Ima li književnost smisla ?

Ima li književnost smisla je pitanje koje se nameće još od Platona,za kojeg je književnost,
odnosno tada postojeće pesništvo,trebala da ima edukativni karakter,pa preko Homera koji je smatrao da dela tadašnja (dakle ,generalno) treba očistiti od scena u kojima su bogovi nedosledni i prevrtljivi,do junaka koji su kukavice ,malodušni i krvoločni.U novije vreme ,opet,neki kritičari smatraju da je u književnosti sve zastupljeniji svojevrsni književni larpurlartizam,što bi se na neki način moglo smatrati drugom krajnošću.
Ako je književnost društveno korisna ,onda se predpostavlja da je i društveno angažovana i utoliko bi odgovor na pitanje bio pozitivan ?!
Dakle,možemo li govoriti o nekom smislu književnosti,ili je i taj smisao slučajan ?!
Da li je smisao književnog dela samo u njegovom estetskom doživljaju od strane čitaoca,ili, pak to estetsko *zaboravljanje* stvarnosti u suštini ima neraskidivu vezu sa njom ,bilo da je cilj da se stvarnost bar privremeno zaboravi ili da ta stvarnost dobije smisao - razumevanje i prihvatanje neminovnog ?!

Ima mnogo onih koji se ne pitaju "zašto pesnici u oskudno vreme".
Ako mislite da književnost ima smisla van onog što je samo književna forma,
lirsko-epski estetki doživljaj ili umetnost po sebi ,navedite i na koji način ste
doživeli neko književno delo ili pisca kao društveno angažovanog,i koliko je to
delo ili pisac imao uticaja na društvene tokove,odnosno koliko je u tom slučaju
književnost imala smisla.

Otvorim čat temu i nema niko da se pojavi ni na takvoj ?!
Pa, čita li iko išta u današnje vreme,ili je književnost stvarno izgubila smisao ??! ?

Dok se neko ne skani da razmišlja o smislu književnosti kao društvene akcije,hajde da
napišem ja koju o temi ,pa možda se pojavi neko ko će da me demantuje :).
Književnost ima smisla u onoj meri u kojoj je angažovana ,u meri u kojoj progovara o svemu što je trenutak u kojem nastaje.
Još je u Talmudu zapisano : - Podučavaj svoj jezik da govori !
Ako se razloži ova rečenica ,onda književnost itekako ima smisla ,jer se pisanom rečju ,dakle pisanim jezikom ,književnik obraća ,izlaže svoje mišljenje,stavove,vidjenje trenutka ,i nije važno samo da li će ga čitati oni koji su savremenici njegovog dela,već i oni koji će čitati delo u nekom drugom vremenu,u kojem će tematika ili motiv dela biti aktuelan ,u nekim drugačijim društvenim i životnim prilikama.Ljudi su u svim vremenima ,u svojoj suštini ,uglavnom isti.Ljubav ,mržnja,strah,častoljublje ili vlastoljublje,tiranija,revolucionarstvo,podlost,pr evrtljivost,nedoslednost,...sve su to osobine koje ljude prate ,od kako postoje.
Književnim delom ,pisac protestvuje ,okuplja,deli i širi - pozitivne ili negativne ,prihvatljive ili neprihvatljive,emocije,stavove,principe,podiže glas u odbranu svog ili opšteg ,ljudskog dostojanstva,prava na život,slobodu,opstanak....

....dakle ,ja mislim da književnost ne da samo ima smisla,već je i jedan od važnih mehanizama sa jednom prednošću koja je jako važna i lako se koristi - knjiga kao model reprodukcije književnog dela je - trajna.Dostupna generacijama koje dolaze ,vekovima unapred.

Naravno da književnost ima smisla. Svaka pisana reč, u bilo kojoj književnoj formi napisana, nosi neku poruku u sebi.

Čitanjem obogaćujemo svoj rečnik, proširujemo znanja i usvajamo nova. Uživam u lepoti čitanja i čitam sve-od istorije, preko psihologije i beletristike do "lagane literature" -kako književni kritičari zovu knjige koje po njima nemaju neku posebnu vrednost.

Svaka knjiga vredi na svoj način.

ja se na tvoj naslov-uvredih:zrika:
smisao?
elem, kao da si pitala ima li ljubav smisla..
ljubav mozda i nadje opravdanje kao varka kojom se priroda sluzi da bi navela ljude da ostanu zajedno, jer je tako sansa za opstanka veca:))
ali knjizevnost?
uvek sam je dozivljavala kao ogledalo, koje mi pomaze da vidim druge, i da vidim sebe..
kao put od sebe, i u sebe
kao nacin da ozivim u sebi i ono, sto nisam znala da postoji..
da probudim secanje, nekih predhodnih generacija..
jesam rekla da volim knjige?:)))

Bas sam se iznenadila kad sam videla mali broj komenatara na ovu temu... Skoro da citam sve sto mi padne pod ruku... Ne mogu da zamislim dan, da nesto ne procitam.Da odem na odmor bez knjiga? Nema sanse:) Dozivljavam i prezivljavam svasta uz njih, ucim, tesim se, mastam...
Poslednje dve koje sam procitala su Beogradske price, Ive Andrica i Bekstva i traganja, Milice Munizaba Pejcinovic. Obe toplo preporucujem :)

:

---

Otvorim čat temu i nema niko da se pojavi ni na takvoj ?!
Pa, čita li iko išta u današnje vreme,ili je književnost stvarno izgubila smisao ??! ?

---

čitam dosta, koliko mi vreme dopušta. ali, svaki dan bar nekoliko stranica.
volim taj izlazak među stranice gde se nešto ''dešava''.