1. maj

Učiteljica nas je pitala da li znamo šta je to 1. maj - i svi su ćutali,
samo sam se ja javio: "To je dan kada bi tata trebalo da primi platu, ali
je ne primi! Nije ni 1. aprila, ni 1. marta, ni februara, januara...

U decembru je pozajmio za prasence od teče, ali mu još nije vratio, i kad
god zove, mi moramo da kažemo da tata nije tu, iako se krije u ve-ceu kao
da teča može da vidi kroz slušalicu."
Lupila mi je čvrgu i rekla da sednem...

Objasnila nam je da je reč o prazniku rada i rekla da svako od nas, kada
ga prozove, ustane i kaže čime mu se roditelji bave i šta bi voleli da
budemo kad porastemo?

Kada je došao red na mene rekao sam:
- Moj tata privremeno radi na železnici, leži na šinama... Svako jutro se
obuče kao da ide na posao u staru firmu, koju je sad kupio čika Mile koji
je nekada bio portir, i ode s kolegama da malo leže na pruzi, a mama
zalupi vrata i kaže: "Dabogda vam naleteo teretni iz Lapova kad niste
hteli sa Miletom u stranku..."

Mama je završila neki teški fakultet, ali u tubi za diplomu sad drži
flašicu rakije za koju tata ne zna, pa otpije nekoliko "semestara" čim on
izađe iz stana... Posle se svađa sa komšinicom čiji muž često pijan piški
u liftu... i radi u nekom ministarstvu kao ekspert za nešto?

Inače, mama je nekada radila u banci, ali joj je šefica dala otkaz zato
što se ispostavilo da ima previše škole da bi ostala na radnom mestu koje
se sviđalo šeficinoj kozmetičarki, i premalo grudi da bi je prebacili na
šalter...
Htela je da proda tatinog "juga" i dedin Orden rada sa zlatnim vencem i
skupi pare za jaku "četvorku" - rekli su joj da za te pare ne može da
sredi ni kurje oči, a kamoli da nabaci tranzicione grudi...

Na sreću, ona komšinica nije zlopamtilo, pa ponekad pozove mamu da joj za
500 dinara očisti stan... i oriba lift kad se komšija ekspert vrati s
posla.
Nije komšinici teško da to i sama uradi, ali nema vremena od kada se
zainatila da završi srednju školu...

Kaže da uspešnog muža mora da prati i ambiciozna žena, a i ne može
drugačije da je ubaci kod sebe u ministarstvo kao savetnika...
Što se onog dela "šta bih voleo da budem kad porastem" tiče, tu sam baš
bio u nedoumici!

Mislim, dvoumim se da li da postanem tajkun, kao Đurin tata, u čijoj firmi
razredna po podne radi kao sekretarica, pa joj se i u školi ponekad omakne
da Đuri kaže "šefe", ili da postanem političar?
Kada smo bili mali, Đurin tata je često išao u Zabelu, valjda su tamo
imali vikendicu, ali mama nikada nije htela da vodi i Đuru kada bi
vikendima išla u posetu čika Joci.

Koliko sam shvatio, on se tamo aktivno bavio poljoprivredom i izgleda da
mu je baš super išlo čim je posle nekoliko godina kupio nekoliko firmi, pa
za njega danas rade čak i čika policajci koji su nekada dolazili po njega
da ga vode u vikendicu, a on im lupa zauške, tera ih da rade sklekove i ne
daje im platu.

Stvarno ne znam da li to ili da idem u poslanike?
Tata je više za ovo drugo, naročito otkad su javili da je neka polugola
teta pokušala da uđe u Skupštinu, a on dreknuo na televizor:
"Ostavite je na miru - čula žena da je politika kurva, pa došla kod
svojih! Eto, sad imate kvorum!"

- Dobro je, sine, izgleda da j.. u još nekog osim nas u mozak - okrenuo se
prema meni i pomilovao me po glavi, dodavši: "U poslanike će tebe tata, u
poslanike, ali da zoveš i tatu u poslanički klub kad vam dođu ovakve
delegacije u uzvratne posete"...

Moj uzor je čika Velja, on se bije i psuje za platu i niko ga ne tera u
ćošak kao mene...
Inače, izgleda da se situacija kod tate na poslu popravlja, otkad im je
bio u poseti neki fin čika, Rasim, ćale se više ne vraća onoliko ukočen
kući - dobili su neke anatomske uloške za dugotrajno ležanje na šinama, pa
sad kaže da mogu tako i do penzije!

Mama i dalje navija za onaj teretni iz Lapova, hvatajući se za "diplomu"
sve češće, a ja za tu penziju koju tata pominje - kaže to je sigurna lova
na koju mogu da računam ukoliko se ostvari mamina želja?
Eto, priznajem da mi ni posle svega nije ništa jasnije zašto je taj 1. maj
toliko važan datum kad od cele porodice radi samo baka, umesto da se kod
kuće odmara i gleda španske serije?



Mada, nije joj loše - po ceo dan sedi ispred nekog ve-cea i daje ljudima
toalet papir u zamenu za neku siću... Kaže da često sretne i neke od
svojih bivših studenata, oni joj daju više para nego što treba - i ne
traže kusur.
Otpevao sam mami i tati pesmu koju nas je učiteljica naučila - "Da nam
živi, živi rad" - dobio sam šamar od tate, a mama me je gađala diplomom...

Tek sad ništa ne razumem - zašto slavimo nešto što nas sve nervira?
Izem ti praznik kad su svi ljuti na njega!!!

i lebac ti, da li da se smejem ili da placem...

1. maj, najvažniji datum u životu svakog krpelja :haha:

Toliko o tome :facepalm:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Say.

Toliko o tome :facepalm:

---

Bash , sad moze i pod kljuc, Manijak je puno toga rekao :)

Da nam zivi rad !!!! :)))

Ljudi na ovim prostorima jednostavno vole da obilježavaju neke datume,vole taj skupni svepripadajući običaj kojim se osjećaju,valjda kao dio planetarnog ili čega li već..
ironija je slaviti rad u zemlji u kojoj vegetira armija nezaposlenih..ironija je i prejesti se i prepiti samo tog dana kao da je sudnji dan..a najveća tuga je kad sve to sindikalno upakuju i serviraju sa imperativom Radujte se(ujedinite se ,zar je važno u čemu)

Prvi maj ili Međunarodni praznik rada obeležava sećanje na radnička dostignuća, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća prava. Ono što je danas normalno radno vreme od 8 sati dnevno nekada je bila samo radnička utopija. Radilo se po 12 pa i više sati, a subota je bila normalan radni dan.

http://i1.wp.com/www.nostalgicno.com...size=640%2C320
http://i2.wp.com/www.nostalgicno.com...size=640%2C445

U nekadašnjoj Jugoslaviji, naročito odmah posle Drugog svetskog rata, održavale su se brojne prvomajske parade koje su bile vojnog i civilnog karaktera. Najčešće su se održavale po glavnim gradovima republika, a centralna kao i obično u Beogradu.

http://i0.wp.com/www.nostalgicno.com...size=640%2C428

Sve bi počinjalo sa tradicionalnim prvomajskim urankom uz limenu muziku lokalnog gradskog orkestra. Orkestri su u početku bili manji pa bi se muzičari po gradu vozali na kamionu i svirkom budili građane, a posle je i članova bilo sve više. Danas postoje ljudi koji kao članovi orkestra više od 40 godina učestvuju u urancima i čuvaju ovu tradiciju.

http://i2.wp.com/www.nostalgicno.com...size=640%2C427
A onda s one opuštenije strane slede roštiljade i izleti u prirodu! U neka sretnija vremena kolone izletnika bi sa autima i gepecima punim mesa i pića okupirali gradska i sva druga izletišta.

http://i1.wp.com/www.nostalgicno.com...size=640%2C427

http://i0.wp.com/www.nostalgicno.com...size=640%2C427

Uz Međunarodni praznik rada: Dok građani bogatih zemalja protestuju, stanovnici Balkana većinom slave uz roštilj

http://www.6yka.com/img/s/656x350/up...prvi%20maa.jpg

Kad je nama lijepo, njima nije.:jasenka: