Поп Ћира и поп Спира - Стеван Сремац

Анализа ликова:

Јула: Увек је била мирна и повучена, мала, округла и здрава како писац каже ''као
од брега одваљена''. Умела је веома добро да кува, волела је хаљине отворених
боја са цветовима. Радо је проводила време у башти, заливала и певала и по свему
томе могла бих да закључим да је била веома романтична. На бал је ишла само о
Св. Сави а знала је тек по неку игру.

Меланија:Била је висока, витка и бледа у лицу, увек се жалила како јој нешто није
добро, није умела да кува, али је зато знала да критикује јела. Гледала је само
своје кактусе и читала романе. Била је мало сањалица и сентимнтална. Често је
посећивала балове и знала скоро све игре. Радила је све по својој вољи.

Поп Спира: Био је нешто нижи од Попа Ћире. Имао је црвени појас како каже
госпоја Перса добио само на певање, а тако је и било. Звали су га поп кеса због
своје похлепности за новцем.

Поп Цира: Он је имао плави појас. Звали су га поп хала због прождрљивости.
Наиме једном је на некој свадби пре обреда појео све крофне које је домаћица
припремила.

Госпоја Сида: Била је Поп Спирина жена. Веома тврда и одувек је потајно мрзела
госпоја Персу и називала је бештијом. Када год би се неко јело направило она би
била љуборна и овек га пред Јуцом критиковала.

Госпоја Перса: Била је исто као и госпоја Сида. Тврда и увек је госпоја Сиду
називала бестијом и увек била потајно мрзела. Била је љубоморна на сидине саће
од зоље од квасца.

Књигу можете презуети овде:

Поп Ћира и поп Спира

:uci:

Pop Ćira i pop Spira
Autor: Stevan Sremac
Književni rod: epika
Književna vrsta: humoristički roman
Mesto radnje: jedno selo u Banatu, "ono i nije selo nego varošica. Ta koliki je samo onaj Veliki sokak..."- kaže pisac.
Vreme radnje: kraj 19-og stoleća
Tema: U romanu se govori o životu dva popa, dve popadije i dve popine ćerke. Magičan broj dva narušavaju jedan učitelj, jedan brica i jedna seoska tračara, danas bismo rekli Radio Mileva. To su istovremeno i glavni likovi.
Ideja (poruka): Bivši prijatelj gori je nego neprijatelj ( narodna poslovica). Slogom rastu male stvari, neslogom se i najveće raspadaju (opet narodna).

http://www.tabanovic.com/pop%20cira%...op%20spira.htm

Fabula
U uvodnom delu opisuje se mesto radnje, jedno bogato banatsko selo, čiji su paori (seljaci) bili tako pobožni i imućni da bi mogli izdržavati, ne dva , već četiri popa. Pisac navodi da su Ćiru u selu zvali ‘pop hala’ zbog proždrljivosti, a Spiru ‘pop kesa’ zbog pohlepe za novcem. On im to zamera, ali ih ne opisuje kao loše već kao dobre ljude. Meštani složni i na veselje i zabavu spremni, a popovi uživaju u izobilju. Odlično se slažu i, ako nisu na nekoj proslavi za bogatom trpezom, goste se u svojim domovim, a njihove dve ćerke (Juca i Melanija), odlične drugarice, uvek dobro raspoložene, bezbrižno ćaskaju. Ovu pravu seosku idilu s vremena na vreme naruše dve popadije (Persa i Sida) svojim zajedljivim primedbama na račun one druge, ali se ne ide dalje od toga: koja bolje izgleda, ili koja je bolji ručak spremila.
Pravi zaplet nastaje kad u selo stigne mlad i zgodan novi učitelj (Petar Petrović). Ona iskra zavisti među popadijama, pojavom novog učitelja, pali vatru koja će kasnije buknuti u požar. Valjalo bi ovu jedinstveno dobru priliku neženje iskoristi. Nevolja je u tome što je on jedan, a dve zrele udavače, popine ćerke. Počinje prava utakmica oko toga ko će pre i bolje ugostiti novajliju.
Čim se malo uljudio, mladi gospodin odšeta do crkve gde je trajala služba, i svojim božanstvenim pojanjem oduševi malobrojnu publiku. Ko za inat Persi, Ćirinoj ženi, tog dana na službi je bio pop Spira, te on momka pozove na ručak, na oduševljenje svoje žene Side. Prvo su svi zajedno prošli kroz selo da ih svi vide, pa su onda otišli na ručak. Pošto je pop Spira imao tu čast da prvi ugosti potencijalnog mladoženju, kao slučajno su im u goste jednog dana došli pop Ćira i njegova žena Persa. Obe su hvalile svoje ćerke ne bi li pridobile učiteljeve simpatije.
Za to vreme dežurna seoska abronoša Gabrijela već je počela da širi tračeve po selu: šta se dešava u kući. Koga će učitelj odabrati? Koja će se bolje pokazati kao udavača? Juca, pop Spirina kći, baš i nije volela tog učitelja. Njeno srce pripadalo je nekom drugom, tačnije Šaci, bricinom pomoćniku. Svako veče je prolazio sokakom i svirao joj pod prozorom. Sida je bila strašno iznenađena ponašanjem i odlukom svoje ćerke. Učitelj se ipak zaljubio u Melaniju, ona je znala oko Pere tako vešto i umiljato da se ponaša, da mu je bilo teško i dan bez nje, a i on se njoj sviđao i svako veče su se viđali. Sida je bila veoma ljubomorna zbog toga i to je bio razlog da izbije rat između gospođe Side i Perse. Od tada više nisu živele u slozi i ljubavi, a dežurna abronoša Gabrijela je odmah požurila da obavesti selo o ovim događajima. Ogorčane i razočarane gospođe ispričale su svašta svojim muževima. Oni su se sastali da razgovaraju, ali je na kraju došlo do tuče. Pop Spira je fizički napao popa Čiru i polomio mu levi kutnjak. Ćira nije bio zlopamtilo, ali njegova žena Persa je želela osvetu po svaku cenu, i natera ga da tuži vladiki kolegu.
Crkvenjak Arkadije je udesio da oba popa putuju istim taljigama. Na putu za Temišvar prenoće kod popa Oluje. On je pomogao pop Spiri da zamene zub tako što je opio popa Ćiru, i umesto pravog, stave veliki konjski zub. Kada se Ćira probudio, onako mamuran, samo pipne zavežljaj i nije primetio ništa, i pred njegovo preosvešenstvo vladiku, samouvereno izašao i u zavežljaju dao svoj rođeni zub, što je izazvalo opšti smeh, a naročito kad je na ponovljeno pitanje: da li je to stvarno njegov zub, potvrdio, govoreći da ga je služio više od 20 godina.
Onda se dogodio preokret, pa umalo nije bio kažnjen, ali mu je ostavljena šansa da se tu odmah pomiri sa svojim dugogodišnjim prijateljem. Njegova žena Persa bila je očajna. Posle ovog događaja u obe popovske porodice bilo je svakodnevnog veselja. Pera je oženio Melaniju i postao đakon, a Šaca je oženio Jucu i postao berberin. Gospođa Persa i Sida nikako se nisu mirile sa sudbinom svojih kćerki, a nisu se ni mirile između sebe. Sve više je jaz između ove dve popadije bio dublji. To prijateljstvo koje je jednom bilo prekinuto višee se nikada nije nastavilo.

http://www.tabanovic.com/pop%20cira%...op%20spira.htm

Хумор у роману
Хумор Стевана Сремца црпи своју ванредну животност непосредно из стварних доживљаја, из свакодневних доживљаја просечних људи малограђанске средине у којој се Сремац кретао. Врело Сремчевог хумора се налазило у интимном познавању те средине и саживљавању с њоме. Читаоци су у овом Сремчевом хумору налазили реалне елементе из свога живота и живота своје средине, из својих устаљених навика, из свега онога што је постало уобичајено, што се укоренило у живот и постало захвалан објекат шале и досетке.
Сликајући поповске породице, Стеван Сремац нам је на хумористичан (смешан) начин дао и слику сеоског војвођанског живота. Описује тротоаре, сокаке, куће; слика сиромашне и богате породице, учене и просте људе, оне који иду за оним што је савремено и модерно и оне који се још држе старог. Ново је у одевању, намештају и говору (учи се немачки), у припремању разних јела. И све се то може видети на примеру поп-Ћирине и поп-Спирине породице. Меланија говори „немецки“, а Јула народски. У Спириној кући се једе гибаница гужвара, а у поп-Ћириној похована пилетина.
Хумор се јавља у описима неких детаља и ситуација, у поступцима јунака и у њиховом говору.
Кад описује сокаке и говори о тротоарима у селу, Сремац опет полази од анегдоте и хумора. Прича се како немају тротоаре зато што су их краве појеле. Наиме, да би се боље заштитили од блата, бацали су кукурузовину на тротоаре, а краве наишле и појеле. Када говори о блату и барама које се дуже задржавају поред сокака, писац ће рећи да је у њима било много жаба и да је била „једна лепота слушати жабе кад почну да певају ноћу“. Са хумором говори о једном жапцу који се „већ неколико година дере колико га грло носи; има гласину као бик, па се чује са пола атара колико је грлат“.
У приказивању предмета и животињског света Сремац — да би остварио хумор — често користи персонификацију, поређење и хиперболу. Кад Перса говори о зидном сату, она га приказује као да је у питању живи створ. Сат ретко звони, „а кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље“. Он је „тако оматорио да је поред кијања и кашљања почео већ да баца шлајм...“ Незабораван је и Сидин патак коме је, због љубавних авантура и неморалног живота, попадија Сида од коже „направила и припасала кецељу, па сад у њој изгледа као какав пинтерски калфа“. Њега је поп Спира омрзао и звао га „Турчином“ што нимало не води рачуна о кући у којој је. У селу је настала изрека за неког ко је неваљао: „Лола као попин патак!“ Попин петао је био „један дугачки грлати клипан, који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом“.
И коњски зуб, у расплету, треба да донесе преокрет и насмеје читаоца. Ево те смешне ситуације код владике, коју је поп Ћира исприповедао својој Перси:
Владика: - А је л ово баш ваш зуб, оче Кирило?
Ћира: - Да, ваше преосвешенство... Мој рођени зуб...
Владика: - Та ово је, ово коњски зуб, оче Кирило (...) Забога, та где сте га само нашли!...
Перса: - Ух, ух, ух!
Ћира: - А ја приђем и погледам га, ал имам шта видети! Коњски зуб, сасвим коњски, и то још колики. Таква велика зубекања какву ја, Персида, свога века, никад нисам видео!...

Priredio: P. Jokić
http://www.tabanovic.com/pop%20cira%...op%20spira.htm

То је хумористични роман који кипти од шаљивих згода и смешних ликова. Око
емфорне приче о попадији и тучи попова због зета, као окоснице,дата је широка
реалистичка слика војвођанског села. У конструкцији романа приметан је
паралелизам по сличности међу ликовима и токовима радње: два попа, две
поповске кћерке, две љубавне приче. У почетку романа то је паралелизам по
сличности : две поповске куће су сасвим сличне, још су сличније две попадије,
што се види и по њиним именима (Персида и Сида). У даљем развоју радње
паралелизам по сличности преображава се у паралелизам по контрасту, што
највоље долази до израза у ликовима двеју дјевојака, Меланије и Јуле. Насупрот
Јули која је здрава, снажна и вредна сеоска дјевојка, Меланија је размажена,
себична, извештачена. И две љубавне приче, прича о Меланији и учитељу Пери, с
једне, и прича о Јули и берберину Шаци, с друге стране, налази се у контрастном
односу. Прва је од почетка само лов на мужа, где умешност младе дјевојке,
кокетне и причљиве, срећно допунјује животно искуство њене мајке.

Друга почиње романтично, кришом,у амбијенту башта и цвећа и мора да савлада
низ препрека, између осталог и противљење девојчиних родитеља, да би се
остварила. Обе приче завршавају на исти начин, свадбом, али су праву срећу у
браку нашли само Јуца и Шаца. Највећу драж књиге чине описи којих има у
изобиљу и разних врста : слике сеоског амбијента и атмосфере (ё''ёидилично
представљено вече у у кући поп-Спирино'',ёё'' недељни дан на селу ''), описи
сеоских дворишта, ствари, животиња. Сремац је мајстор у сликању животињских
ликова. Њих има у многим његовим дјелима, а највише управо у овом роману. Ту
су : ё''ёстари Шаров'', ё''ёлопов мачак '' и, најизразитији од свих похотљиви патак
поп-Спирин. И поједини предмети под његовим пером добијају индивидуална
обиљежја. Такав је стари сат у кући поп-Ћириној. Сремчеве хумористичне
илустрације увек извиру из живота, из животне свакидашњице.И кад описује
животиње, њихови цртежи му згодно по служе да у духовитим поређењима и
асоцијацијама изнесе смешне сличице из живота. Сличица у којој је у центру поп
Спирн ћуран, на пример духовито илуструје читав амбијент у ком се развијају
догађаји око сукоба поп Ћире и поп Спире: ''На пример живине ! Шта је и какве је
све то било у авлији.Прави Нојев ковчег! Било гускака угојених тако да, када их
поп Спира види у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу
њима глупи и уображени ћуран, задовољство комшинске деце. Иако је пазио на
себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшинском децом као
неуспели педагог.Врло су га често секирала деца изкомшилукакад изађе на сокак,
тако да се обично морала и сама госпођа Сида умешати и заузети за њ.,,Срам вас
било, бећари једни'',грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!А шта вам ради
да га секирате тако!? Јао наопако, а кад сте у другом шору и шта тек радите
другим паорским ћуранима,кад сте такве арамије пред господин-попином кућом?!''

Побожност и оданост цркви нису Сремцу сметали да се нашали на рачун попова,
да их прикаже у њиховом приватном животу као људе који се поглавито брину за
стомак, за новац икоји се сурењиво боре за црвени појас.Сремац се не устручава
да их прикаже као људе облапорне и сангвиничне, кадре да једандругоме подвале
и да у свађи један другоме избију зубе.Сремац се нашалио и на рачун ратоборних
попадија, које су у првом плану његовог хумора, а које су по менталитету врло
налик једна на другу.Одлично познавајући менталитет домаћих интеријера
малограђанских породицаСремац је дочаравао комичне странешаблона њиховињ
међусобмних односа, ситничавог механизма њиховог једноликог начина живота.У
двема попадијама, чији су односи променљиви и зависе од личних интереса,
оличен је и ниво малограђанских патријархалних жена, чији је свијет затворен у
домазлук, закржљао у огрубелости и запарлочености личног живота....Сремац је
замислио Поп Ћиру и поп Спиру као кратку приповетку, међутим је у разради,
додавањем великог броја епизода . произашло веће дјело.

Добио је у овим епизодама пејзаж љивота банатског села у коме ноћу сате
оглашава боктеров рог, а преко дана одлазак и повратак крава регулише
домаћицама радно време.Много оштроумно запажених, колоритним детаљима
духовито поентираних елемената уткано је у ово дело. Ови детаљи су
укомпоновани у фабулу и уносе много животне верности, сликовитости и боја у
духовите цртеже, илустрације и карикатуре интимног домаћег животабанатског
села и поповских кућа. Хумор Стевана Сремца црпе своју ванредну живутност
непосредно из стварних доживљаја,из свакодневних доживљајапросечних људи
малограђанске средине у којој се Сремац кретао . Врело Сремчевог хумора се
налазило у интимном поззЂнавању те средине и саживљавању с њоме.Читаоци су
у овом Сремчевом хуморуналазили реалне елементе из свога живота и живота
своје средине, из својих устаљених навика, из свега онога што је постало
уобичајно, што се укоренило у живот и постало захвалан објекат шале и досетке.

Gde ste bile kad mi je ovo trebalo, prošle godine :aha:

NAJZANIMLJIVIJI DOGADJAJ:

Pop Cira i pop Spira su stigli u Temisvar kod Spirinog veoma dobrog prijatelja, koji ce mu
pomoci da ukrade zub od popa Cire koji ga cuva kao oci u glavi.

Uvece su popovi poceli da piju a domacin je najvise dolivao pop Ciri, kako bi se ovaj opio
i cvrsto spavao. Pop Ciri se prispavalo i onda su svi otisli u svoje sobe, domacin i pop
Spira su cekali da Cira zaspi i onda je domacin usao u Cirinu sobu i trazio zub u jakni ali
ga nije nasao, pa je otisao kod Spire u sobu da ga pita da li mozda zna gde bi Cira mogao
da sakrije zub, Spira mu je rekao da je sigurno ispod jastuka, domacin je tamo i nasao
zub, uzeo ga je ,i zamenio ga sa konjskim zubom.

Kada su ujutro krenuli dalje na put Spira je bio veoma veseo.
Kada su stigli pred ekselenciju pop Cira je izvadio maramicu sa zubom i predao ga
ekselenciji, oni su poceli da se smeju i pitali su ga da li je siguran da je ovo njegov zub, i
on je tvrdio da jeste, sve dok mu ekselencija nije pokazala da je to zub dosta veci od
covekovog to jest da je to konjski zub.

Pop Spira se isto cudio,a pop Cira je znao da je to Spirino maslo, i da mu je on ukrao
njegov pravi zub. Ekselencija je ova dva popa naterala da se rukuju i poljube, iako to nisu
zeleli, oni su se poljubili, i tad su se njih dvojica pomirili, ali nikad vise nece biti prijatelji
kao nekad pre.