-
Neobjašnjivo...
U Nju Džerziju čovek pao sa neba pa nestao
24.09.2010 00:10:03
Prošle nedelje u Nju Džerziju desila se vrlo neobična stvar koju niko još uvek nije uspeo da razjasni: nepoznata osoba pala je sa neba u obližnje drveće a potom nestala bez traga.
Nekoliko trenutaka kasnije, tuda je prošao mali avion, iz kojeg je, pretpostavlja se, misteriozni čovek iskočio.
Nekoliko američkih televizijskih stanica izveštavalo je o ovom bizarnom događaju, intervjuišući svedoke koji su u utorak popodne videli nesvakidašnji prizor.
„Videla sam da muškarac pada i to glavom okrenutom prema dole. Ravno na dole, bez padobrana, bez ičega,“ rekla je Keli Hal iz veterinarske kompanije u Eg Harboru, koja je, zajedno sa svojim kolegama, svedok čudnog pada. „Moglo se videti kako mu ruke i noge mlataraju u vazduhu dok pada, a odeća mu je bila tamnoplave, crne i sive boje. Uopšte nema sumnje da se radilo o osobi, u to smo uvereni sto posto.“
Lokalna policija saopštila je da su tog dana dobili nekoliko poziva od ljudi koji su videli čoveka da pada sa neba i odmah započeli pretraživanje čitavog područja, ali bez uspeha.
„Nismo pronašli nikakav trag, čak ni slomljene grane ili nešto slično. Na celom tom području nije bilo ničeg neobičnog, ali ne isključujemo da se nešto nije dogodilo,“ rekao je šef obalne straže.
Izvor : Beta
-
Re: Neobjasnjivo...
Ren le Šato - nova teorija
Baš kad pomislimo da nam je poznata baš svaka teorija koja se bavi misterijom Ren-le-Šatoa i opata Sonijea, pojavi se neka sasvim nova i krajnje intrigantna. Bar je takva priča ispričana u najnovijoj knjizi Patris Čaplin, koja čitaocima nudi radikalno novi pristup staroj misteriji i otkriva nepoznate veze sa tajnim društvom španskih kabalista.
Žirona je gradić daleko na severoistoku Španije, baš iza granice sa Francuskom. Te 1955. godine, jedna petnaestogodišnja engleska devojčica na pragu zrelosti je tek otkrila ovaj grad i zaljubila se - i u grad i u Hozea Taresa, mladića koji je u njemu živeo. Patris Čaplin je tu priču objavila u svojoj autobiografskoj knjizi Olbani Park iz 1986. Godinu dana kasnije je objavila Drugi grad, knjigu koja pokriva njen život u Holivudu, udaju za sina Čarlija Čaplina i napuštanje Hozea Taresa. Hoze je u njenim knjigama tajnovita osoba, a Žirona mesto tajni. Na prvoj stranici Olbani Parka, Patris piše o Žironi: "Tu je očigledna specifična atmosfera koju konstantnom čini prisustvo prošlosti, netaknute prohujalim vremenom...Na odredjenim tačkama širom planete energija izbija i stvara pulseve i polja, pa se na takvim mestima dešavaju neobične i mistične stvari."
U najnovijoj knjizi, Grad tajni, Patris Čaplin otkriva neke od ovih neobičnih i mističnih stvari.
Ritual
Kada je sa 15 godina prvi put posetila Žironu Patris je srela Žana Koktoa, a ovaj ju je smesta ubacio u svoj film čije je snimanje upravo bilo u toku. Malo kasnije, vireći u dvorište obližnje kuće nedaleko od mesta snimanja, primetila je kako grupa ljudi - medju kojima je bio i Kokto - izvodi nekakav ritual sa pevanjem. Upoznala je i stariju damu, Francuskinju koja je ponekad živela u toj kući. Pored kule sazidane kraj kuće, Patris je pronašla vatrom oštećeni sveštenički prsten sa inicijalima BS. Ime koje je Kokto pomenuo bilo je Berenžer Sonije; ona ga je upitala ko je to bio i dobila sledeći odgovor:"Sveštenik iz Francuske".
Sve se to dogadjalo pedesetih godina prošlog veka, mnogo pre pojave knjige Sveta krv, sveti Gral (1982.), čak i pre Zlata Rena Žerara de Seda iz 1967, knjige kojom počinje čitava industrija misterija Ren-le-Šatoa. Čini se da su se u Žironi preplitale dve misterije: jedna je vezana za danas dobro poznato ime francuskog opata Berenžera Sonijea; druga je daleko dublja i mračnija - ritual, ceremonija, malo društvo ljudi koji čuvaju tajnu, Hoze koji je nekako povezan sa njima i Patris Čaplin koja je neprestano na ivici otkrića.
U jednom trenutku, vireći u dvorište kuće gde se odvijao ritual, Patris je medju učesnicima videla Hozea. Posrtao je. Pao je. U glavi mu je zvonilo na uzbunu. "Nije trebalo da radim to", rekao je kasnije. "Moraš biti veoma siguran u sebe na odredjenom nivou, da bi uopšte prisustvovao tako moćnom ritualu." Patris ga je pitala o ritualu. "Ljudi postanu suviše pohlepni", rekao je. "Žele da odu suviše daleko i da steknu moć. Moć kakvu ne bi trabalo da imaju."
Lagano, kako knjiga prati godine koje prolaze, otkrivamo ono skriveno i vezu Žirone sa opatom Sonijeom.
-
Re: Neobjasnjivo...
Tajna ceremonija
Dok je Kolumbo plovio nepreglednim okeanom te 1492. godine, kralj Ferdinand i kraljica Izabela su proterali Jevreje iz Španije. Sedamdesetih godina prošlog veka, Hoze je počeo da kopa ispod ulica stare Žirone u blizini kuće stare Francuskinje i otkrio davno zatrpane zgrade, dvorišta i srednjovekovnu školu: bio je to drevni Jevrejski kvart. Žirona je mesto u kome je rodjena kabala, a Hoze je otkrio ješivu iz 13. veka - školu u kojoj se proučavala Tora - u kojoj je podučavao famozni rabin Nahmanid, jedan od osnivača kabale, rodjen u Žironi.
Mojsije de Leon je napisao čuvenu knjigu Sefer ha Zohar (Knjiga Sjaja) baš u okolini Žirone, oko 1280. godine. Na mestu svoga otkrića, Hoze je otvorio restoran, a Davidova zvezda je dobila počasno mesto u dvorištu. Konačno je otvorio svoj Kabalistički centar, nazvan po Isaku Slepom, još jednom čuvenom rabinu iz 13. veka koji je u Žironi podučavao kabalu. Ako na Internetu potražite šta se sve krije iza reči Žirona i kabala, na vrhu liste će se pojaviti ime Hozea Taresa "restoratera i poete". Sve do tada, većina srtanovnika Žirone je gotovo potpuno zaboravila nekadašnje jevrejsko nasledje grada - ali ne i mala grupa novih kabalista. Ceremonija i ritual koje su Hoze i nekolicina drugih ljudi sačuvali i izvodili godinama definitivo su kabalistički i veoma, veoma, vema moćni.
Hoze to ovako objašnjava: "Srednjovekovna kabala je komplikovani sistem gde se priroda Boga i njegov način stvaranja objašnjavaju kroz koncept 10 Sefirota - emanacija koje posreduju izmedju Boga i sveta. Ovladavanje ovim sistemom omogućava mistiku da stvori moćni način molitve kojom pomaže Bogu da se ponovo ujedini sa svojom prognanom nevestom, ženskim principom, Šehinom, da poprave unverzum i donesu nam mesijansko doba... To je ono što su kabalisti postigli. Pomogli su Bogu da zakrpi ovaj grešni svet." A to se, po njegovim rečima, dogodilo upravo u Žironi: "Ovaj je grad bio svedok izuzetnih dogadjanja koji su van svih ljudskih očekivanja".
I ne samo u prošlosti. Patris je stigla u Žironu 1976. baš dok je više od 100 ljudi posmatralo ukazanje Magdalene, La Dama de la Copa (Dama od pehara), na brdu blizu vrta stare Francuskinje - i to baš istovremeno dok je u kući izvodjen kabalistički ritual. Tih sedamdesetih godina, Patris je napisala seriju tekstova za list Jevrejska Hronika, ne bi li u javnosti naglasila Hozeovo otkriće i sakupila novac za dalja iskopavanja i Kabalistički centar. U jednom od tih tekstova, ona citira Hozea: "Ovde je oduvek bila neka sila, neki magnetizam. Mislim da puls magnetizma dopire iz ovog dvorišta sa Davidovom zvezdom, gde je kabala ostavila svoj besmrtni otisak. Njena veličanstvena atmosfera je kabalističko zaveštanje, baš kao što je to i realan doprinos kabale razvoju ljudske misli."
Treba posebno naglasiti da ne postoje apsolutno nikakave veze izmedju Kabalističkog centra koji je uspostavio Hoze u Žironi i Kabalističkih centara sa crvenim tepihom koji okupljaju slavne ličnosti kakva je Madona, na primer, niti sa bilo kojom drugom kabalističkom organizacijom. "Mnogo je ljudi tokom proteklih godina stiglo u Žironu sa namerom da preuzmu Kabalistički centar", piše Patris Čaplin, "ali nisu uspeli. Sada je to postalo veoma sigurno mesto. To je danas muzej i mesto izučavanja kabale. Često se pozivaju ljudi iz Izarela i Njujorka. To je mirno mesto za izučavanje, koje je danas u vlasništvu grada Žirone."
Pošto je sam postavio temelje Kabalističkog centra, Hoze više ne učestvuje u tome. Tokom 50tih i 60tih godina 20. veka, Hoze Tares je bio vatreni katalonski nacionalista, zaokupljen željom da sačuva kulturu Katalonije od centralističke kontrole generala Franka koji je pljačkao i uništavao taj region. Neki stari španski profesor humanističkih nauka je jednom rekao Patris da bez Hozea katalonska tradicija danas više ne bi bila živa. "Ljudi ga doživljavaju kao neverovatno lukavog, svesni da je samo zahvaljujući njemu sačuvana tradicija ove provincije. On je veoma ozbiljna ličnost u svesti Katalonaca."
-
Odg: Neobjašnjivo...
