Antoan de Sent Ezgiperi

(29. jun 1900 - 31. jul 1944)

31. jula 1944. godine Antoan de Sent Egziperi, francuski pisac i pilot, vinuo se ka nebu po poslednji put da bi se stopio sa zvezdama koje je toliko voleo. Autor „Malog princa" nestao je isto onako kao što je i živeo: misteriozno, burno, pokušavajući da otkrije „Smisao života" pomoću „Vetra, peska i zvezda".

Antoine Jean-Baptiste Marie Roger de Saint Exupery rodio se u Lionu u osiromašenoj aristrokratskoj porodici. Njegov otac, Žan, agent osiguranja, iznenada je umro 1904. godine, pa se Antoan sa majkom, Mari, preselio u Le Man. Ovde je proveo detinjstvo u zamku Sent Moris, okružen sestrama, dadiljama i rođacima. Obrazovao se u jezuitskoj školi u Le Manu, a potom i u katoličkom internatu u Švajcarskoj. Pošto nije uspeo da položi završni ispit na univerzitetu, nije mogao da ostvari svoj san i upiše se u francusku pomorsku akademiju, ali se kasnije upisao na arhitekturu.

1921. godine mobilisala ga je francuska avijacija. U Strazburu se obučavao za pilota. 9. jula 1921. godine imao je svoj prvi samostalni let, a već naredne godine dobio je pilotsku dozvolu i ponudu da pilotira u ratnom vazduhoplovstvu, ali je on pod pritiskom porodice njegove tadašnje verenice to odbio. Preselio se u Pariz i zaposlio se u nekoj kancelariji. U ovom periodu počinje da se zanima za književnost i piše svoje prve radove.


Nekoliko narednih godina nije imao mnogo sreće. Raskinuo je veridbu sa dotadašnjom verenicom, a uspeh je izostajao i na ostalim životnim poljima. Radio je više različitih poslova, između ostalog i kao knjigovođa i prodavac automobila.
1925. godine upoznao se sa poznatim piscima, među kojima se nalazio i Andre Žid, koji su podržali njegove literarne sposobnosti.

1926. godine, osim što se ponovo se vratio letenju, objavio je i svoju prvu priču, „Avijatičar" u jednom književnom časopisu. Bio je jedan od pionira međunarodne vazdušne pošte, u vreme kada su avioni imali tek nekoliko instrumenata. Kasnije, kada je tehnologija uznapredovala, upoređivao je tadašnje pilote sa računovođama, zbog mnoštva uređaja koje imaju pred sobom. Pilotirao je na opasnoj liniji od Tuluza, u Francuskoj do Dakara, u Maroku.

1928. godine postao je upravnik zabačenog aerodroma Kep Džubi u Rio de Oro u Sahari. Dom mu je bila drvena koliba, a spavao je na slamarici. Izolovan, Egziperi se polagano sve više zaljubljivao u pustinju i iskoristio je njenu grubu lepotu kao pozadinu za svoju najčuveniju knjigu - „Mali princ".

1929. godine objavio i svoj prvi roman „Južna pošta", koja je slavila hrabrost prvih pilota, letove na granici između života i smrti, brzinu prenosa pošte i pobedu komercijalne upotrebe aviona nad železnicom i pomorskim saobraćajem. Iste godine biva unapređen i u službi. Postavljen je za upravnika kompanije za vazdušnu poštu sa sedištem u Argentini.

1930. godine dobio je orden legije časti za zasluge u civilnom vazduhoplovstvu.

Sent Egziperi je leteo preko Anda i ova iskustva je opisao u svom bestseleru iz 1931. godine „Noćni let", koji će mu doneti brojne nagrade, između ostalih i nagradu „Prix Femina". Koliko je roman bio popularan svedoči i njegova ekranizacija koja je usledila već 1933. godine, sa Klarkom Gejblom u glavnoj ulozi

Glavni lik u priči je tvrdoglavi šef aerodroma, koji odustaje od penzinoisanja, jer mu se čini da mu je suđeno da bude pilot vazdušne pošte. Iste godine, Egziperi se oženio sa udovicom poznatog salvadarskog pisca, Consuelo Gomes Carillo.
Sa njom je imao veoma buran brak. Pored osećanja zapostavljenosti, nju je mučila u ljubomora, jer je znala za mnogobrojne Egziperijeve vanbračne veze. Jednu od najstrastvenijih vanbračnih veza imao je sa francuskinjom Helene de Vogue, koja će kasnije po testamentu postati njegov književni izvršilac.

30. decembra 1935. godine u 14 časova i 45 minuta njegov avion je pao u Libijsku pustinju. Egziperi i njegov kopilot uz sebe su imali samo kafu, čokoladu i šaku krekera. Ubrzo su počeli da doživljavaju video i audio halucinacije, a nakon tri dana su toliko dehidrirali da su prestali da se znoje. Na njihovu sreću, na njih je naleteo sin nekog beduina i spasao ih.
Nakon ovog događaja, Egziperi je počeo da piše za „Paris-Soir", između ostalog izveštavajući sa proslave Prvog maja u Moskvi, ali i šaljući brojne izveštaje tokom Španskog građanskog rata. Egziperi je živeo kao putnik, nezasiti avanturista, pa je uporno nagovarao Air-France da mu dopusti da ponovo bude test pilot, uprkos nesreći koju je doživeo 1935. godine.

1937. godine uspeo je da kupi novi avion, ali će i sa njim doživeti nekoliko nesreća u Gvatemali.
1939. godine, na nagovor svog prijatelja, književnika Andre Žida, napisao je i objavio knjigu o svojim iskustvima „Vetar, pesak i zvezde", osvojivši nagradu Francuske akademije nauka.

Po izbijanju Drugog svetskog rata ponovo se pridružio vojsci leteći u izviđačkoj eksadrili. Nakon pada Francuske 1940. godine, izbegao je u SAD, gde u periodu leto/jesen 1942. godine piše „Malog princa", kojeg će naredne godine i objaviti. „Mali princ", dečija knjiga za odrasle, prevedena je na preko 150 jezika. Tvrdi se da je ova knjiga najprodavanija na svetu posle „Biblije" i „Kapitala" Karla Marksa. Uobičajeno se smatra da je retka ruža, koja se spominje u knjizi, njegova žena.
1943. se ponovo pridružio Francuskom ratnom vazduhoplovstvu u severnoj Africi. Zanimljivo, i tokom ovog perioda je nastavio sa svojom starom navikom da piše dok leti. Nakon jednog lošeg sletanja, njegov nadređeni ga je opisao kao prestarog za letenje, ali mu je nakon pauze dozvolio da se ponovo pridruži jedinici.
31. jula 1944. godine poslali su ga u misiju izviđanja u dolini Rone, koja je prethodila invaziji savezničkih snaga na jug Francuske i više ga niko nikada nije video. Njegov avion je nestao - a ne zna se da li je oboren, da li je avion pao nesrećnim slučajem ili je u pitanju samoubistvo. Povoda za ovo poslednje davao je sam Egziperi, koji se u ovom periodu osećao izolovano i usamljeno, te smatrao da mu budućnost ne donosi ništa dobro. Nemački ratni dnevnici toga dana nisu zabeležili nijedno obaranje neprijateljskih aviona u tom regionu.

Iz godine u godinu ređaju se različite pretpostavke, a s vremena na vreme pojavljuju se i pojedinci koji tvrde da su upravo oni oborili avion kojim je pilotirao Egziperi. Ljudi sa sumanutom i morbidnom idejom, koji žele da čak i na ovaj način ukradu za sebe deo tuđeg uspeha, ne shvataju da nema ničega lepog ili slavnog u činjenici da ste oduzeli život jednom velikom piscu i tako uskratili čovečanstvu njegova buduća dela.

Nedovršeni rukopis „Mudrost peska", kao i neke njegove lične beleške objavljene su posthumno.


izvor: http://www.creemaginet.com/sajt/anto...eri-biografija

„Od svakoga treba zahtevati samo ono što on može da pruži..."

„Tako sam živeo sam, bez ikoga s kim bih mogao istinski porazgovarati..."


„Ako kažete odraslim osobama: „Video sam jednu lepu kuću od crvenih opeka sa cvećem u prozorima i golubovima na krovu...", oni nisu u stanju zamisliti tu kuću. Treba im reći: „Video sam kuću od milion dolara". Tada će uzviknuti: „Kako je lepa!"

„Čovek se oseća malo usamljen u pustinji... Čovek je usamljen i među ljudima, reče zmija."

„Ruže su se osećale veoma nelagodno. Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može umreti za vas."

„Imaš li dobrog otrova? Jesi li sigurna da se neću dugo mučiti?"

Mali princ


„Smisao se ne krije u stvarima, već u našem stavu prema njima."

"Nije trebalo da je slušam, poverio mi je jednog dana, ne treba nikad slušati ruže. Treba ih gledati i mirisati ih. Moja je obavila mirisom planetu, ali ja nisam znao u tome da uživam. Ta priča o kandžama, koja me je toliko razdražila, trebalo je da me gane..."
Još mi je poverio:
" Nisam tada uopšte ništa shvatio! Trebalo je da je cenim po delima, a ne po rečima. Omamljivala me mirisom i nadahnjivala me. Nisam smeo da pobegnem! Trebalo je da pogodim njena osećanja koja su se krila iza sitnih lukavosti. Ruže su tako pune protivurečnosti! Ali bio sam isuviše mlad da bih umeo da je volim."

Mali princ

"Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža."

Mali princ

- Evo moje tajne. Vrlo je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština je očima nevidljiva.
- Suština je očima nevidljiva - ponovi mali princ da bi zapamtio.
- Vreme koje si posvetio svojoj ruži čini tu ružu dragocenom.
- Vreme koje sam posvetio mojoj ruži... - ponovi mali princ da bi zapamtio.
- Ljudi su zaboravili tu istinu - reče lisica. - Ali ti ne smeš da je zaboraviš. Ti postaješ zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ružu...
- Ja sam odgovoran za moju ružu... - ponovi mali princ da bi zapamtio.

Mali princ

http://www.6yka.com/img/s/656x350/up...i%20princ6.png

Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruže su se osećale veoma nelagodno.
Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža.

Svevremeni i ljekoviti "Mali princ"

Slavni roman “Mali princ” francuskog pisca Antoana de Sent-Egziperija postao je i zvanično terapeutsko sredstvo - sudskom odlukom u argentinskom gradu Rosario.

http://www.6yka.com/img/s/656x350/up...li%20princ.jpg

Prema sudskoj presudi, razvedeni par mora da čita svojoj djeci djelo slavnog pisca i avijatičara svakog mjeseca jednom nedjeljno. Sud je zaključio da će otac i majka tako bolјe shvatiti svoje potomke i “vidjeti u njima ličnosti”, piše portal SEEcult.

Uz “Malog princa”, obavezna lektira za djecu bivših supružnika je i “Etika za Amadora” španskog filosofa i romanopisca Fernanda Savatera, kao i Konvencija o pravima djeteta.

Krajem jula je, inače, obilježena 70-godišnjica smrti Egziperija (Antoine de Saint-Exupery), koji je poginuo leteći avionom tokom izviđačkog zadatka 31. jula 1944. godine.

UN, Fond Egziperija i Međunarodna organizacija frankofonije raspisali su tim povodom konkurs posvećen “Malom princu”, jednoj od najblistavijih knjiga XX veka. Tema konkursa je glasila: “U kojoj meri ideje ‘Malog princa’ odražavaju opštečovječanske vrijednosti 70 godina poslije?”

Eseje na engleskom i francuskom jeziku, kao i crteže, djeca i mladi mogli su da pošalju do 30. juna, a imena dobitnika nagrada biće proglašena na svečanoj ceremoniji u sjedištu UN 21. septembra, na Međunarodni dan mira.

Knjiga “Mali princ” prvi put je objavljena u aprilu 1943. u Njujorku, na francuskom jeziku.

20 stvari koje smo naučili od Malog princa!

Ove godine navršava se 115 godina od rođenja Sent-Egziperija autora poznate i omiljene novele "Mali princ".

http://domovi.karmelbsi.hr/wp-conten...nc-870x320.jpg

O djeci i odraslima

"Svi odrasli su nekada bili djeca... Ali samo nekolicina njih se toga sjeća"

"Odrasli vole brojeve... Kada im kažeš da si stekao novog prijatelja, nikada ne pitaju ništa važno. Ne pitaju – kako mu zvuči glas, koje igre voli... Umjesto toga, pitaju – koliko ima godina, koliko je težak, koliko mu otac zarađuje? I samo iz tih brojeva, misle da su saznali išta o njemu"

"Živio sam među odraslima. Vidio sam ih lično, izbliza. I to nije mnogo poboljšalo moje mišljenje o njima"

"Ljudi u vozovima spavaju, ili zijevaju. Samo djeca pritiskaju nos uz staklo prozora, samo djeca znaju u šta gledaju"

"Djetinjstvo je druga zemlja, ali i čekaonica, mjesto za prihvatanje i smještaj"

O ljudima i Zemlji

"Ljudi zauzimaju sasvim malo mjesto na Zemlji"

"Mnogo je teže suditi o sebi, nego o drugima. Ako uspiješ da osuđuješ sebe, zaista si čovjek velike mudrosti"

"Ako ide samo pravo, niko ne može veoma daleko da stigne"

"Za putnike, zvijezde su vodiči. Za sve ostale, one su samo malecna svjetla"
O prijateljstvu

"Ljudi kupuju stvari koje ih čekaju gotove u prodavnicama. Ali nigdje ne postoji prodavnica u kojoj možeš da kupiš prijateljstvo"

"Živjeću na jednoj od zvijezda. Smijaću se na njoj. I tako, biće kao da se sve zvijezde na nebu smiju, kada pogledaš noću u nebo. I samo ti ćeš imati zvijezde koje se smiju"

O ljubavi

"Vrijeme koje si izgubio zbog te ruže, upravo je ono čini važnom"

"Samo kada gledaš srcem, vidiš stvarno. Ono najvažnije se ne može videti okom"

"Kada nešto ukrotiš, postaješ zauvijek odgovoran za to"


O odnosima

"Tajno je to mjesto, zemlja suza"

"Riječi su izvor nesporazuma"

"Moram da izdržim prisustvo nekoliko gusjenica, ako želim da upoznam leptiriće"

"Ono što čini pustinju predivnom, je činjenica da ona negdje u sebi krije izvor"

"Gomila kamenja prestaje da bude gomila kamenja u trenutku kada jedan jedini čovjek pogleda u nju, a u sebi vidi sliku katedrale"

"Lijepa si, ali si prazna. Niko ne bi požileo da umre zbog tebe"