Viktor Igo - bitka izmedju svetlosti i tame

http://razbibriga.net/imported/2010/...hifflart-1.jpg

Počeo je svoju književnu karijeru u tradicionalnoj formi (Ode i balade) a bio je na početku svoje književne karijere ubedjeni monarhista. Postepeno je pristupao romantizmu, smatra se čak rodonačelnikom francuskog romantizma,a i politička ubedjenja su mu se menjala. Od monarhiste postao je republikanac. Iako je pod Lujem Filipom postao per Francuske i akademik 1848, i bio izabran za poslanika u Ustavotvornoj skupštini, nije se vraćao na svoja nekadašnja politička ubedjenja.Kada je Napoleon III 1851. izvršio udar, Viktor Igo je proteran i do 1870. bio je u izgnanstvu u Belgiji i na engleskim ostrvima Džerziju i Gerneziju.Posle pada Drugog carstva 1870, dočekan je trijumfalno u Parizu, gde je ostao do smrti . Bez obzira na političke prilike, zalagao se za demokratska načela i slobode.Pisao je pesme, pozorišne komade, eseje, pamflete. Vatren članak "Za Srbiju" napisao je 1876. godine. Autor je romana "Bogorodičina crkva u Parizu", "Jadnici", "Rabotnici na moru" i dr. Zatim, pozorišnih komada: "Ermani","Lukrecija Bordžija", "Rij Blaz", ali i političko-satirične pesme protiv Napoleona "Kazne", pamflet "Napoleon Mali".

Oko četvrtine dela Viktora Igoa nastalih posle 1849. su politički
angažovana. Njegovi stavovi često izgledaju kontradiktorni: On ima
razumevanja za bogaćenje, ali je protiv socijalnih nejednakosti. On je liberal,
ali je protiv akumuliranja bogatstva. On prezire rat i borbu, ali
poziva na oružje kada treba da se štiti demokratija. Više njegovih dela
Vatikan je stavio u Indeks zabranjenih knjiga.

Umro je 22. maja 1885. godine u 83. godini od upale pluća u Aveniji Ejlobr.130 (danas Avenija Viktora Igoa br. 50), a sahranjen u Panteonu u Parizu. Razboleo se nakon
jedne večere služene u čast gospodina de Lesepsa. Ubrzo će se ispostaviti da je upala pluća za pisca bila kobna, a on je, i pored razuveravanja porodice, znao šta ga čeka i mirno se suočio sa smrću.

"Umro sam", kao sa olakšanjem rekao je Ogistu Vakriju.
"Koješta! I te kako ste živi!"
"Živ, ali u vama!"

18.maja poverio se svom prijatelju Polu Morisu:
"Kako je teško umreti, dragi prijatelju!"
"Ali, vi ne umirete."
"Umirem, ovo je smrt. I biće posve dobro došla."

20. maja, još uvek je imao snage da drži pero u ruci, a ovo su njegove
poslednje napisane reči: "Voleti znači delovati."

Noć uoči smrti, Viktor Igo je pao u komu i, zajedno sa nerazgovetnim rečima na francuskom, španskom, pa čak i na latinskom, izgovorio je i čuveni aleksandrinac koji
se pogrešno smatra njegovim poslednjom rečima: "Ovo je bitka izmedju svetlosti i tame."
Ustvari, njegove poslednje reči bile su upućene unuci Žani: "Zbogom, Žana", i, oko
sedam ujutro: "Rastanak..."
Sadržina njegovog testamenta bila je kratka i jasna:

"Sirotinji ostavljam pedeset hiljada franaka.
Želim da me u sirotinjskim kolima dovezu na groblje. Ne želim propovedi bilo koje crkve,
samo jednu molitvu za pokoj duše. Verujem u Boga."

31.maja, sirotinjska mrtvačka
kola upregnuta sa dva konja, koja je pratila povorka od hiljadu duša,
prevezla su njegovo telo do Panteona.

Viktor Igo - Za Srbiju

Postaje nužno da se pažnja evropskih vlada privuče na jednu stvar koja izgleda tako sitna,da vlade ne smatraju da su dužne da je zapaze ! Ta stvar je ova : ubijaju jedan narod ! Gde ? U Evropi.Ima li koga da to posvedoči ? Svedok je jedan : ceo svet !
A vlade,vide li to ? Ne vide. Narodi imaju iznad sebe nešto,što je ispod njih: to su vlade. U izvesnim trenutcima,besmislica je očigledna : civilizacija je u narodima,varvarstvo je u vladama. Je li to varvarstvo hotimično? Nije,ono je profesionalno.Ono što ljudski rod zna,vlade ne znaju.To dolazi otuda što vlade vide sve kroz kratkovidost,koja se naziva državnim razlogom;čovečanstvo sve gleda drugim okom - savešću.Mi ćemo sigurno iznenaditi evropske vlade naučivši ih nešto,a to je da zločini ostaju zločini;da ni vladama ,kao ni običnim pojedincima nije dozvoljeno da budu ubice,da sve što se u Evropi radi,sama Evropa radi,i da se prema svakoj divljačkoj vladi,ako postoji,mora postupati kao prema divljoj zveri;pokazat ćemo da se u ovom trenutku,sasvim blizu nas,gotovo na naše oči, vrše pokolji,pali,pljačka,istrebljuje;da se kolju očevi i majke,prodaju devojčice i dečaci;da se deca koja su suviše mala ,da se mogu prodati,sabljom polove na dvoje;da porodice propadaju u ognju svojih kuća;da je čitava jedna varoš Balak (Aleksinac),za nekoliko časova svedena od devet hiljada stanovnika,na hiljadu i trista duša;da na grobljima ima više leševa,nego što može da se pokopa,tako da živima,koji su im poslali pokolj,mrtvi vraćaju kugu,što je sasvim pravo;pokazat ćemo evropskim vladama,da bremenitim ženama otvaraju utrobu da bi ubili tek začetu decu,da na javnim mestima stoje čitave gomile ženskih skeleta na kojima se vide tragovi kasapljenja,da psi po ulicama glodju lobanje silovanih devojčica; da je sve to tako strašno,i da je samo jedan gest evropskih vlada dovoljan da se to spreči,da su divljaci,koji te zločine vrše - strašni,a da su civilizovani ljudi,koji dopuštaju da se to vrši - užasni.
Trenutak je došao da podignemo glas.Sa svih strana se gnušanje diže.Ima časova kada i ljudska savest uzima reč i vladama zapoveda da je slušaju.Vlade mucaju svoj odgovor.Nama je to mucanje poznato.Oni kažu: preteruje se.
Preteruje se ,dabome ! Varoš Balak,nije istrebljena za nekoliko časova,nego za nekoliko dana; kaže se da je spaljeno dve stotine sela,a medjutim nije spaljeno više od dvadeset i devet.; pominje se kuga,a u stvari vlada tifus; sve žene nisu silovane ni sve devojke prodane,nekoliko ih je uteklo.Istina je da su škopili zarobljenike,ali je istina da su im i glavu odsekli,što stvar ublažava; dete za koje se priča da je bacano sa koplja na koplje,u stvari je bilo nabodeno na bajonet; tamo gde je jedan slučaj,vi stavljate dva,itd.itd.Posle,zašto je trebalo tom narodu da se buni? Zašto jedno stado ljudi ne dopušta da se sa njima postupa kao sa stadom životinja? Zašto...itd.
Taj način zataškavanja zločina povećava samo grozotu stvari.Ništa nema bednijeg ,nego mučiti javno ogorčenje.Ublažavanja otežavaju.Tu lukavstvo brani varvarstvo.Vizantija izvinjava Stambol.Treba dati stvarima njihovo pravo ime.Ubiti jednog čoveka pokraj šume koja se zove Bondiska šuma ili Crna šuma,to je zločin; ubitijedan narod iza šume što se naziva diplomatijom,zločin je isto tako.Samo veći: To je sve. Zar zločin ukoliko je veći,postaje manji !? Na žalost,to je već postao zakon u istoriji.Ako ubijete šest ljudi ,vi ste Tropman ; ako ubijete šest stotina hiljada,vi ste Cezar.Biti veliki u zlu,znači biti moćan medju ljudima.Dokazi: vartolomejska noć,koju je Papa blagoslovio; Dragonade,koje je veličao Bosje; Drugi decembar,koji je Evropa pozdravila.Ali je vreme da taj stari zakon zameni novi.Ma kako da je mračna noć,horizont mora na kraju zabeleti.Da noć je mračna,aveti se počinju buditi.Posle Silabusa,evo Korana; jedno Sveto pismo može drugom pružiti ruku; jagamus dedžtras; iza Svete Stolice diže se uzvišena Porta.Rim nam je dao srednji vek,Turska nam svoj srednji vek tek daje.Otuda stvari koje se dogadjaju u Srbiji.Gde će se one zaustaviti ?

Kada će se svršiti mučenje toga malog,junačnog naroda? Vreme je da iz civilizacije izadje jedna veličanstvena zabrana svim vladama.Ali će se reći: vi zaboravljate da postoje "pitanja"! Ubiti čoveka je zločin,ubiti jedan narod je "pitanje"!
Svaka vlada ima svoje pitanje.Rusija ima Carigrad,Engleska- Indiju,Francuska - Prusku.
Mi odgovaramo,i čovečanstvo ima svoje pitanje,i to pitanje je veće od Engleske,Indije i Rusije. to je čedo u utrobi svoje majke !
Zamenimo politička pitanja ljudskim pitanjem.Celokupna budućnost leži u tome.A budućnost će se ,makar šta se činilo,izvršiti.Sve je služi,pa čak i zločini ! Strašne sluge.

Ono što se dogadja u Srbiji dokazuje potrebu za Saveznim Evropskim Državama.Neka na mestu nesložnih vlada dodju složni narodi.Neka jedanput bude kraj s ubilačkim carstvima! Zauzdajmo fanatizme i despotizme.Slomimo mačeve,koji služe zabludama,i dogme koje imaju.Dosta s ratovima i pokoljima,slobodna misao,slobodna vremena:bratstvo.Zar je mir tako težak? Evropska republika,kontinentalna federacija,to je jedina politička realnost.Razmišljanje to pokazuje;dogadjaji iosto tako.U pitanju o toj realnosti,koja je jedna nužnost,svisu filozofi složni,a dželati svojim dokazima,podpomažu dokaze filozofa.

na svoj način,i baš zato što je strašno,divljaštvo svedoči za civilizaciju.Napredak je potpisao Ahmed-paša.Ono što zverstva,koja se u Srbiji dogadjaju,stavlja izvan sumnjeto je da Evropi treba jedna ,evropska narodnost,jedna evropska vlada,jedan ogromni bratski izborni sud,demokratija u miru sa samom sobom,da svi narodi budu braća sa parizom kao kolevkom i prestonicom,da sloboda dobije za prestonicu - svetlost - jednom rečju,Savezne Evropske Države.To je cilj,to je pristanište.Do juče,to je bila samo istina,danas je to očiglednost,blagodareći dželatima Srbije.Uz mislioce pristaju ubice.Dokaz su dali geniji,sada ga ponavljaju čudovišta.Budućnost je Bog,koga vuku tigrovi!

Julske noći

Leti, čim dan mine, cvetna polja tako
Iz daljine miris opojni svoj liju,
Da u snu prozračnom mi lebdimo lako,
Uva skoro budnog, sklopljnih očiju.

Jasnije su zvezde, mrak blaži izgleda;
Polusvetlost večnim svodom je rasuta;
Da izgleda svu noć nežna zora bleda,
Čekajuć da grane, u dnu neba luta.

Ja sads ne mogu da setim kako se zove to njegovo delo ali, kratak je knjizica, pise u prvom licu kao osudjenik na smrt koji ceka dan kad ce ga odrubiti na giljotini, knjizica je ako osudjenikov dnevnik,dan za danom.,..sve do poslednjeg, i bas prati osecja,na pocetku knjige je osecaj spokojan i kako se blizi dan smrti sve vise vise nervozan....a i na kraju prikazuje ljudsku prirodu,i zato mi je drago.