Koji je vaš doživljaj?
Da li ste neku religiju izabrali zato što tu možete naći utehu,
u vidu prijatelja/saputnika, učitelja ili možda učenja?
Ili ste tražili izazov za možda duhovni napredak?
Printable View
Koji je vaš doživljaj?
Da li ste neku religiju izabrali zato što tu možete naći utehu,
u vidu prijatelja/saputnika, učitelja ili možda učenja?
Ili ste tražili izazov za možda duhovni napredak?
A el mogu da se javi i oni koji se jos nisu...nasli, tkzv-e lutalice:raz_088:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
За мене је то више очување традиције него сама религија.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Mogu da se jave, naravno. :lol: A šta to traže lutalice?Citiraj:
Prvobitno napisano od Tiberius
Kao ISTINU... :srce:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
ucenje, duhovni napredak sve je to na putu istine...
Pa jel ti to što si našla istinu možda uteha? :lol:
pa bolje je da nedjes utehu u religiji nego u alkoholu ili spricu
mada traziti nesto radi utehe a ne izboriti se sam sa sobom , bzv
Svakako je bolje, Andromedo. Slažem se. :)
Ali ako tražimo utehu koja nam je zapravo više neka vrsta podrške,
da se izborimo sami sa sobom? :palac:
Covek u startu ocekuju nesto, trazi ... .? Sta mozemo ocekivati u podrsci , i ko nam je moze pruziti ?Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Dobronamerni ljudi koji su tragači isto kao i mi? :)Citiraj:
Prvobitno napisano od andromeda
Možemo očekivati da budu pored nas kada izgubimo snagu da idemo napred,
da nam budu uzor. Naravno, svoj put moramo preći sami, ali utešno je videti
još ljudi oko sebe. Zar ne?
Slazem se Kojice pametnice ;)Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Podrska je najbitnija od ljudi koji ti znace u zivotu , uskakanje novih ljudi i nekih novina mogu da znace u smislu neceg novog i nepoznatog, skretanja misli na nesto drugacije
istina je istina...Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Istina je relativan pojam. Svaka religija se prvenstveno zasniva na bezuslovnom verovanju,jer nista nije "dokazano",sve je stvar licne vere. Covek je relgiiozno bice,samo po sebi i ima potrebu da veruje u nesto. No,definitivno se Bogu okrecemo onda kad je najteze i onda kad nemamo izlaza u svetovnom okruzenju. Ja ne znam nikoga ko se Bogu okrenuo onda,kad mu je sve islo lepo u zivotu,a zaista se krecem u okruzenju verujucih. No,najgore je kad iz vere predju u fanatizam. Tada se gubi osecaj za realnost i odlazi u drugu krajnost. Tako da.kojice,ja glasam kao uteha. Ona istinska vera. A izazov,to je onaj deo teloga koji pristupaju religiji sa naucne strane. Na kraju,ipak je teologija,majka filozofije..Citiraj:
Prvobitno napisano od mona
I to te ni malo ne teši? To što veruješ da ćeš da živiš ko vampir iljadu godinaCitiraj:
Prvobitno napisano od mona
mlada, lepa i zdrava te ne teši?
Lepo rečeno Mico.Citiraj:
Prvobitno napisano od mica
Ali eto i izazova. Izazov je recimo to što se boriš da ne postaneš fanatik?
Ili, ako se od tebe očekuje bezuslovno verovanje, pred izazovom si onda
kada naiđeš na sumnju?
koja istina je danas zapravo istina ?Citiraj:
Prvobitno napisano od mona
mozes da verujes na osnovu necije price , dokazi za mnogo toga ne postoje pa se opet slepo veruje
strani film , 8 reci :huh:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
pa ja mislim da tu nema bas borbe neke preterane..jer,kad udjes u veru i pronadjes "utehu",onda te to nekako bas vodi,osecas mir (uglavnom lazni jer ne umes da prepoznas to),blagostanje i nekako zelis da to,tzv prosvetljenje podelis sa drugima,oko sebe. Upadnes u euforiju i nikako ne razumes,zasto te svi gledaju kao da si neka posast. Nema tu dovoljno racia,da bi mogao da krenes u izazov takve vrste...Mozda malko kasnije kad ta euforija splasne,pocnes da posmatras situaciju trezevno i spustas loptu. Naravno,tu pricam o ljudima,dovoljno sposobnim da ne upadnu u zamku fanatizma...Sumnja? Da,tu vec postoji izazov. Al sumnaj pocinje da se pojavljue kasnije,kad zakoracis u taj svet. E tad ti kazu uglavnom da ti je "vera na testu" i da je sumnja delo "onog drugog"..Kolko je moguce ostati pribran i napraviti razliku izmedju tog fanatizma i prave vere?Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Aaaa.. znam taj osećaj...:) Dugo sam ga imala.
Samo je moja vera pala na testu.
Sve što se čini kao delo ''onog drugog'', ne bi trebalo da bude u skladu sa ljubavlju,
onom univerzalnom ljubavlju koja dolazi iz saosećanja. Pa probaj da slediš taj
obrazac. Ako učiniš da taj osećaj mira raste, manje će mesta biti za bilo šta drugo.
Fanatizam nastaje onda kada svu svoju ljubav skoncentrišeš na jedno biće/Boga, za
koje veruješ da ti taj osećaj mira pruža, a pri tom u svim drugim bićima vidiš grešnike
nedostojne njegove ljubavi. Onda se na drugoj strani gomila gorčina i mržnja prema
njima, a i prema sebi, jer i sebe često smatramo nedostojnima. Idealan uslov da
emocije koje ''pripadaju onom drugom'' jednoga dana prevladaju.
Sumnja uvek postoji
ne razumem neke fanatike koji zapostave porodicu tacnije decu zarad fanatizma i ode sve u pm