Citiraj:
Лажни Димитрије или Димитрије Самозванац (? - 17. мај 1606.) је био цар Русије од 1605. године.
Смрт малога принца Димитрија сина Ивана IV Грозног 1591. године међу народом тога доба није била прихваћена као стварност. Када се почетком новога века по први пут појавио Лажни Димитрије, због претварања да је преминули принц, убрзо се нашао у затвору из којега успешно бежи у Пољску. Скитање по разним локалним кнежевствима и војводствима завршава када посећује двор краља Жигмунда III у марту 1604. Краљ му дарује допуштење да окупи војску за освајање Русије. Како би добио што већу подршку за свој подухват, Лажни Димитрије прелази на католичку веру уз истовремено обећање да ће цела Русија следити његов пример када буде цар.
Током јуна 1604. окупљена војска је по његовом мишљењу постала довољно велика за рат, тако да на њеном челу улази у Русију током те јесени. Добија и прву битку те године освајајући успут неколико руских градова. У следећој битки 1605. године Лажном Димитрију пораз наноси Борис Годунов, а његова војска претрпљује катастрофалне губитке. Тај пораз, којим је требао завршити рат, убрзо постаје тек неугодни догађај пошто његов противник изненада умире. Захваљујући искуству тога пораза, шаље поруку народу у Москви чија објава доводи до побуне против Фјодора II, новог цара. Нови цар је најприје ухапшен, а потом највероватније по наређењу Лажног Димитрија погубљен заједно с' мајком и сестром.
Први задатак који себи поставља по уласку у Москву био је посета гробу свога наводног оца Ивана IV Грозног. Одмах потом посећује своју наводну мајку која га потврђује као свога сина дарујући легалност његовом преузимању власти. Владавина Лажног Димитрија се убрзо показала као доба сталних великих реформи, као да је знао ограниченост свога времена. На спољнополитичком плану склапа протутурски савез с' Венецијом и Пољско-Литванском државом, док у унутрашњим пословима олакшава живот обичних сељака.
Одступајући од политике свих претходних руских владара, још од доба Кијевске државе, одбија строгу повезаност православне цркве и државе што доводи до првих проблема. Његове прозападне реформе и никада скривено размишљање како је западна култура боља од руске, доводе до додатних подозрења конзервативних кругова. Кап која прелијева чашу стрпљења је било венчање Лажног Димитрија с' пољском принцезом Марином која је била католичке вере. У таквим случајевима током руске хисторије она би требала прећи на православну веру. Како се то није догодило уз пуну подршку цара, који поштује њено право на избор, долази до склапања нове завере. Мање од десет дана након венчања, Лажног Димитрија убијају завереници који ће на престоље поставити оног истог Василија Шујског којега је убијени цар већ једанпут помиловао ради завере.
По мишљењу Бориса Годунова који је сигурно тада имао најбоље податке, Лажни Димитрије је сигурно био Гришка Отрепев који 1601. године напушта манастир и почиње се представљати као Принц Димитрије Иванович. Ако би та тврдња била истинита тада је своје знање писања руског и пољског језика стекао још у манастиру. Био је и веома добар јахач што је припомогло да буде прихваћен у племићким круговима.
