Sumnjivo lice - Branislav Nušić

Izvor:

http://search.adsoglasi.com/pretrazivac/



Sumnjivo lice - Branislav Nušić
1.TEMA: Korumpirana i nesposobna vlast koja trazi sumnjivo lice

2.IDEJA: Nepismenost i korupcija su presudni u donosenju optuzbe i presude

3.VREME RADNJE: Vladavina dinastije Obrenovica

4.MESTO RADNJE: Srbija

5.KOMPOZICIJA

UVOD: Jerotije, srpski kapetan, i Andja, njegova zena, bez znanja njihove kceri, Marice, uzimaju ljubavno pismo namenjeno njoj od Djoke i citaju ga

ZAPLET: Jerotije dobiva drugo pismo puno cudnih sifara od Vice, sreskog pisara, sa kojim na miru i tisini desifruje pismo

VRHUNAC: Iznenada dobivaju telegram od ministra iz Beograda, da se u njihovoj varosi nalazi revolucionar sa antidinastickim spisima i Jerotije naredjuje da ga uhvate sa izvrsnim planom

RASPLET: Napokon je sumnjivo lice uhapseno i privedeno na saslusanje uz prisustvo dva gradjanakoji su svjedoci

KRAJ: Nakon spleta okolnosti ispade da revolucionar uopste ne postoji i da je "sumnjivo lice" Djoka koji se ipak na kraju zeni sa Maricom

6.MISLjENjE O DJELU: Ova komedija mi se od pocetka do kraja svidja jer je saljiva, interesantna i zanimljiva. Pored tih stvrai govori nam kako je narod u toba bio nepismen. Suci su zavrsavali slucajeve kako im je bio "ch(t+j=ch jotovanje)ejf". Vlada svoje poslove nije obavljala kako treba, a u ovom slucaju Jerotije, srpski kapetan, je odustao kada je doslo do sukoba i ozbilje situacije sbog svog kukavicluka.

7.LIKOVI: VICA

FIZICKE: Vica je suv i strkljast, on ima neobicno kratak kaput na struk, tesni, pripijene jahace pantalone, cizme i na njima mamuze. Podsisanih brkova i ima chubu od kose nad celom.

PSIHICKE: Vica je jako zaljubljen u Maricu sto pokazuje svojom ljubomorom kada je Marica pred njim poljubila djoku "ja protestujem u ime u ime drzavnog morala i ja, u ime drzave, izjavljujem da ovo ne mogu da gledam svojim ocima. Ja nisam duzan da u zvanicnoj duznosti gledam ljubljenje i grljenje u drzavnom nadleznisvtu", "vjest da unovci svoj polozaj"

SOCIJALNE: Mladic, na dobrom polozaju. Dobro radno mjesto i dobra placa. Zivi u jednoj varosi u Srbiji.

8.FABULA: Sasvim obican je dan. Srpski pisar Jerotije dosadjivao se u svojoj kancelariji sve dok njegova zena Andja ne donese jedno pismo. To je bilo ljubavno pismo od Djoke namijenjeno Marici, njihovoj kceri. Procitase ga i zamislise se. U to vrijeme na vrata pokuca Vica sa novim pismom punim nekih sifara koje je napola desifrirao. Onako hvalisave naravi Jerotije uze pismo i poce ga citati sa "razumijevanjem", a u stvari samo pokusava da nesto shvati. Medjutim prekide ih telegram od ministra iz Beograda koji kaze da se u njihovoj varosi nalazi mladic sa antidinastickim spisima. Jerotije dade potragu za njim istog trenutka. Ubrzo dolazi informacija da se sumnjivo lice, tj Djoka nalazi u hotelu "Evropa". Uhvatise ga veoma dobrim planom i pritvorise ga u apsu.Uslijedilo je saslusanje uz prisustvo dva gradjana kao svjedoka. Nakon niza okolnosti Jerotije shvati da on nije krivac i da antidinasticki spisi uopste ne postoje vec su to ljubavna pisma. Kao slag na tortu stize Marica i izgrli i poljubi sumnjivo lice i rece Djoka nije kriv. Djoka je pusten iz pritvora i ubrzo je on postao Jerotijin zet.

О писцу

http://razbibriga.net/Nusic_1894a.jpg
Бранислав Нушић
Наш најпознатији комедиограф Нушић је рођен у Београду као Алкибијад Нуша у цинцарској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Његов отац је био угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије. Преселио се у Београд, где је матурирао. Кад је напунио 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић. Дипломирао је на правном факултету у Београду 1884. године.

Нушић се борио у Српско-бугарском рату 1885. године, који га је затекао на служењу редовног војног рока. Након рата је објавио контроверзну песму „Два раба“ у „Дневном листу“, због које је осуђен на две године робије. Песма је исмевала српску монархију, а посебно краља Милана. Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом „Бен Акиба“. Преминуо је 19. јануара 1938, а тог дана фасада зграде београдског Народног позоришта била је увијена у црно платно.

Književni rod: drama

Književna vrsta: komedija

Tema: Korumpirana i nesposobna vlast trazi sumnjivo lice, a nađe Đoku, budućeg
kapetanovog zeta.

Ideja: Nepismenost i korupcija su presudni u donošenju optužbe i presude; kakav svetac - takav i tropar; kakav narod - takva i vlast.

Vreme radnje: Vladavina dinastije Obrenovića.

Mesto radnje: Neimenovana varošica u Srbiji.

Fabula
Radnja počinje tako što Jerotije, sreski kapetan, po navici, čita tuđa pisma. Ovog puta pismo je njegove kćerke Marice. Iz pisma se vidi da devojka ima momka, pa Jerotije zove suprugu Anđu da to razjasne. Ona se, naravno sa mužem u svemu slaže, osim što je pismo otvarao bez saglasnosti Marice.
Zaplet nastaje kad stigne strogo poverljiv telegram iz Ministarstva unutrašnjih dela. Sadržaj je šifriran, i polupismeni pisar Vića, ulizica i karijerista, čita kapetanu. Sadržaj tako razjašenih šifri je smešan i besmislen. Međutim, kapetan, kao stari lisac, hvata se za sintagmu "kljukana dinastija" i pretpostavlja da je nešto protiv dinastije. Slede još neka tumačenja, ali napokon shvate da tu nije nešto uredu. Ispostavi se da brzopleti Vića nije koristio pravu šifru.

Kad napokon odgonetnu sadržaj, vidi se da ministar sumnja da se u njihovom srezu nalazi inkognito lice koje sa sobom nosi revolucionarne i antidinastičke spise i pisma.
U međuvremenu ide scena kod mamurnog pisara Žike. Izvesni gospodin Miladin, gazda iz sela Trbušnice, koji, računajući na to što pisar kod njega ima dug, hoće nekom jadniku ponovo da naplati dug. Smešne scene se ređaju. U drugoj kancelariji iz dosade pisari se šale tako što su gospodinu Tasi u stolicu nabili špenadlu, on seo i iskrvavio.

Ipak, glavni tok radnje usmeren je ka otkrivaju sumnjivog lica. Zna se jedino to da je mlad čovek, pa idiotski smešno deluje Vićin predlog da uhapsi gazda Spasoja koji ima više od 60 godina. Vića, zatim predlaže da angažuju sreskog špijuna Aleksu Žunića. Ovaj, kad dođe, kapetanu pruži svoju vizit-kartu na kojoj piše da je špijun. Kapetan se "krsti" što je to obelodanjeno. Međutim, Vića kaže: "Dok je krio, ništa nije mogao da dozna, a sad mu svi jedni protiv drugih kazuju".

Pošto je Aleksa "otkrio" da se sumnjivo lice nalazi u hotelu "Evropa", jedinom u gradiću, napravljen je plan napada. Kapetan, kao prvoklasna kukavica, bira najbezbednije mesto. Naravno, i ova družina nespretnjakovića uz veliku halabuku uspeva da uhapsi "sumnjivo lice" bez većeg otpora. Kapetan trči da telegrafiše ministru, radujući se unapred većoj klasi (činu u službi).
Sledi "stručno" saslušanje. Da bi sve bilo po zakonu, neophodna su dva svedoka. Jedan je već pomenuti seljak iz Trbušnice Miladin, a drugog vade iz zatvora (gazda Spasa), koji nema neku veću krivicu, jer je samo rasturao lažne dinare. Nušić ovim primerom hoće da naglasi da ništa nije tako veliki zločin prema antidinstičkim stavovima. Smešne situacije grade se na zabuni. Kad nedužnog mladića počnu ispitivati, on se, razumljivo, protivi.

Vrhunac radnjeje kad se optuženik energično suprostavi oduzimanju "spisa", tvrdeći da su to njegove privatne stvari. I što se on više protivi, sumnja je veća. Napokon počinje čitanje, prvo jedne cedulje, na kojoj piše "Protiv zatvora". Kapetan se silno obraduje, ali se ispostavi da je to recept protiv stomačnih problema. Kad uzmu čitati pismo, mladić skoči, ali ga savladaju.
Pošto istragu vodi Vića, on čita pismo iz kojeg postaje jasno da ga piše Marica. Na početku ona ocrni vlastitog oca, napominjući da je starovremen i glup. Kapetan se protivi daljem čitanju. Vića neće ni da čuje. Međutim, kad počne vređati njega, tako što piše da je preispoljni klipan, koji liči na petla, on se protivi, ali sad kapetan insistira. Vića demonstrativno odlazi.

Rasplet počinje kad se iz dalje istrage nesumnjivo utvrdi da uhapšeno sumnjivo lice nije niko drugi nego apotekar Đoka, Maričin momak. Stiže i Marica i grleći Đoku, potpuno razjašnjava zabunu. Bruka je pukla, kapetan razgoni sve, udarajući seljake nogom u zadnjicu. Kaje se što je brzopleto poslao telegram. U međuvremenu stiže i drugi telegram iz Ministarstva gde stoji da je sumnjivo lice uhvaćeno u drugom srezu, a kapetanu se savetuje da privede i ovo lice na dalju istragu. Raspamećeni kapetan traži savet od notorne pijandure pisara Žike. Ovaj mu savetuje da ode lično ministru i da ga podmiti uz objašnjenje. Kapetan zaključi da je to dobro i reši da tako i učini.

Glavni likovi

Kapetan Jerotije, tipičan je predstavnik državnog činovnika kneževine Srbije. Odan dinastiji, pa mu se opraštaju sitni prekršaji. Iznad svega voli vlast i sve čini da bi napredovao u službi. Oko sebe okuplja poslušne ljude, opraštajući im protivzakonito bogaćenje. Za njega vlastita kćerka kaže da je starovremen i glup, ali ovo poslednje ne dolazi do izražaja, jer je okružen većim benama. Iznad svega najviše voli da čita tuđa pisma, pa je zbog te osobine jednom izgubio službu.

Vića je beskrupulozni karijerista, koji ne bira sredstva za lično bogaćenje. Želi se oženiti kapetanovom kćerkom da bi učvrstio svoj položaj. Za njega je dinastija, kako kaže Jerotije, krava muzara i na njoj najviše zarađuje tako što bez velikog razloga hapsi ljude, a onda ih uz veliku nadoknadu oslobađa. Za njega bi se moglo reći: "Zakon, to sam ja". Najbolje ga je okarakterisala Marica, rekavši da je klipan, lopov i da liči na petla.

Žika je notorna pijanica. Za razliku od Viće, on se zadovoljava sitnim plenom, najčešće u vidu pića i kućevnih potrepština. Iako večito mamuran deluje razumno i dobroćudno. A zanat je "pekao" ne kao ondanašnja mladež: godinu dana, pa u stariji razred, nego ti je on išao dve, pa i tri godine u isti razred dok nije "ispekao" zanat. Pošto nema drugih mana, kapetan mu njegov "odlazak u srez", tako se ovde kaže kad neko ne dođe na posao, gleda kroz prste.

Sporedni likovi

Marica i Đoka jedine su pozitivne ličnosti, a njihova veza urok komedije. Oboje žele da se otrgnu iz učmale sredine, da žive svoj život, što je u to vreme odista bilo revolucionarno ponašanje.

Anđa, kapetanova supruga, ima epizodnu ulogu. Ne razlikuje se mnogo od svog muža s kim se u puno čemu slaže. Što bi narod rekao: "Našla krpa - zakrpu".

Gazda Miladin, seljak iz Trbušnice, matori lisac i ulizica, želi da po drugi put nekom jadniku naplati dug, računajući pri tome na korumpiranu vlast.

Gazda Spasa je još jedan tipičan predstavnik mutivoda. Rastura lažne dinare. Pri tom i on računa da će se lako izvući, ako "podmaže" korumpirane činovnike.

Aleksa Žunić, sreski špijun, takođe tipičan predstavnik ondašnjeg društva. Mada prilično priprost, on je "otkrio" da može profitirati na ljudskoj sklonosti ka cinkarenju.

Pisari Tasa i Milisav su tu samo da smeha bude više. Oni, doduše, svojim pojavama ilustruju administrativni aparat toga doba. Iako u poodmaklim godinama, oni jedni s drugim sprdaju se poput male dece; podmeću čiode u stolice i slične stvarčice; gađaju se spisima, a u fijokama drže donji veš i čarape.

Pandur Joca se pojavljuje samo kao ilustracija da u sreskom načelstvu mora biti i jedan policajac.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik