Detinjstvo pamtite po....

Šta je to što je ostavilo obeležje na Vas u detinjstvu? Ili ko je to?

Koja Vam je prva asocijacija na detinjstvo?

Tito...:sad:

Botanička bašta. :)
Tamo smo svake nedelje čekali autobus 27 koji nikako nije stizao jer je nedelja. A ja nisam smeo da sedim na onoj ogradi da ne uprljam tur.

kake ...:lol:
japanske jabuke kojima smo se gadjali kao blesavi na povratku iz škole,
a rasprskavala se i ostavljala fleku veću nego što smo i mi sami bili :raz_114:
...naravno ,utisak je i ono što je sledilo posle toga ....po dolasku kući :raz_114:

:

---

Šta je to što je ostavilo obeležje na Vas u detinjstvu? Ili ko je to?

Koja Vam je prva asocijacija na detinjstvo?

---

Imala sam lepo i srecno detinjstvo. Vratila bih se opet :aha:
Po cemu pamtim...po tome da smo pre svega pravili gluposti, druzili se, nije bilo kompa pa nam je ludorija bila glavna zanimacija, igrali zmurke, jurke, tukli se, mirili, svadjali i potajno voleli, ljubili a da niko iz drustva ne zna, delili tajne.
Bila sam antihrist.
Tukla se sa decacima, pentrala koje gde...
Detinjstvo, na jednog druga Ivana, kog se i sada secam, steta sto se odselio, to je bilo pravo drugarstvo :aha: samo su nam se putevi razisli

:

---

Botanička bašta. :)
Tamo smo svake nedelje čekali autobus 27 koji nikako nije stizao jer je nedelja. A ja nisam smeo da sedim na onoj ogradi da ne uprljam tur.

---

hm.. a kuda li je tada išao 27...

:

---

Šta je to što je ostavilo obeležje na Vas u detinjstvu? Ili ko je to?

Koja Vam je prva asocijacija na detinjstvo?

---

Звездара и наравно – деда.
Он је мене свуда водио, и сећам се свих паркова, али прва асоцијација је ипак Звездара.
Тамо смо ишли пешке. и обавезно носили плазма кекс.

:

---

Šta je to što je ostavilo obeležje na Vas u detinjstvu? Ili ko je to?

Koja Vam je prva asocijacija na detinjstvo?

---

ćale. sanke, sneg. njegove ruke koje prave sneška belića....:(

rat:mirka:

sećam se klikera i utabnog dela u školskom dvorištu gde smo se igrali.
i nekih kučića koje smo hranili nedeljama i sakrivali ih, dok ih neko nije našao i negde odneo.

kako lomim babi cvece :)

po kredi u boji :)

...eh duga je to prica,..u kratko ..po nestashlucima!!

Po rastancima,putovanjima...stalne relacije tuga,sreća....nema nikakvo lepo pamćenje na detinjstvo...neka tuga samo....

igranje lastiša ispred ulaza i gusenica koje su padale sa listova topola na šoferšajbne automobila....nema više gusenica. nema topola.

sećam se bakinih knedli i branja trešanja sa komšijskog drveta.

Detinjstvo mi još uvek traje, naravno u manjem obimu. Muškarci nikada ne odrastu, nikada ne sazru dovoljno, a i zašto bi, zar zato da bi se otkačili sa "drveta" i tresnuli o zemlju. Iz onog primarnog detinjstva sećam se klizanja, Taša, branja trešanja u Beogradu na Pašinom brdu kod babe i dede a i po okolnim kućama, slava i kolača, glume i učenja sviranja na harmonici koju mi je mama donela iz Venecija, pravljenja kartonskih kućica za puževe, pravljenja klizališta u svom dvorištu, prve ljubavi koju sam osetio prema devojčici sa kojom sam odrastao i kojoj to nikada nisam rekao. Svim ostalim iz tog našeg malog društva sam rekao a i one meni ali njoj nikada a znala je. Svi su to znali samo mi ne. Tako je sa prvim ljubavima prohujalo i to nevino doba.

sad sam se setila kako smo se igrali u pesku, ali to su bila brda peska u zemunu, kad su gradili zgrade oko prvomajske i kaldrmislai ulicu u kojoj je živela baka...posle smo se prskali crevom u bakinom dvorištu :) da šatro saperemo pesak....al i to je bila zanimacija i igra.

štala i miris sijena iznad nje gdje sam se uvijek sakrivala sa žutom mačkom:)

zemunu i bakinom dvorištu u kome je samo mašta bila granica za dečiju igru :bisa: