Neprilagođenost

... ili kako bi je neki možda definisali, kao "ludilo" bez dijagnoze.
Više se odnosi na neprihvaćenost, nerazumevanje od strane okoline, nego na neke radikalne socijalne razlike.
Po mom mišljenju, što si više neprilagošen, to si više "svoj", ne meriš prihvaćenim društvenim parametrima sopstvene stavove i postupke. Prilagođenost na neki način asocira na kalup društva, nisi ono što želiš da budeš, već ono što se od tebe očekuje.
Što se mene tiče, svesna sam svoje neprilagođenosti i ne radim ništa da menjam taj status. Moje mišljenje ne mora da bude mišljenje okoline, sve dok na neki način nisam ugrožena, tačnije dok mi opstanak nije uslovljen. Pitanje je da li će me i to pokrenuti da ublažim stavove. Teško, ali nije nemoguće... motivacija i akcenat su u mom slučaju na emocijama. I to je jedino što me može naterati da se prilagodim.

За мене се може рећи да сам "прилагођена".
У сваком разговору видим да је моје мишљење и мишљење већине.
Док не дође до делања.
Е онда се ствари драстично мењају и ја заиста мислим да сам пала с Марса...

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od QueenOfClubs

За мене се може рећи да сам "прилагођена".
У сваком разговору видим да је моје мишљење и мишљење већине.
Док не дође до делања.
Е онда се ствари драстично мењају и ја заиста мислим да сам пала с Марса...

---

Umem i ja da budem kontradiktorna, čak se može reći da imam neka prihvaćena opšta mišljenja, nema poremećaja vrednosti u tom nekom smislu... A što kažeš za dela, sušta suprotnost. Ono što nekome nije normalno i prihvatljivo, meni je uobičajeno... i čestoo reagujem impulsivno, u smislu da povučem radikalan potez, koji se možda tek kasnije ispostavi kao dobar... A da o njemu nikada nisam dva puta dobro promislila, čak ni jednom, samo uradim... i u tom smislu sam neprihvatljiva, tačnije nepredvidiva.
Što je ponekad dobro, nije ni hrabro, ali jeste ludo... Sa druge strane, umem da budem isključiva, sa lošim posledicama i ne marim mnogo za njih. Tu već inat vodi igru... i to su neke stvari za koje umem da se pokajem... Što je totalno kontradiktorno, logičnije bi bilo da promišljeni postupci budu isprevni, kod mene to nije svaki put tako.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Đavolja nevesta

... ili kako bi je neki možda definisali, kao "ludilo" bez dijagnoze.
Više se odnosi na neprihvaćenost, nerazumevanje od strane okoline, nego na neke radikalne socijalne razlike.
Po mom mišljenju, što si više neprilagošen, to si više "svoj", ne meriš prihvaćenim društvenim parametrima sopstvene stavove i postupke. Prilagođenost na neki način asocira na kalup društva, nisi ono što želiš da budeš, već ono što se od tebe očekuje.
Što se mene tiče, svesna sam svoje neprilagođenosti i ne radim ništa da menjam taj status. Moje mišljenje ne mora da bude mišljenje okoline, sve dok na neki način nisam ugrožena, tačnije dok mi opstanak nije uslovljen. Pitanje je da li će me i to pokrenuti da ublažim stavove. Teško, ali nije nemoguće... motivacija i akcenat su u mom slučaju na emocijama. I to je jedino što me može naterati da se prilagodim.

---

e, a da nisi moža neka škorpija u horoskopu....? imam tako jednu u kući koja od reči do reči priča ovo što ti pišeš...i nije joj ugrožen opstanak nikad, jer se nekako uvek primakne nekom dobrom stočiću gde ima fine klopice.
samo što kod ovog neprilagođenog akcenat nije na emocijama, nego na - kreativnosti, zaboga! on emocije prezire.
doduše, možda ćeš i ti tako kao on, kad budeš imala 60, ne kažem da nećeš.

Biti budista u zemlji Srbiji se nikako ne može nazvati prilagođavanjem.
To je moje prilagođavanje sebi samoj, pre svega, a onda i prilagođavanje okolini.
I to po sledećem principu:
''Uvek sebi kažem da želim da moje postupke određuju
vrednosti do kojih mi je stalo, a ne reakcije drugih ljudi.''

a vredosti do koji ti je stalo (mislim, ovo nije lično nego uopšteno) su uvek ok vrednosti?

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

e, a da nisi moža neka škorpija u horoskopu....? imam tako jednu u kući koja od reči do reči priča ovo što ti pišeš...i nije joj ugrožen opstanak nikad, jer se nekako uvek primakne nekom dobrom stočiću gde ima fine klopice.
samo što kod ovog neprilagođenog akcenat nije na emocijama, nego na - kreativnosti, zaboga! on emocije prezire.
doduše, možda ćeš i ti tako kao on, kad budeš imala 60, ne kažem da nećeš.

---

Dupla... :sojka:
Ne prezire ih, samo nije rad da ih istrese, jer gubi na oštrini... tačnije, on misli da gubi... :mrgreen:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

a vredosti do koji ti je stalo (mislim, ovo nije lično nego uopšteno) su uvek ok vrednosti?

---

Poenta i jeste u subjektivnom doživljaju.
Postoje extremi, postoje krajnosti... ali ono što čini okvir ne treba narušavati... sve unutar toga je dozvoljeno.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Đavolja nevesta

Dupla... :sojka:
Ne prezire ih, samo nije rad da ih istrese, jer gubi na oštrini... tačnije, on misli da gubi... :mrgreen:

---

ma, znam čoveka bre. misli da su emocije traćenje vremena.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

ma, znam čoveka bre. misli da su emocije traćenje vremena.

---

Ali to ne znači da ih nema, niti da voli da ih prima... samo ne ume da ih daje, i samim tim se oseća hendikepiranim na neki način... To što priča u svoju odbranu je samo maskiranje emotivnosti.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Đavolja nevesta

Ali to ne znači da ih nema, niti da voli da ih prima... samo ne ume da ih daje, i samim tim se oseća hendikepiranim na neki način... To što priča u svoju odbranu je samo maskiranje emotivnosti.

---

e, nevesto, ume on...znam da ume, ali neće više...kao, nije to neka fora, znaš. to je bezveze. a u stvari, to je samo podcrtavanje njegove neprilagođenosti.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

e, nevesto, ume on...znam da ume, ali neće više...kao, nije to neka fora, znaš. to je bezveze. a u stvari, to je samo podcrtavanje njegove neprilagođenosti.

---

I za mene misle da neću... a nije baš tako... Umem, ali ne mogu ponekad. A sve ukazuje na neću. :(
Ima i kad neću, ali to je već tačka gde se gubi sva motivacija... ili pak kada ne vidim čemu nešto vodi, ukalupim se i teram tako, zinat... opet sebi, valjda.

Jel vi mislite da je nekome lako i da on voli i želi da bude težak na emocijama, rečima, čemu god?
Pa nije lako, ybt... i uopšte nije prijatno. Ja vidim reakcije ljudi, vidim kako neki odlaze i skamenim se, ništa ne preduzimam, jer čisto sumnjem da mogu išta da menjam... Iskreno, nikada nisam ni pokušala iz petnih žila, jer mi ovako na neki način odgovara... ali to je deo karaktera i ne mogu tek tako da ga odbacim. Taj deo ima svoju ulogu.
I taj deo je deo mene... ne znam šta bih bila i ko bi uopšte bila da sam drugačija.
Okolina nema loš tretman zbog ove moje mane, ali znam da nekima smeta... i ja bih najviše volela da nije tako, da sam drugačija, ali nisam. I ako nešto uspem da menjam, to će biti zbog nekoga, ne zbog sebe, jer je meni i ovako dobro, tačnije sigurno. Ako neko to zahteva od mene, plašim se da tek tada ništa neće postići.
I još nešto, to nije nešto što mogu sama, ali ne znam koliko bi trajno bilo i da uspe.

Ponekad zavidim ljudima kao što je pričalica, zavidim na spontanosti, na otvorenost, deluje tako lako... a opet, i to je samo njena priroda. I zamislite sada da neko od nje traži, ili savetuje je da joj ne valja što je takva, jer će ljudi to koristiti. Da li bi vredelo da se menja, da l ije uopšte potrebno prilagoditi se svetu? Zašto mene taj isti svet ne može da prihvati ovakvu kakva sam? Nemam problem i nikada nisam imala da prihvatim drugačijeg, pa i čoveka koji je previše sujetan, tvrdoglav, egoistu, sve ono što ljude odbija, ja mogu da neutrališem u odnosu, jer znam da to nije nešto što je podložno promeni. Možda može da se ublaži, ali da se odrekneš onog dela koji te čini onim što jesi, ne vidim kako je to moguće.
Menjam se, trudim se, ali garancija nema... :(

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

a vredosti do koji ti je stalo (mislim, ovo nije lično nego uopšteno) su uvek ok vrednosti?

---

O tome možemo na nekoj drugoj temi. Mada mislim da smo već pričali na dosta tema o tome.
Zato i ne bih da i ova skrene u tom pravcu.

Ovde govorimo o prilagođavanju.
Kada odrasteš, pa shvatiš da koliko god se prilagođavaš, ne mogu baš svi da te vole,
''Svijetu se ne može ugoditi'' :lol:
imaš dva puta..
Da odlučiš da ćeš ostati baš nakav kakav jesi (šta god to značilo:lol:), pa nek crknu dušmani
ili da izabereš neku grupu kojoj ćeš se prilagoditi.
Kako u oba slučaja nemaš motiv da napreduješ i da se menjaš, jer u jednom slučaju
moraš da zadržiš imidž, a u drugom moraš da budeš ono što grupa traži,
ja sam izabrala nešto sasvim treće.

Zar postoji nešto što je sigurno? Trajno? Nepromenljivo?

Ne znam, kontam da će vremenom sve doći na svoje... nadam se.

ljudi vole da misle kako su posebni pa samim tim smatraju sebe neprihvacenim, misle da drugi ljudi za njih misle da su "cudni", sto u vecini slucajeva nije tacno... :huh: