Printable View
Nema nijedne velike istine čovekove o kojoj se sme do kraja misliti bez opasnosti
za svoju misao:ni o religiji,ni o ljubavi,ni o smrti.Sve što je duboko,izgleda na dnu
tamno i neveselo;i ni u jedan se ponor ne daje dugo gledati bez vrtoglavice i užasa.
Koliko više razmišljate o životu sve se više otvaraju njegove zasede i pokazuju njegova
bespuća.Zato ako puno govorite o nesrećama u životu,najzad više ne vidite život nego nesreće.
Čak i čovek koji ne daje životu ništa traži od života sve. I začudo, nijedan čovek ne ume da odmeri sreću koju ima,
nego samo sreću koju nema. Najsrećniji je čovek koji ume da se udubi onoliko u svoju sreću, kao što se drugi udube
u svoju nesreću. I da ne prespava celu noć misleći na svoju sreću, kao što bi uradio da mu se dogodila nesreća.
Sve su velike sreće slučajne, i nema čoveka koji je izmislio jednu sreću.
Mladost, to je bogatstvo i kraljevanje; to je čar telesne lepote i duhovne svežine.Mladost, to su radosti prečeste i prenagle;
svi izvori optimizma otvoreni; a san stavljen iznad istine, i ljubav iznad života. To su namere od kojih su uvek polovina herojskih
a polovina razbojničkih.Treba imati mnogo mudrosti, pa znati ostareti bez ružnoće, bez pakosti i bez tuge, - tri kobne stvari koje
idu zajedno.Čovek koji voli žene nikad ne ostari; a čovek koji traži društvo mladića nikad ne tuguje.Nesrećna je starost jedino kad
čovek i samog sebe preživi; a to je kad više ne stvara, niti više učestvuje u životu.
Ne treba prijatelja ceniti po pravdi nego po srcu.Čoveka najiskrenije volimo kada ga volimo zajedno sa njegovim nedostacima, čak kada ga volimo baš zbog njegovih nedostataka.Naš neprijatelj, to još nije naš naopasniji protivnik, jer često od neprijatelja napravimo docnije dobrog prijatelja. Ali lažni prijatelj, to je najgori i naopasniji čovek u našoj okolini.Neprijatelj nas gleda često samo kroz jadnu zabludu koje se docnije može da odrekne, i da je se najzad i sam stidi; ali nas lažni prijatelj gleda kroz svoju prirodu koja je poptuno suprotna našoj prirodi, i kroz svoje interese koji su savršeno nepromjenljivi sa našim dobrom i našim mirom.Najbolji prijatelji, to su oni u čijem društvu možemo da ćutimo, a da se ipak osećamo dobro kao da najsrdačnije razgovaramo.Sa neprijateljem se može razgovarati, ali se ne može ćutati. Tako je ćutanje jedna mera prijateljstva.
Ljubav je osećanje koje je rezultat svih drugih osećanja, zbir svih drugih mogućnosti čovekovih, najviših i najčistijih. Ljubav je najveći izvor snage za iluziju, i najdublji dokaz moći za akciju.
Ako ljubav zavisi od naše slobodne volje, zašto ne prestanu voleti oni koji bi hteli da prestanu...
U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi i kaže ono što ni sami ne verujemo.Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voleti.Čovek o ženi zna samo ono što je sam izmislio i u što je samo on verovao. Odista, u odnosima između čoveka i žene, žena je uvek superiornija.Možda bi užasi ljubavi bili manji kada bismo mogli voleti samo one koje bismo hteli.Velike zvezde se vide samo u sutonu dana, a velike ljubavi samo u sutonu sreće.
Znam ljude koji veruju da je ljubav samo za besposlene i za mesečare,i druge
koji su ostarili,a nikad nisu bili zaljubljeni,i treće koji su smatrali za nedozvoljeno
poštovanje svoje muškosti,da svoju ljubav kažu ili pokažu.Samo ljudi velikeu
glađenosti i artisti u život naprave od ljubavi neiscrpni izvor svoje radosti ili svoje tuge.
Čovek ima više hrabrostri prema drugom, nego prema sebi. Da nije toga, ne bi bilo zla na svetu. Savršenstvo čoveka sastojalo bi se u tome da bude većma strog prema sebi, negoli čak i pravedan prema drugom. Ja znam puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, ali nisu bili strogi prema sebi, i zato su bili uvek labavi u stvarima dobra. Oni su bili više diletanti, nego artisti dobra. Njihova pravednost je uvek propadala, ako nije bila u pitanju tuđa ličnost nego njegova sopstvena, jer pravednost prema sebi zavisi od strogosti prema sebi, kao što pravednost prema drugom zavisi samo od naše dobrote. Pravednost je jedno kraljevsko osećanje, i čovek pokazuje pravednost često više laskajući sebi, nego voleći drugog. Najbolji ljudi su oni koji su prema sebi najstroži, i koji oproste drugom i ono što nikad ne bi oprostili samom sebi.
Nijedan čovek ne ume da odmeri sreću koju ima,nego samo sreću koju nema.
Sjajan je taj naš Dučić ali je I ambivalentan. Mnoge misli su mu sjajne, prevashodno su životne.Citiraj:
Prvobitno napisano od Bisernica
Recimo ovo je živa istina : Ako ljubav zavisi od naše slobodne volje, zašto ne prestanu voleti oni koji bi hteli da prestanu...
Ali da je žena u većini slučajeva superiornija nije tačno. Žena je mnogo bolji poznavalac LJubavi od muškarca I treba njoj da ga nauči.
Nažalost ona to ne ume, vrlo često, pa kad ne ume onda I neće.