jasno. Kažu ako posle imaš osećaj krivice, treba da se obratiš psihijatru.
A to je tako relativno...:lol:
Neko ko ima milijone, neće da se štreca što je koju hiljadu potrošio,
a neko ko ima jako malo, grišće ga savest što je stotinu potrošio,
pa taman da je za tu stotinu kupio sebi lek.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od kojica

Sve više posla za psihijatre. :lol:
Još ne znamo čime sve možemo da se zarazimo.

Da li to što je kod nas standard lošiji, znači da imamo manje kupoholičara?

Koliko dugo razmišljate pre nego što nešto kupite?

---

zavisi od " tezine" date kupovine i od toga koliko mi je data stvar potrebna
kupoholicarka sma u smislu da uzivam u kupovini...bilo cega, pocev od pijace, do namestaja
nisam kupoholicarka u smislu da zaista retko kupujem nepotrebne stvari

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od malavelika

zavisi od " tezine" date kupovine i od toga koliko mi je data stvar potrebna
kupoholicarka sma u smislu da uzivam u kupovini...bilo cega, pocev od pijace, do namestaja
nisam kupoholicarka u smislu da zaista retko kupujem nepotrebne stvari

---

Ovo bih i ja rekla sa sebe ;)

Uzivam u kupovini, od sitnica pa do krupnijih stvari, ali nikad ne kupujem nepotrebno
niti time lecim tugu, depresiju..sta god.

Btw, mi zivimo u kupoholicarskom svetu.:raz_088:

pa, ja lecim ponekad..neraspolozenje i dosadu..neka teza stanja se ne mogu izleciti kupovinom..ali, lecim kupovinom potrebnih stvari :lol:

kupujem samo neopohodne stvari...a nama je sve neophodno:raz_128:

e, pa sad ....:lol:
svemu se moze naci svrha :mv:

nisam kupoholičarka...missim, da se to (kupoholičarka) rađa.
ali, kad mi zaista nešto treba - kupim kad-tad. i mnogo me nerviraju šoping molovi i sve te lokacije sa milion prodavnica različitih namena...ne znam koji mi je šoping mol odvartniji.
i svi oni silni ljudi koji se guraju i grabe kad su rasporadje u toku....strašno.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od neki štrumpf

Sve više posla za psihijatre. :lol:
Još ne znamo čime sve možemo da se zarazimo.

Da li to što je kod nas standard lošiji, znači da imamo manje kupoholičara?

Koliko dugo razmišljate pre nego što nešto kupite?

---

Ne razmišljam uopšte, ako mi se svidi, kupim...
A kupovina mi je moranje, ne uživam, mučim se... ili kupim neku glupost koju nikada neću obući, ili ne mogu da se odlučim, ili kupim nešto što mi ne treba. Ali, retko ono za šta sam krenula. Tako da kupujem samo usput.
Inače, što se tiče standarda, čini mi se da ljudi više troše što manje imaju... to im valjda popravlja raspoloženje, pa troše i ono što nemaju.

nisam kupoholicar daleko od toga , mada nemogu reci da ne kupujem stvari koje mi ( trenutno) ne trebaju ali se uvek nadju

btw nekako uvek kad radim manje trosim ko da imam zmiju u djebu :P

činjenica je da sam jednu frustraciju prošle nedelje izlečila kupovinom...ne nečega bezveze, nego mi to treba, ali baš tog dana....nema veze.

kupovina me leci i smiruje :)

nisam kupoholicarka da kupujem nesto sto mi ne treba , ipak ti za to treba pun dzep para