Poezija raspoloženja

Sanjarenje

Ponekad sanjam da imam krila
i sedam svojih tovara zlata,
da mogu svakom ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.

Sanjarim: štapić čarobni imam
i menjam, tako, svet preko noći...
sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoći.

I tako rastem, snovima vođen,
pomalo tužan, jer nemam krila.
Ali ja takav, kakav sam rođen,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoći
jer nemam štapić da zlato delim
i nikom neću do praga doći.
Ali bar sanjam, ali bar želim.

Nedeljko Popadić

http://razbibriga.net/imported/2011/...mnanjega-1.jpg

U noći začet,rođen u njoj,
progledah uz krik i gnev:
Bi teži majci jauk i znoj
i crn te noći zev.

A kad se suton razredi zli,
dan tmuri razvi,o,
to klupče dosadnih delova svi' ,
baš tužno klupče to.

Što mora biti... to će doć'.
Iz rana bergle zja
kroz niski prozor i kroz noć,
i... postah pesnik ja.

I buknu ljubav kroz pramen žut
i oka rani jad.
U rujnom ropstvu,bezbroj put'
kod žena bejah mlad.

Sve gre ko to će doć',o,gle:
ta ljubav , stih , žal:
I primi u korito sve
te reke tihi val.

Beh slep, ko mračna noć i glad,
o, nek sam slep i krut!...
Al' neko razbi mračni sklad,
i reče: Hvataj put.

Led beše kreno noći te.
jesenji puče ram.
pomislih:-Eto, i reka gre.
Pa krenuh i ja sam.

Te noći reka u magli bi,
u noći,kroz mrak gust
i ta-neznana siđe ko sni,
i na most stade pust.

Sve beše- oganj,živ i blag,
od vina,snežnog pra'.
Ko vide njezin pogled drag,
taj znade ko je ta.

Za ruku uze sad,
pa gleda u lik moj.
I masku belu pruži tad
i sjajni prsten svoj.

"O, mani život, nek je muk
ko sneg sam zvučna ja.
Života drugog ja znam huk.
i drukče moj plam sja."

I zove ona.mami sve.
Sneg skriva zemlju,krt.
Ko l' peva,zvoni,u čase te?
Da l' drugi svet?
Il' mukla smrt?

Aleksandar Blok

http://files.myopera.com/bosbosteto1...rica_large.jpg

LJUBAV

Ljubav je oganj što nevidljiv gori,
rana što boli, al se ne osjeća,
onaje nikad zadovoljna sreća,
bol što ne boli nego mukom mori.

Ne željet drugonego da se ljubi,
između svijeta ići sam i zdvojan,
u zadovoljstvu ne bit zadovoljan,
zaradu htjeti tamo gdje se gubi.

Ljubav je ropstvo po vlastitoj volji:
pobijeđenome na usluzi biti,
vjernost poklanjat onom tko nas bije.

No kako ljubav može darom svojim
smrtna nam srca skladom ispuniti,
kad tako mnoge suprotnosti krije?

Luj de Kami


http://files.myopera.com/bosbosteto1...f29824_web.gif

Granice

Ima jedan verlenov stih kojeg se neću setiti,
ima jedna obližnja ulica zabranjena mojim koracima,
ima jedno ogledalo koje me je poslednji put videlo,
ima jedna vrata koja sam zatvorio do kraja sveta.
Među knjigama moje biblioteke (gledam ih)
ima jedna koju nikada neću otvoriti.
Ovog leta ću napuniti pedeset godina;
smrt me nagriza, bez prestanka.

Horhe Luis Borhes

http://razbibriga.net/imported/2011/...cbTXXY_e-1.jpg

Usamljenje

Volim da slušam vetar i kišu i da sam
Lutam unaokolo kroz šumske tople tmine.
Kad oblaci nebom nalete, ja sve njine
Nade bih hteo i sve ciljeve da znam.

Tešim se kad kao putnik u neki tuđi stan
Kroz prozor gledam: tiho sav svet taj nepoznati
Posmatram kako živi i srećan je i pati,
Pa, nagledavši se, sve to odnosim u svoj dan.

Al`noću, kada zvezde gledaju u moj log
I kad nemilosrdno sude nad mojom glavom,
Zebem u dnu svog bića i posmatram sa stravom
Tuđinu silnu i pustoš sred samog srca mog

Herman Hesse

http://img522.imageshack.us/img522/268/solonelyij9.jpg

Svaki čovjek pati

Svaki čovjek pati, al u tuđem oku
svak miran izgleda krijuć bol duboku.
Svatko sebe žali. Svatko iz svog jada
zavidi drugomu, koji i sam strada.
Ne znamo da muke u drugih postoje,
jer ih svatko skriva kao i mi svoje.
I svatko iz svoje duše ojađene kaže:
»Čitav svijet je sretan, osim mene«.
A svi su nesretni i svi, izgubljeni,
mole nebo da im sudbinu izmijeni.
Kad promjena dođe, vide za čas tili
da su samo drugu nesreću dobili.


André Chenier

http://razbibriga.net/imported/2011/...omantika-1.jpg

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje onjašnjava sebe biljkama
Zbog neba razapetog između prstiju
Budim je zbog reči koje peku grlo
Volim je ušima
Treba ići do kraja sveta i naći rosu u travi
Budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
Zbog ljudi koji bez čela i imena prolace ulicom
Zbog anonimnih reči trgova budim je
Zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
Budim je zbog ove naše planete
Koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu
Zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke
Kada nebo nije više bilo veliki kavez za ptice
Nego aerodrom
Moja ljubav puna drugih je deo zore
Budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
Budim je mada je to uzaludnije nego dozivati
Pticu zauvek sletelu
Sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
Ta žena sa rukama deteta koju volim
To dete koje je zaspalo ne obrisavši suze koje budim
Uzalud uzalud uzalud
Uzalud je budim
Jer će se probuditi drukčija i nova
Uzalud je budim
Jer njena usta neće moći da je kažu
Uzalud je budim
Ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa
Uzalud je budim
Treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku
Ako nije tako odsecite mi ruku
I pretvorite me u kamen

Branko Miljković


http://img515.imageshack.us/img515/1...indeligtg1.jpg

čemu služi potok
da teče
da ide kroz selo
da se most napravi
da se vodenica melje
da stanuje u njemu voda
da se ribice preskakuju
da se svi skidaju u gaće
da se žabe skupljaju i da pevaju
da se kupaju žene i da ih ne vide
da pljuneš i da odnese voda za moravu

olovka piše srcem

http://razbibriga.net/imported/2011/...isesrcem-1.jpg

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.
Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.
Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

Pero Zubac


http://razbibriga.net/imported/2011/04/122489-1.jpg

Vozovi će nas odneti u poslednju jesen

Vozovi će nas odneti daleko,predaleko,
jesen će nas,zašto baš jesen,otpratiti u poslednju tamu,

mislićemo o prošlom životu u kom smo ostavili (ipak) nešto svetlo i meko
i izgledaće kao da niko od nas nikada nije stavljao svoju nežnost na pikovu damu

Negde iza nas
neka ruka će možda ostavljeno zaplakati

Negde ispred nas
zemlja će čekati na tela mladih vojnika

Vozovi će nas odneti daleko,predaleko,
u poslednju jesen,

a vetar će mesto nas pevati
poemu
mrtvih
ljubavnika.

Izet Sarajlić

http://savezbezimena.com/Duhovnost/jesen-10-2005.jpg

Prvi je o tebi, ali neodređen.
Ono čega nema ostaje i peče.

Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodaš.

Treći je o tebi. Ne poznam ga više.
Samo svjetlo munje, vedro crne kiše.

Četvrti je o tebi. Ne vidim ti oči.
Tragovi u blatu, koraci u noći.

Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otišla si rijekom.

Šesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovdje. Veče je, i zima.

Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.

Osmi je o tebi. Govori i ćuti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti.

Zvonimir Golob

http://razbibriga.net/imported/2011/...Ay9lOnpr-1.jpg

Znam, kao nepoznati u luku brod
Zalutala je moja duša u ove strane;
Znam da nikome nisam rod,
Da je trebalo da živim u druge dane.

Znam da sam tanki ptičiji glas
Koji se jedva iz daljine čuje;
Znam da sam trošni biljke stas,
Povijan vetrovima oluje;

Da nisam donela nikakvu novu vest,
Da ništa veliko svetu neću reći,
Da sve su reči moje samo ispovest
Ljudska tužna.

Ali niko na zemlji nije kao ja
Razumeo božje beskonačno delo;
Niko toliko šetao kad mesec sja,
Ni toliko slušao lisće svelo.

Niko nije voleo tako neke sitne
Stvorove, ni prostrana nebeska krila
Niko osluškivao tako nepobitne
Zakone božje. Samo sam ja bila

Stanovnik šuma i saputnik mrava,
I znala potoka i vetrova smer,
Znala o čemu priča livadska trava,
I šta oseća u grmu skrivena zver.

O, znam: ostaću sasvim nepoznata
Novom vremenu i novom kraju;
Ali mene poznaju sva nebeska zlata,
Oblaci, i bube, i šume mene znaju.

Potomstvu svome ispričaće laste
Da sam proleće pesmom predskazivala
I da sam uvek kad suton poraste
Na usamljenim stazama snivala.

Reke će moju sliku u sva mora
Razneti, i u sva jezera neznana,
Ptice će moju pesmu s mladog bora
Pevati kad mene ne bude jednog dana.

Desanka Maksimović

http://razbibriga.net/imported/2011/...ec0a051a-1.jpg

Ove reči su seme
za neko novo vreme
a ni ja nisam znao
šta sam sve zasejao

kada zatvorim oči
vizija k'o iz česme
bez prestanka se toči
u nove i nove pesme

i u svakoj je reči
skrivena magijska moć
što možda srce leči
što možda razgoni noć

a ja ko neka luda
opčinjen vizijama
verujem da se čuda
kriju u svima nama

i kada vatra plane
obasja tamu noći
tada Nebo postane
praznik za naše oči


Marinko Stevanović

http://razbibriga.net/imported/2011/...41232920-1.jpg

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tijelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!

Šantić


http://razbibriga.net/clear.gif

Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.

Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.

Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava.

Vesna Parun

http://razbibriga.net/imported/2010/12/19f313741-1.jpg

U dubinu duše moje

U dubinu duše moje
Tvoj premili pogled pade,
Kao poljub' srca vrela
Na njedarca ruže mlade.

Oh, to sveti zračak bješe,
U kom rajsko milje leži:
Svaki duše osjećaj mi
Razvi se u cvijetak svježi.

I sada je duša moja
Perivoj, gdje cvijeće miri-
Svaki cvijetak tebe sanja,
Tebi svoja njedra širi!

Aleksa Šantić

http://razbibriga.net/clear.gif

Moje srce , ptica divljine ,

našlo je svoje nebo u tvojim očima.

One su kolevka jutra.

One su carstvo zvezda.

Moje su pesme potonule u dubine njihove.

Pusti me samo da se vinem u to nebo,

u njegovo bespuće.

Pusti me samo da delim njegove oblake,

da širim krila u sjaju njegovoga sunca.

R. Tagore


http://razbibriga.net/imported/2011/...blaksrce-1.jpg

Ako preko mora odeš naglo,
skrivši se u rupu noći guste -
utisnuću u tebe, kroz londonsku maglu
fenjera, ognjene usne.
Poređaš li karavane kroz
pustinjsku žegu,
gde lavovi su zasedu zauzeli -
prisloniću ti
pod peščanim bregom
obraz, kao Sahara vreli.


Majakovski


http://razbibriga.net/imported/2011/...u6jjx_cQ-1.jpg

Biti sretan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.


Herman Hesse

http://razbibriga.net/clear.gif

I nikad nećeš saznati
sfingo od snega
koliko bih te voleo
u svitanjima dok pljušti kiša
i dok sa suve grane pada gnezdo
*******

Lorca

http://razbibriga.net/imported/2011/04/gnezdo_-1.jpg