Remek delo Razbibrige

Dragi moji i drage moje,
Dugo sam razmisljala sta bi to mogli nasi clanovi da urade,osmisle ili naprave i da to moze postati remek delo naseg foruma.I ,sinula mi je ideja,znajuci da smo svi hvala Bogu reciti , zasto ne bismo napravili jedno lepo knjizevno delo.A zasluzuje to ova nasa Razbibriga:raz_073:Svako od nas ce pisati pricu i nadovezivati se na prethodnu.Naravno svako u svom stilu i sa svojim junacima,dajte i masti na volju.Vredi pokusati..mozda i to nase delo resimo i objaviti.... jednog dana....Biti deo neceg lepog i jos uz to Remek dela nek bude svima inspiracija....Krenucu i zapocecu svoju pricu...

Molim sve drage forumase koji se prihvate izrade remek dela da samo i iskljucivo napisu svoj deo price i da komentari ne presecaju price vec postoji tema na kojoj mozemo nesto ,hvaliti,pitati ili komentarisati-Zahvaljujem!!!


11.o1.2011God
"Razbibriga"


RazbibrigaMAN i njegovi razbibriganci......





....Opet telefon zvoni...a ja onako polako kao i uvek kada se telefon oglasi,podigoh slusalicu a sa druge strane, meni poznat glas onako odusevljen i razdragan pocinje pricu o nekakvom forumu...."Stani malo draga ,znas da sam bas u fazi kada me nista ne interesuje-pusti me foruma raznoraznih,kako si ti-jedva sam dobila prostor da je upitam.Kikoce se ona i sva u elementu dobrih vibracija prica sva kao navijena-ali draga dodji da vidis,tamo je prelepo ,tamo su svi nasmejani,sale se ,vole se-ma dodji bre da vidis samo.I naravno, dobro je znala da me sa tako lepim informacijama moze zaintrigirati i da sam vec napola pristala,odjednom kao da nekuda zuri,saopstava mi da ukljucim kompjuter i da odmah procitam link te njene prelepe BAJKA foruma.Sta sam drugo mogla,pa iako je mladja od mene dosta,kao poslusno dete prihvath se da ukljucim tu masineriju i krenem da vidim da li sam vec citala tu bajku,da li mi je poznata,ima li u njoj Ivice i Marice,zlog vka,ima li Bas Celika ili Alibabe i cetrdeset razbojnika....I 04.08.2009 godine,vrelog avgustovskog dana resih da se przim i cvarim uz komp u zemlji Razbibriga.Lepo me docekase i svi sa osmehom od uva do uva...krenuse ko lavina sale,smeh,opsta graja...gle cuda...mislim ja u sebi,ovi se ovde ubijaju od smeha a jadan narod kuka na sve strane i vape za hlebom nasusnim...lekovima...psuju,zivot,vlast i sve u njoj...ma zamislih se...ma gde sam ja to usla...da nije neka sekta....ludaci lakseg oblika ludila...sta li sve ovo.....ustinem se i kazem sama sebi-polako mala,otvori doobrano okice i ne srljaj....oprezzzzzzzz....
I moja draga posestrima sva odusevljena jos jednom se oglasi telefonom,normalno, kao zapeta puska samo ispaljuje pitanja ko` rafalna paljba tako, da taman pokusam da otvorim usta -ona vec i na pitanje sama daje odgovor.....Zagrmeh ja ko grom i rekoh u jednom trenutku-stani seleeee-napravi pauzu....Poceh ja ,kad je vec zavladala tisina,da joj pricam o svojim utiscima.Lepo jeste...i svi su fini...lepo su me docekali...ali nije mi bas sve kristalno jasno....Ko su svi ti ljudi koji se u ovom bezumlju zivotnom kikocu i smeju-a onda se prisetim da mi je jedan covek rekao da je dete a njegovo ime-nik- je glasilo-Manijak....kuku lele majci pa ko je on???? I naravno sad ja pucam pitanja-ali cekam i odgovore-ne odgovaram ja sama sebi kao moj sele....rece ona meni d a su to sve divni ljudi kojima je do grla dosla politika i jedan forum od koga su samo dobili cireve na zeludcu-a tamo sam nekada bila i jaA Manijak...ma on je dusa i vlasnik foruma.....Aha...rekoh ...sad mi je jasno...
Ali zasto se on zove Manijak bre sele, jel on stvarno manijak-uz to sam jos i negde procitala tog dana manijakalni Manijak....joj bre ovo lose zvuci a kamoli da je stvarno....hahahaha nasmejala se ona tako grohotno da mi je zazvonilo u oba uha....Videces sele,nastavila je...to je Razbbriga i neces se pokajati...red je da sebi pruzimo malo smeha radosti-upoznaces ih i shvatiti da su oni isto sto i mi -sasvim normalni i fini ljudi...opusti se i uzivaj....pomislih ...pa to je moja posestrima...naravno da me nece povesti u ludilo....i tako krenuh na svoj razbibrizni put...zajedno sa svojim seletom iscekujuci sledeci dan smeha i sale....

A desi se iznenada,niotkud pozvan niti očekivan glas koji šapne milo i zastaneš u nevjerici nad mekoćom koja ti prostruji tijelom..i još ni ne shvatiš kud i zašto te zove,ali osjetiš da je to mala zemlja dobrostivosti i osmijeha..plašiš se naravno(oh,koliko puta su te prevarili i zaludu natjerali)ali ti taj mali,umilni glasić oboji strah bojama razbibrige..i uđeš a da ni kucao nisi..pa zastaneš nad čuđenjem ..
ovdje niko ne galami i niko ne prekida misao kad zapne..ovdje posrneš i za tili čas te uhvate desetine ruku..
pa ovdje smijeh caruje i lakoćom dišu ljudi...

Sve je počelo sa "Ne kmeči, mogu da napravim forum za pola sata" :kojote:
i onda bi svetlost..

Koja neke obasja,a neke zavi u tamu...:lol:

a nekima učini radost nalik djetetu koje prohoda..

Bilo je nemoguće odbiti poziv ,nekome ko je imao dovoljno strpljenja i volje podeliti svoje znanje :). Lilu ....koliko mi je izgledala dalekom ta žena ,čudnog avatara,kojim kao da je govorila svima ,- ma ***ite se svi,nemoj neko da mi stane na put!
Jedan pp i bilo je dovoljno da dodjem i zavirim iza vrata ....i gle čuda,ljudi koje poznajem mahom,učinilo mi se da nisu onakvi kakave ih znam ,kao da su na nekoj drugoj planeti ,na kojoj nema ničeg osim smeha ....a samo toliko mi je i nedostajalo...malo smeha u ovoj sivoj svakodnevici ,kojom može upravljati i indijski maharadža,ili kuvajtski šeik,boja joj se neće u skorija vremena menjati.
Osmeh je moja lična karta ,ulaznica za sve one koji žele do mog srca ,i čini mi se da sam to negde i zapisala,da ostane podsetnik za neka vremena u kojima će neki drugi ,novi ljudi doći,da se zna :).
Osećaj me taj držao dovoljno dugo ,da ubedim sele da mi se pridruži,jer znam da joj smeh i šala nikad ne dosade,pomislih ,ovo je pravo mesto za pozitivne ,vedre ljude,one kojima ni život ne može ništa ,a oni njemu mogu svašta,za sve koji imaju more problema koje ostavljaju pred vratima i ulaze u *banju* u kojoj se problemi ne leče,ali bar na kratko zaboravljaju ,a i to je nešto.
I tako je počela razbibrižna briga moja....a bilo je ,nije da nije.
Teško je kad dodješ negde gde misliš da poznaješ mnoge,a u stvari tek tada shvatiš da si potpuni stranac.Pa ,ja te ljude u stvari uopšte ne poznajem ! Šta sam ja umislila ,da je to tako jednostavno ,pozove te Lilu i ti dodješ i misliš ,sad se ceo svet oko tebe vrti ?! ...ma ,nije to tako strašno,ako udješ na čat i kako se pojaviš ,svi se negde pogube ,kao u mraku. Pa dobro,mislim se ,ne znate vi da sam ja uporna kao mazga,i da se mene nije tako lako osloboditi :lol:...imam ja strpljenja dovoljno ,upoznaćemo se.....pa Manijaku sam ostavljala komentare na blogu ,mora da se seća,čak sam podigla i glas u odbranu njegovog prava da se Manijakom zove,valjda ćemo se nekako snaći ,i ja sa njima i oni sa mnom....I tako je počelo....sad ,ne znam da li da pričam sve redom ,ili da nešto i preskočim ,ali mislim da ću složiti sve onako ,po duši ....samo tako i umem ,pa ako je za istoriju sele,i bit će ...samo dok se svega prisetim .....ima vremena ,razbibriga je uvek pred nama ...i u nama ...pod kožu mi je ušla ...pa ,za sad toliko ,da ne žurim :)

I evo,već teče moj drugi dan kojeg uz kafu započinjem ovdje,u carstvu toplih i blagih riječi..Lilu je bila u pravu..ali,ko je ona..ja je nikad dosad nisam srela i šta je to zbog čega sam joj toliko povjerovala u zlehuda ova vremena kad sumnjamo u sve i svakoga,kad se plašimo bilo kakve registracije koja bi nam zarobilam duh..ne znam,ali znam da sam je osjetila i to mi je dovoljno..da sam prepoznala dobrostivost koja me dočekala i vidjela da već poznajem neke mile i dobronamjerne ljude koji su mi raširili ruke ..
napolju je magla,gusta i trudna i trebalo bi da sam pomalo depresivna,ali gle..smješkam se ..smješkam...

.....naravno,smesak i nekakav sjaj u ocima cudan dok po tastaturi kucam link te kratke slatke reci Razbibriga...i dok cekam da se pojavi kapija mog grada koji sam ni manje ni vise pocela simpatisati...gle pa vec ih ima na catu a tek je 7 i 30 minuta....prolazi mi misao kroz glavu-cekaj bre...pa zasto bi ovi ljudi vec u ranim jutarnjim satima bili ovde....tu je Manijak i njegov smajli sa osmehom kao pozdrav za dobro jutro,Liluska koja skakuce i sa odusevljenjem doceka svakoga ko pristigne....a ljudi moji ko se jos jutrom ovako veseli????Polako se moja skepsa gubi..koju sam moram priznati imala...i naravno ulazim u kolotecinu....pa mislim se onako-tu sam pa dok je lepo ,eto i mene....
Iz dana u dan ,drustvo se sve vise uvecava...salve smeha i sale ne prestaju,vec se na moje zadovoljstvo vec svakim sledecim danom ili veceri pojacavaju....da...donela sam odluku-bacam sidro i ne isplovljavam vise nigde...Ovo je luka za moj brod...bas onakva kakvu ja zelim....
Pocnem da pisem i nekako kao da inspiracija pocne da kulja...ni jednog trenutka ne bacam pogled na casovnik...ne osecam glad, a cini mi se da je vec i sumrak poceo da se spusta jer slova na tastaturi sve slabije vidim.Boze kako je ovo vreme proletelo kao trenutak...prosto mi zao sto vreme tako brzo juri...Da,da to je ono pravo...to sam i trazila ...da naprosto budem tu... i da sa osmehom ugasim komp i sacekam novi dan onako kako sam i prethodni zavrsila-razbibrizno i sa zeljom da i svako sutra bude isto tako carobno i razbibrizno....

......a vreme kao da juri,jesen kao da sam propustila,tek pocese pahulje....eto i zime a ja sam tu...naravno ni pahulje ne bi dobile moju paznju da nisam pogledala nove zimske smajlice....kao da su me podsetile da bacim pogled kroz prozor.... da blizila se Nova Godina-2010-a.Sve u skladu sa zimskim raspolozenjem,zimski smajlici skakucu po temama,kafe se ispijaju kod krivog stojka,pokoje picence a bome i koji dobar kolac,nasih domacica....teta Sibi,vesele Sani,Cici iz dalekenam Makedonije,moje malenkosti-tada Srpsko plavo,,mog seleta...i ostalih.A naravno i prozivka Gazde da turi koje pice na racun kuce...Ma ima nas ,Bogu hvala i rastemo ko` kiselo testo kad nadolazi....ali , nekako nista ne moze da prodje da se ne izrodi i poneko ali.....tako i ovde na veseloj razbibriznoj Razbibrigi...dodjose poneki ...bas poneki...koji se nisu snasli ni vamo ni tamo...ni gore ni dole....lebde u vazduhu i tek kako im dodje...krenuse prozivke,srdbe ,ljutnje...nadjoh se u cudu...ali kako me Bog dao...nekako brzoskapirah da to nisu razbibrizni ljudi....vec nekavi mrgudi....kojima izgleda osmesi svih nas dodju ko Krst djavolu...pretnja za njihov ego....aaaaaaaaa....nece da moze-osmeh i razbibriznost nece niko oteti nama....i prestojavanje na parove razbroj se....i odbrambeni kordon osmeha i miroljubivosti primorao ih je bezuslovnu predaju....I shvatise da im je bolje da nam se pridruze,da zaboravimo na sve carke i krenemo u novu etapu lepsih trenutaka...da da...pravi trenutak...pesma se ori...Nova Godina kuca na vratima....muzika,poljupci...prastanja-pljuste pp-ovi izvinjenja....idemo u Novu Godinu2010-u....radosni...veseli....a i likujuci, jer osmeh je morao pobediti mrzovoljnost....morala je pobediti..RAZBIBRIGA.....

...i tako ,polako krene moje putešestvije ,i odmah na početku - cvrc.
Ma ,znala sam da nije sve idealno onoliko koliko sam ja to spremna da idealizujem ,uvek i bez razlike ,i ljude i dogadjaje,sve mi je uvek bolje nego što u suštini jeste ,ljudi pogotovo,tako i sa tim nesretnim avatarom ,i kud ga spomenuh....Bio je to prvi razlog da polako krenem i vratim se tamo odakle sam došla. Naivna budala ,kakva sam bila ,(ali razbibriga je i mesto na kojem se mnogo toga može i naučiti ,pa sam danas mnogo manje naivna budala ,nego što sam bila ;) )pomislim da je nekome nešto oduzeto da bi meni bilo dato ....napravim čitavu dramu od toga ,svim nadležnim u administraciji ,kao dete .Prvo nešto hoću,pa to što hoću i dobijem ,ali onda to nekome zasmeta ,čak mi nametne i osećanje krivice,pa ja onda to što hoću ,više neću,i ...tako malo ostane da ne napustim Razbibrigu.....Ostanem i pokušam da se pronadjem u temama.
Tako su tekli dani ,polako se strasti smirivale ,sklanjali se jedni drugima s puta ,i preprečivali put ,naravno :lol:,ne bi moglo ni bez toga ,dolazili i odlazili,bilo nas malo ,pa nas bilo više ,sredjivali kuću,čistili i menjali rasporede....i tako,prolazio život forumski ,dok nije došlo vreme da se forum preseli u novu kuću.....eeeeee,kad se samo setim !! Skupi stvari ,pa ih spakuj u kutije ,prenesi ,pa raspakuj,pa sve ponovo ,svaku poruku sredi ,vrati na svoje mesto ,i sliku i video klip,preselili se,pa nam sve poruke ,onako lepe i šarene ,odjednom postale gole,ni na šta ne liče .....vraćaj sve u prvobitno stanje ....pa ,nije bilo dovoljno jednom ,nego opet,onda kad smo konačno *okrečili* zidove finalnim slojem....i kad se sad setim svega ,pomislim ,koliko je puta jedna poruka uredjena ,koliki li bi bio fond da je umesto toga ,svakog puta pisana neka nova ?!
A vreme....,a neprospavane noći,....a energija ,....a volja i želja da se ostane i da se ne poklekne pred naletom nekih koji nisu razbibrižni ,dodju kad im padne na pamet pa u zavisnosti od toga da li im je *parni* ili *neparni* dan ,takvo im i raspoloženje ....
Bilo je i onih koji su prisustvovali*porodjajnim bolovima* ovog foruma,ali danas nisu tu ....zašto ??....ko bi znao....možda i znam ,ali neću da kažem....

....No ljudi smo..sa svim vrlinama i manama...i ne manjkaju nam...samo sto je i uvek po onoj mudroj staroj izreci-novo sito o klin visi a staro prosijava...te tako i i kod nas.Tek smo se malo raskravili od prvih utisaka i pomalo svako od nas trazi neki svoj kutak gde bi pustili svoju kreativnost da cini sta joj prija...Ja, naprosto vodolija volim sve,imam sirok spektar interesovanja...Volim i nije me sramota da i sad u nekim zrelijim godinama ucim....jer vise volim da znam i da ono sto neznam naucim...A ima nas koji odmah gazimo kada nam nesto nije jasno,kada neko iskaze svoje misljenje i krenemo sa epitetima,neznalice i sta jos..Ponekad krenu i bolni epiteti i stilske figure i dodje i do kurslusa....I vrlo cesto dodje do asistencija....a u stvari ,mislim da to niko ne zeli....impuls,varnica....a dosli smo bas radi zabave ...smeha...druzenja....Da li to ono nase potisnuto duboko u nama drugo prgavo JA ugleda svoj trenutak kada moze da pokaze svoju dominaciju nad onim vec pokazanim JA.A svakako smo dosli da se kroz druzenje i zabavu razveselimo-nadmetanje nam nije bilo ni u jednoj varijanti pri dolasku na Razbibrigu-ili mozda neki pak jesu????Nadjoh se u dilemi i resih-Što ne mogu da razumem pokušaću da prihvatim;
što ne mogu da prihvatim pokušaću da razumem!..