deca i razvod

Kako se borite sa decjim bolom zbog razvoda? Da li ponekad osetite krivicu sto ste to uradili,iako ste znali da je ipak,tako bolje nego trpeti sve ono sto ste trpeli u tom braku? Moja cerka je pocela da pokazuje "simptome" tek kad je krenula u skolu,dakle nekih 7 meseci od kad smo otisli. Cak je u skoli uciteljica primetila da je jako zatvorena i uplasena. Sto sam primetila i ja u kuci. Tesko se uklapa u drustvo,povucena je,nema samopouzdaja,iako joj skola za sad,odlicno ide. Upravo u skolu i bezi,jedva ceka da se zavrsi raspust i da krene opet,ne voli vikende itd..Cesto se rasplace,jako je osetljiva..Da li to moze biti samo prolazna faza ili moze ostaviti neke posledice? Da li ici kod psihologa? Pritom,da napomenem,njen otac i ja nemamo nikakvu komunikaciju,on ne zeli nista da se dogova i razgovara sa mnom i to je veliki problem..

Uf Mico ne znam,javiće se neko sa iskustvom.
Meni je ovih dana 16 godina kako živim sa suprugom,tako da...stvarno nemam blage veze kako je kad se dvoje ne slažu u braku...

ne znam zašto se javljam, jer nisam razvedena...ali, draga si mi, pa rekoh - da napišem svoje mišljenje.
deca zaista traumatično doživljavaju rastanak roditelja. devojčice u prvoj fazi, a sinovi kasnije...kad počne pubertet...to znam, jer sam, na žalost, imala prilike da vidim razvedene brakove u bližoj okolini.
devojčice se nekako kasnije izvuku iz te emotivne dubioze, praktične su... potrebno je mnogo ljubavi deci....ali, većina sinova koje znam je kasnije optuživala majku što nije ostala sa ocem, što ćerka skoro nikad ne radi.

mislim da treba pričati i sa decom, jer deca sve razumeju....i sa nekim stručnim licem. ali, mislim da prvo ti treba da pričaš, pa posle, ako psiholog kaže - i deca da pričaju.
ona je sad uplašena, voli oca i zato tako reaguje.
i, uopšte mi nije jasno - kakav to čovek ne želi da ima komunikaciju sa decom?

razveden sam 9 godina deca su tada imala...4.5 i 6 godina...Nećeš da mi veruješ..ali ćerkina učiteljica nije znala dve godine da je dete razvedenih roditelja..Niti je bila povučena niti agresivna..sasvim prosečno dete..
Tačno je da je veliki problem..to što otac neće da se dogovara ..i mislim da je dečiji psiholog sasvim dobar deo rešavanja problema ali ne i u potpunosti..
Siguran sam da je najbitnije da deca vide da si ti sigurna u sebe..i da si stabilna..Kad im pričaš..(ili joj prčaš ako imaš samo devojčicu)..da zna da se ti ne dvoumiš oko svojih stavova..da znaš šta hoćeš i da joj ulivaš sigurnost da će sve biti u redu...Ja nikad nisam rekao da im je mama loša ..ali da smo svi ljudi i da ponekad pogrešimo...
Oni su sad sasvim dovoljno veliki da procenjuju i sami..i vrlo je bitno da vide da ih nisam ništa slagao...Priča je veoma bitna da se priča ali u malim dozama i povremeno..ne treba situaciju stavljati pod tepih...time se samo lažete..Dobro ona je još mala pa treba i oprezno...
Isto zavisi i od same dece..Kad su ovu moju pitali kako joj je što su joj roditelji razvedeni ..ona je odgovorila:pa šta da vam kažem dva poklona za rođendan..dva puta na more..Imam dve kuće..nije to ni tako loše...To su u suštini veoma kompleksni odnosi...ali eto nešto..od mene..

hvala Bandit..problem je sto je moja cerka jako ajko emotivno i senyibilno dete. kazem problem,jer svaki moj bol i moj problem ona prozivljava sa mnom. nema sanse d aisfoliram da,kad mi je lose,to sakrijem i cak i kad se smejem,ona mi kaze,mama,oci su ti tuzne..neverovatna je..no,u pravu si,za sve napisano..potrazicu pomoc psihologa..

Posledice ili traume su uvek prisutne, nezavisno od toga da li su roditelji u dobrom ili losem kontaktu (naravno, bez kontakta su daleko bolnije i dublje).
Licno, imam jako dobre odnose (ostala mi je najbolji prijatelj) sa bivsom suprugom, ali kod dece se primete posledice:neutral: U tvojoj situaciji bih ti preporucio pomoc strucnjaka.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Tiberius

Posledice ili traume su uvek prisutne, nezavisno od toga da li su roditelji u dobrom ili losem kontaktu (naravno, bez kontakta su daleko bolnije i dublje).
Licno, imam jako dobre odnose (ostala mi je najbolji prijatelj) sa bivsom suprugom, ali kod dece se primete posledice:neutral: U tvojoj situaciji bih ti preporucio pomoc strucnjaka.

---

naravno da su prisutne,bilo ni negde zabrinjavajuce da su to podneli bez ikakvih reakcija..a jeste otezavajuca okolnost to,sto nemam komunikaciju i sto on mene bas mrzi..

Najveći je problem kada se roditelji razvedu ne samo medjusobno ,
već ,pokušaju da taj razvod prenesu i na decu.
Mislim da je u braku ,kao i u životu potrebno praviti kompromise,ali
za kompromis je potrebno dvoje ,pa ukoliko to dvoje ne može da nadje zajednički jezik,
tada je bolji dobar razvod ,nego loš brak.Medjutim,kao i kod svakog traumatičnog iskustva,
deca trpe jer su neiskusna ,nezrela i ne shvataju zašto je nešto moralo da bude tako kako jeste
i zbog čega su nešto izgubili ,a deca razvod doživljavaju kao gubitak jednog od roditelja.Ako im još taj
roditelj svojim ponašanjam i pomaže u tom doživljaju ,onda je to zaista problem.
Mislim da neće biti dovoljno razgovarati sa psihologom ,ukoliko sa njim ne bude razgovarao i otac,
jer očito je i njemu potrebno da shvati da se nije razveo sa ćerkom ,ako je se razveo sa njenom majkom.
sa decom treba razgovarati o svemu i ne treba ih previše štititi od života. Sve je deo života i ljudskog bitisanja,
i tuga i sreća ,i radost i žalost i bolest i smrt,i sve ono što je lepo i ružno ,a zove se život.
Tako i razvod ....i gubitak koji on sa sobom nosi ,a koji se ne mora odraziti na takav način ,ako su roditelji
sposobni da komuniciraju zbog dece i onog što je u vezi sa njima.Ako nisu ,onda ih ,ili jedno od njih treba osposobiti.
Psiholog je ovde potrebniji ocu.

Mickooo...
To što je tako osetljiva i što pokazuje svoja osećanja je super. Ne brini, neće biti
trajnih posledica, ako na to njeno stanje odreaguješ i posvetiš joj malo više vremena.
Probljem je kada je dete zatvoreno i kada svu svoju muku potisne.
Inače, period od 6 do 8 godine je idealan za promenu mesta boravka i li razvod roditelja.
Mislim, to je uvek stresno, ali u tom periodu su najmanje osetljivi. Period kada su se
upravo ''razvezali'' od roditelja i formirali neko svoje malo ja i kada sami za sebe krenu
da grade emotivne odnose sa okolinom. U nekoliko knjiga sam naišla na podatak da
dečiji psiholozi preporučuju razvod, onda kada baš nije moguće izbeći ga, baš u tom
periodu.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od kojica

Mickooo...
To što je tako osetljiva i što pokazuje svoja osećanja je super. Ne brini, neće biti
trajnih posledica, ako na to njeno stanje odreaguješ i posvetiš joj malo više vremena.
Probljem je kada je dete zatvoreno i kada svu svoju muku potisne.
Inače, period od 6 do 8 godine je idealan za promenu mesta boravka i li razvod roditelja.
Mislim, to je uvek stresno, ali u tom periodu su najmanje osetljivi. Period kada su se
upravo ''razvezali'' od roditelja i formirali neko svoje malo ja i kada sami za sebe krenu
da grade emotivne odnose sa okolinom. U nekoliko knjiga sam naišla na podatak da
dečiji psiholozi preporučuju razvod, onda kada baš nije moguće izbeći ga, baš u tom
periodu.

---

Hvala kojice :)) sad sam se podsetila sto te volem :) bas zam zabrinuta i malko uplasena od toga,iskrena da budem..

ovo je dobra informacija, kojice....ali, mislim da je zaista problem što otac neće da komunicira.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

ovo je dobra informacija, kojice....ali, mislim da je zaista problem što otac neće da komunicira.

---

veliki problem,pricalice..uciteljica je htela da obavi raygovor i sa mnom i sa njim i psihologom i sve se svelo na to da je on mene optuzivao sve vreme kako sam ja kriva za rasturanje porodice i da sam kriva z aposledice..mislim,daleko od toga da sma ja zlato,jelte,ali me iritira taj njegov stav i to konstantno nabijanje osecaja krivice..ne razmislja o deci u tim trenucima..

Pa aj kad si sama došla do zaklučka da dete vidi kad si tužna..kaži što da budeš tužna ...šta je bilo bilo je..ideš dalje..Moraš pred njom da se ponašaš kao da to nije toliko strašno...ponavljam biće sve u redu videćš za neki period ..vreme leči sve veruj mi... nekad brže nekad sporije..sad ti je najbitnije da ona u ovom periodu ne stekne sliku da se svet srušio a nije..To kod nje je čista borba za opstanak to je instiktivno ..zato moraš ..ali moraš da stvoriš situaciju..da je sve blizu normalnog...Ideš negde za vikend..družiš se sa drugaricama..ponekad izađeš...Moraš dakle sebe da opraviš što bi rekli a onda ćei ona da bude bolje...Sa bivšim da pričaš i da budeš ozbiljna i sigurna u sebe...da mu kažeš šta radi detetu..bez obzira što neće da sluša kad tad će da shvati...možda je i on povređen ..ne znam situaciju ali je i to vrlo bitno u odnosu...i celoj situaciji..

vidi ovog bandita ...svaka čast, čoveče, svaka ti je na mestu.
mico, poslušaj, vidi, budi uporna....deca su sad važna, a ti si svoju odluku donela.

pa nego sta..o bre,jedno sredjujem fizicki zdravstveno,drugo psihicki..kuku,sta ce od mene da ostane :))

Отворено сам причала са сином. И одмах, још првог дана. И ништа га нисам слагала. (осим правог разлога)
Била сам можда и сурова према њему, не знам.
Рекла сам да онако више није могло и да је он то сигурно видео и сам.
Сложио се.
Рекла сам да смо сви били несрећни у тој заједници и да ће време да покаже да је тако било боље.
После два месеца се сложио с тим и потврдио.
И рекла сам да јесте крај и да се не нада да ћемо поново бити заједно.
Ту смо обоје за њега, волимо га, није он крив за развод...
То сам морала да понављам небројено пута. Сад види да јесте тако.
Чак је рекао и да је стално живео у страху од тог развода и да кад се коначно десило и није страшно, а сад је супер.

Олакшавајућа околност је што смо син и ја остали у стану, па он заправо није променио ни окружење ни школу ни друштво.
Једноставно, наставили смо радним даном да живимо без њега, што и није нека промена, а викендом је са оцем, што јесте промена. :lol:
Мислим, пре није био ни тад с њим. Сад су се боље упознали чак...

И нас двоје увек отворено причамо о свему, без увијања и пренемагања.
Ни његов отац ни ја се никад према њему нисмо понашали као да је сад нешто јадан и угрожен због тог развода.
Јер, реално, ништа му не фали, није ни прво ни последње дете чији су се родитељи развели.

И тако, није попустио у школи, није променио понашање, није се размазио.
Ти мораш са бившим некако да успоставиш контакт, какав такав.
Ми се рецимо страшно посвађамо, што мени није препрека да га позовем кад треба око сина да се договоримо било шта.
И онда се лепо договоримо, па наставимо по старом. :lol:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od mica

pa nego sta..o bre,jedno sredjujem fizicki zdravstveno,drugo psihicki..kuku,sta ce od mene da ostane :))

---

ne ostane, nego postane :)

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od mica

pa nego sta..o bre,jedno sredjujem fizicki zdravstveno,drugo psihicki..kuku,sta ce od mene da ostane :))

---

Pa liniju ćeš sigurno da središ ..daklen ostaće dobra cica...

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Bandit

Pa liniju ćeš sigurno da središ ..daklen ostaće dobra cica...

---

hahaha :) liniju sam vec sredila ;)

Naravno da si zabrinuta Mico, to je sasvim normalno. I jedino što može da pomogne
to je da se posvetiš rešavanju problema, jer on zapravo i nije nerešiv.
Ovo što sam ja ispričala je nešto uopšteno, ali svako dete je priča za sebe. Volela
bih da znam u Beogradu nekog dobrog stručnjaka, pa da ti ga preporučim, ali na
žalost za tako nekoga nisam čula. Svi kod kojih sam ja vodila svoju decu, ili kod
kojih su išli moji prijatelji, samo otaljavaju.
Ja sam slušala svojim ušima (kroz zatvorena vrata:lol:) kako je moje dete nafarbalo
psihologa za svega 15 minuta. Prvo smo kao razgovarali zajedno, pa je onda on ostao
sa njom nasamo, i onda me je pozvala i rekla da nemamo potrebe više da dolazimo.
Ona je od njega čula ono što je htela da čuje, a on je rekao ono što bi ona trebala
da čuje da ga više ne bi ''maltretirala'' i svi su zadovoljni. Ne verujem da je glupa, ali
sam sigurna da je nezainteresovana.
Zato, dok ne čuješ za nekog ko je posvećen svom poslu, pokušaj sama. Ti svoju decu
najbolje znaš. Ako neće da razgovaraju iskreno, a neće verovatno jer im je to bolno,
pokušaj kroz neku igru. Pokušaj da pričaš o nekom tamo detetu iz komšiluka koje kao
ima takav problem i tako i tako se ponaša, pa ih pitaj šta oni o tome misle. Ma snađi
se bre. Još uvek si pametnija od njih.