Da li vam se dogodilo da osoba do koje vam je neizmerno stalo izgubi povernje u vas ili obratno? Kako ziveti sa tim, niste krivi, a ipak nicim to ne mozete da dokazete...????
Printable View
Da li vam se dogodilo da osoba do koje vam je neizmerno stalo izgubi povernje u vas ili obratno? Kako ziveti sa tim, niste krivi, a ipak nicim to ne mozete da dokazete...????
injaooooooooooooooooooooo koliko putaaaaaaaaaaaa.....
i najcrnje što kažem kako sam izvukla pouku da mi se to više ne dešava....
a posle toga opet pružim ruku i neko oće da je odseče....
znači,ne verujem da je moguće biti naivan i verovati ljudima....
čast izuzecima...
ipak, posle svega, nikad neću moći biti namćor i zlopamtilo...nije mi u karakteru....
pa, nije mi se desilo..iskrenoCitiraj:
Prvobitno napisano od Пркос
uglavnom zato sto ljudi oko mene znaju da u mene ne treba imati poverenja nimalo :lol:
salu na stranu, nije mi se desilo da neko izgubi poverenje u mene, a da ja znam, ili da sam osetila to kod neke bliske osobe
meni se licno nije desilo da me neko na taj nacin razocara, sem onog banalnog da je neko rekao nesto sto ne treba, al nikada neke bitne stvari, zato sto pazim kome sta pricam i zato sto ljude uvek uzimam sa malom rezervom, ne verujem u bezgresne po tom pitanju, pa se onda i ne traumiram kad neko nesto izlane, a nije bas trebao...
sto se pak, VL tice, tu zaista retko kome verujem, mozda jednoj, dvema osobama, pa ni njima skroz...
pa poludim, al načisto.. :raz_057: nekih par minuta..
a posle me baš briga...:lol:
Teško je živeti sa krivicom. Kad uradiš nešto blesavo, pa još i ne možeš nikako
da ispraviš grešku. To je problem.
A tuđa paranoja je tuđa.. sva sreća...:lol: